ONA PRIPADA MENI

Take a job

Dolazim na posao jureci kroz hodnike do kancelarije. Glava me boli od kada sam ustao. Ne bih ni dolazio da nisam morao. Danas imam vazan sastanak sa radnicima, bilo bi glupo da se nisam pojavio. Popio sam neke tablete koje mi je Loren kupila i krenuo na posao.
Sedim u kancelariji i pricam radnicima o povisicama i drugim temama, a u sebi ne znam gde sam. Ne znam zasto se ovako lose osecam. Glava me ubija od samog citanja ovih dokumenata.
Napokon zavrsavam ovaj dosadni sastanak i vracam se nazad u svoju kancelariju pijuci kafu i pokusavajuci da ostanem prisutan.
Sedam u kancelariju i nesvesno spustam glavu na sto i zatvaram oci.
Velika vrata, na firmi otvaraju slabasne ruke, devojke koja izgleda kao sve samo, ne neko ko bi takav dosao u ovu firmu. Prilazi do sekretarice i zahteva da vidi direktora firme.
Sekretarica je pogledala od glave do pete, a zatim napravila neki smesak i rekla: " Mm, direktor nije danas tu, dodji drugi put srce.. haha..."
"Izvinite, ne znam da li cete se isto smejati kada, vas sef bude saznao da ste me odbili pustiti kod njega, a meni je rekao da dodjem."
" Hahahaha, vazi srecice, vidi eno ti ih vrata. Nazalost za sve su otvorena, ali to ne znaci da svaka skitnica sa ulice udje i trazi sefa..."
Izasla je iz firme. Nije htela dalje prepirke sa tom sekretaricom, ipak pored nje su sedele jos 2 zene koje su joj se podsmevale. Osecala se jadno. Nikada vise nije zelela da se vrati na takvo mesto. Sreca, te je pokazala da i ona ima stav, bez obzira koji je sloj i da li je ispod te sekretarice.
Sakrila se iza jednog ugla i tiho pocela da place, proklinjuci sudbinu za sve u zivotu.

...

Cujem smeh koji mi probija bubne opne. Glava me je malo pustila, ali i dalje osecam bol. Smeh se cuje od skupine onih sekretarica, koje imam osecaj nista drugo ne rade, sem sto tracare onde citav dan.
Uzimam jaknu i krecem kuci. Prolazim pored njih i cujem kako se odjednom utisase i ako je smeh bio, pre toga, sve jaci i jaci.
"Sta je toliko smesno?" Upitah.
Odmah spustise pogled i jedino sto su rekla bilo je "nista... nista."
"Znaci ni cemu se ne smejete vec 15 minuta.." rekoh ironicno.
Pogledase se i pocese da se smeju podmuklo.
"Znate malo pre je bila neka devojka, trazila je vas, ali da samo znate kako je izgledala. Raascupana kosa, neko prosjacko odelo. Kakvi sve ljudi nama dolaze hahaha...morali smo da joj pokazemo gde su vrata hahaha.."
Odmah mi je pala na pamet ona neznanka. Osetio sam neopisiv bes zbog toga, sto su je oterale.
"Sve 3 ste otpustene, niko u mojoj firmi ne donosi odluke sem mene samog. Ako cenis ljude po tome kako izgledaju, sada mozda i vi budete tako izgledale bez posla. Ne zelim da vas sutra vidim ovde. Idite do racunovodstva da vam plate ostatak."
Bio sam iznerviran i besan. Ona je dosla. Ne mogu da verujem. Stvarno je bila tu. Samo da je nisu oterale.
Mislim da cu da pazim kako biram od sada radnike. Ovakvi kao one mi ne trebaju.
Kako sada da je nadjem. Nadam se da cu je sresti negde. Mozda je ljuta. Pa kako da ne bude. Ima svako pravo. Ovakvo ponasanje niko ne sme da tolerise. Naci cu je i zaposliti. Zelim da joj pomognem. Ne znam zasto, ali zelim.