ONA PRIPADA MENI

Home

Stigli smo, konacno.
Ne znam kako cu Evi saopstiti svoje iznenadjenje, ali naci cu nacin. Nismo se videli od sinoc, kada sam je odvezao kuci.
Danas cemo se videti na poslu. Iskreno, nikad nisam ovoliko iscekivao odlazak na posao.
Danas je 4. April. Dan je topliji i napokon mogu da nosim, malo laganije stvari.
Oblacim pantalone i kosulju, a preko sako.
Izlazim napolje i preturam po papirima u svojim rukama da li sam sve poneo.
Ne zelim da je uplasim sa svim ovim medju nama.
To mi je jedino na pameti dok ulazim u auto i spustam tu gomilu papira na sediste.
Svi ti papiri su stigli kada i mi.
Sve je poslao moj poslovni partner i na francuskom je vecina.
Stigli su kao slag na tortu. Zato sto moje iznenadjenje je ocekuje i dalje.

...

Parkiram se i ubrzano koracam prema ulazu u firmu. Cekam da je vidim negde, kako nezasluzeno radi posao za koji ona nije stvorena. Ne. Ona dobro obavlja tu duznost, cistacice, ali ona nije stvorena sa bude cistacica. Ona je za nesto vise.

Nazalost ne vidim je, jer se gomila kolega okupila da se pozdrave sa mnom nakon dolaska nazad.
Obavestio sam svoju sekretaricu da sam u svojoj kancelariji i da me niko ne uznemirava.
Svakog trenutka nestrpljivo gledam, i trazim pogledom, gde je ona.
Proslo je neko vreme. Zadubljen u svoje papire i ponude koje treba da procitam, ni ne primecujem da je neko usao u kancelariju.
"Mr. Guella?" Cuo se poznat glas.
"Eva.." ustao sam sav radostan i prisao joj da je poljubim.
Izvukla mi se iz zagrljaja, i pocela da me gurka.
"Ne smemo ovako na poslu, mislim ipak sam vam radnica.." rekla je podsmehujuci se.
"Eva, ja sam direktor. Sad se lepo vrati ovde (sireci svoje ruke pokazujem joj na zagrljaj) i uradi kako direktor kaze." Rekao sam pokusavajuci da napravim ozbiljan izraz lica.
Nasmejala se samo i prisla prislanjajuci se prvo rukama na moje grudi i gledajuci me u oci.
"Ako vi tako kazete.." rekla je i prislonila se.
"Eva, secas li se kada sam ti rekao da imam iznenadjenje?"
"Da, secam se.." zbunjeno odgovara.
"Veruj mi da ovo nema veze ni sa mnom, ni sa time sto smo zajedno, samo dobijas sta zasluzujes."rekao sam i pratio kako se ona polako odmice od mene.
"Na sta tacno ciljas?" Upitala je.
"Postoji jedan manja skola za jezike, za koju malo ljudi zna. Oni stvaraju prevodioce, specijalno... zeleo sam da ti poklonim dalje obrazovanje, i bavljenje poslom za koji si stvorena." cekao sam odgovor.
"Ne zelim da mi iko poklanja i placa skolu. Ako ja sama sebe ne mogu da isfinansiram, onda ne moze niko." Rekla je, sad vec ljuta.
"Znam Eva. Zbog toga ti nudim priliku. Bas ovo sto sam vec rekao. Ta ista skola, pravi prijemni pre upisa. Ako polozis taj prijemni sa brojem bodova vecim od 85, upadas na samofinansiranje, budzet. Tako da ti ja nista ne placam, a ni ti. To ti je sansa."
U njenim ucima se pojavila neka vrsta zamisljenosti, koja je ubrzo prerasla u nadanje.
"Stvarno je tako?"
"Da, Eva. " rekao sam.
Od jednom iz onog ne veselog izraza, prerasta u sirok osmeh i skace mi u zagrljaj.
"Puno ti hvala!" Rekla je i poljubila me.
Uzivao sam u njenoj sreci. Bila je kao dete kada dobije igracku. Stezala me je jako, svojim zagrljajem. Imao sam osecaj da koliko god da je stegnem ne mogu da je imam celu. A, zeleo sam je. Celu. Moju. 
Nakon par minuta, krenula je ka vratima, hodajuci u nazad sa rukama u zadnjim dzepovima.
"Pa idem ja sad, i hvalaa ti opet!" Govori dok veselo otvara vrata i izlazi napolje.
"Vidimo se Eva!" Rekao sam.

Sedam nazad za radni sto, a na tv preko puta mog radnog stola, EKSKLUZIVNA VEST.
"David Guella ima vezu sa cistacicom!
Zasto je poznati biznismen u vezi sa cistacicom?
Publika radoznala, kakva je to afera izmedju Davida i cistacice?" Jedne od mnogih izjava.

Ludim. Nije mi zbog mene. I gore su price pricali. Eva, ako ovo vidi, naljutice se. A, i samo mi jos fali da ne zeli vezu sa mnom..
Neko ulece u moju kancelariju i utuceno me gleda.Zatvara vrata i posle par sekundi progovara.
"Mene nije sramota, sto sam cistacica. Ali, znam da ce ovo da steti tvom ugledu. Ako zelis, ne moras da budes sa mnom. Potpuno cu shvatiti." Rekla je sa nekim razumevanjem klimajuci mi glavom.

"Eva, ti mozda jesi citacica, ali to je meni nebitno. Zaljubio sam se u tebe. Bas takvu. Cistacicu. " pritrcala mi je i zagrlila me.
Osetio sam njenu suzu na svom ramenu.
Podigao joj glavu i izbrisao suze milujuci joj obraze.
"Hej, malena.. sve ce biti u redu. To sto oni imaju fakultete ne znaci da su bolji, od tebe, mene ili od nekog drugog." Poljubio sam je u celo potom. Ispustila je vazduh i jace me zagrlila.