ONA PRIPADA MENI

Planing my birthday

Danas je cetvrtak. Sutra je moj rodjendan. Popodne dolazi Olivia kod mene, da se dogovorimo oko rodjendana. Kao da je to toliko bitno. Ali, slatka je tako kada se bas ukljuci u celu situaciju i zeli sve da isplanira.
Jako losa stvar je sto se ona meni samo dopada u krevetu i nikako vise.
Ona zivi luksuz i mozda zbog toga ne mogu da se zaljubim u nju, kao sto nisam mogao u kurve sa kojima sam bio.

...

Sada je 13h, i cujem Oliviin auto kako stize.
Primetio sam da Alfy kada cuje ne samo nju, vec i zvuk njenog auta, se sakrije u svoju kucicu.
Voleo bih da voli malo vise zivotinje. Kao ja... kao Eva. Izlazim po Oliviu i poljubim je cisto radi reda. Osecam to kao neku obavezu, a ne osecanje koje zelim da iskazem.
Pocela je da me mazi i ljubi s ledja i da mi lagano skida majicu. Okrenuo sam se i odneo je do kreveta. Brzo sam joj skidao svaki deo odece. Tako sam zeleo da je jebem, to je bilo jedino zadovoljstvo koje sam imao od nje.
Spustio sam je na pod ispred mene i ubacio joj u  usta. Umela je to da radi. Jedan deo joj je bio u ustima, dok je drugi bio u njenoj ruci. Gurao sam sve vise i vise, dok napokon nisam joj svrsio po sisama i licu.
Gurnu sam je naglo i legao na nju.
Ulazio sam i izlazio jako brzo da je ona vristala.
Stezala mi je ruke i bola me noktima po ledjima.
Na kraju sam samo legao pored nje uzevsi svoj telefon, pisajuci poruku Loren, da brzo dodje i kaze mi da moram hitno da idem na posao.
Zeleo sam da odem. Ostajanje duze sa njom stvaralo bi neprijatne osecaje u  meni.
Toliko o planovima za moj rodjendan.
Ustajem iz kreveta i na brzinu joj objasnjavam, kako moram hitno na posao, jer su moji radnici nesto sjebali.
Ona ostaje tu jos par minuta, ustaje zatim i odlazi.
Odlucio sam da zaista odem na posao da se opustim. Znam da za neke ljude to pretstavlja napor, ali za mene je to raj. Opsuten sam, i sve je lakse od pokusavanja da budem nesto sto nisam sa Oliviom. A, moram priznati, nesto na poslu me pokrece. Ljudi, ne partneri.. ne... Eva mozda. Ma ne... otkud ti to. Da te pokrece cistacica. Ti si lud.
Parkiram se i ulazim u firmu.
Govorim sekretarici da okupi sve radnike i da se nadjemo u glavnom holu za 10 minuta.
Tako je i uradila. Otisao sam samo da uzmem neke papire koje sam planirao da nosim kuci i da potpisem i opet se nazad vratio u hol.
Cekali su svi tamo.
Stao sam na vrata i rekao svima:
"Drage kolege i koleginice, sutra proslavljam svoj rodjendan u svojoj vili.." pricam ovo i kao da nesto jurim pogledom...
"Voleo bih da svi budete tamo u..." i dalje trazim nesto ili ipak nekoga ko nedostaje.
"Da budete tamo u 20h.." govorim i shvatam da nema.. Eve. Da ona je i dalje kuci zbog ruke.
"Nadam se da cete svi doci, zelim da to isto vece proslavimo uspeh firme u ovoj godini. Hvala vam, mozete se sad vratiti svojim poslovima." Rekoh i uputih se u jednom pravcu. Zasto ovo radim. Ne razumem. Kao da je bitno. Ali mozda ce se ostati izostavljeno ili cu se ja osetiti prazno ako nje ne pozovem.
Zaustavljam auto ispred njenog stana i kucam joj na vrata.
Otvara mi vrata sva nasmejana i drzi psa u rukama. Bilo je to neko stene. Preslatko.
"Dobar dan Mr. Guella, ako ste dosli zbog posla veceras radim trecu smenu, tako mi je sefica smena rekla." Rece i dalje mazeci onog psa.
"Eva, nisam zato dosao. Ovaj, da li si dobro? Da li te proslo rame?"odugovlacim i ako jesam zabrinut i dalje za njene ruke.
"Da sve je u redu, smanjilo se i rane su zarasle, platila sam ovaj mesec, zahvaljujuci vama. Tako da naredni period necu raditi u drvenariji."
"Drago mi je Eva, ovaj... jel to tvoj pas?" Rekoh i pomazivsi ga dok je on u njenim rukama. Tog trena napravili smo kontakt ocima, ali prekinuo sam kada je odgovorila: " Pa, da valjda.. od sada... hahaha.. nasla sam ga na ulici bez majke, a jako je mali, pa sam morala da ga uzmem. Inace bi ga ljudi verovatno sutirali ili udaraali, ako bi pokusao da jede ili slicno, videli ste i sami kako je ispred moje zgrade." Uzeo sam psa u ruke dok se ona samo smejala i gledala u mene.
Nakon par minuta vratio sam joj ga i pitao kako se pas zove. Rekla je da nije razmisljala ali da mogu da predlozim.
"Rado.." odgovorio sam srecno.
"Moze da se zove Lili, posto je zensko."rekoh cekajuci njenu reakciju. Cesto primecujem da mi je jako vazno njeno misljenje.
"Moze! Divno ti je ime zar ne Lili??" Okrenula se ka psu i radosno mu se osmehnula i zagrlila ga.
Bila je nasmejana i prelepa. Ocaravajuca.
"Mr. Guella, ovaj nisam vas ni pitala zasto ste dosli?" Rekla je pokusavajuci da napravi ozbiljniju facu.
"Ja.. ovaj, u sutra slavim rodjendan, u svojoj vili, pa bih jako voleo da sve moje kolege prisustvuju tu. Ali, ti nisi bila na poslu danas kada sam njima to rekao, pa sam mislio da treba da te obavestim. Ovaj.. voleo bih da dodjes.. dodjete.. svi.. mislim.. kolege. U 20h." Nikad se ovako nisam zbunio kada sam pricao sa nekim.
"Mr.Guella drago mi je sto ste me pozvali, i pokusacu da dodjem."
Nasmejao sam se njenom odgovoru, pozdravio se sa njom, i otisao.
Dok sam sedeo u autu, vozeci se kuci bio sam srecan sto je pristala da dodje. Koji kurac Davide? Sta se sa tobom dogadja? Govori mi unutrasnji glas. Onaj David do pre par meseci.