ONA PRIPADA MENI

but you have a girlfriend

Odluka koju sam malo pre doneo bila je brzopleta. Zasto sam tako naglo postupio. Opet moram misliti o svom imidzu. Sta ce ljudi reci kada saznaju da vodim svoku cistacicu sa sobom. Sta da im kazem. Znate ona zna francuski. Pa zar ne mogu sebi priustiti prevodioca nego moram da vodim svoju cistacicu. Kako da ima objasnim, da nije u pitanju prevodjenje. U pitanju je nesto vise. Imam veliku zelju da provedem vreme sa njom. Ali ti imas i devojku. Vodis cistacicu, a devojka ti ostaje ovde. Ne znam sta da radim. Ako povedem Oliviu, mi cemo se samo jebati. Imam imanje mog dede u jednom selu u Parizu. To nju nece interesovati. Ona je slicna kao i ostale. Voli skupa mesta i velike gradove. Dok imam osecaj da ako Eva bude isla, ona ce biti mozda i zainteresovana da obidje to sa mnom. Deluje mi ne iskvareno,skromno, bas kao da i sama potice sa nekog sela. Mozda je bolje da niko ne zna da Eva ide. Bar za sada.
Zvoni mi telefon, Olivia je.
"Hej duso, imam dobru vest za tebe. Organizovala sam dekorisanje tvog dvorista za tvoj rodjendan. Zar to nije super?"upita me Olivia.
"Da, da odlicno..." rekoh pomalo smoreno.
"Super, ja sad idem da kupim sta cu obuci za tvoj rodjendan, a sutra ujutru dolazim da se dogovorimo oko dekoracija sa gospodinom Johnom.  Vidimo see ljubim te!"
"Vazii, vidimo see!" Rekoh pokusavajuci da joj docaram trenutak. Ona je presrecna zbog mog rodjendana, a ja kao da je u pitanju svaki drugi dan.

Evo sada je 10h ujutru, Olivia je bila i otisla.
Dogovorila se sa tim covekom, ja sam samo klimao glavom. Moje nezadoboljstvo se tu dalo videti. Ona se pravila kao da je sve u redu.

Rekao sam joj da koram da idem na posao, sto je i bila istina.
"Hoces li da te odvezem kuci?" Upitah.
"Ne, idem da razgledam cipele, jos uvek nisam kupila."
Ona je otisla, a ja sam za njom otisao i ja.
Stizem na posao i jurim pogledom kroz hodnike.
Ne znam zasto, ali imam zelju da je vidim.
Ulazim u svoju kancelariju i trazim pogledom kroz prozor na kancelraiji po celom hodniku, ali nigde je nema. Onda se setim njenog osmeha, pokreta, samouverenog pogleda i isecenih ruku. Da, isecene ruke. Od cega li je to. Mozda ima decka, pa je tuce. A, mozda je nesto radila pa se povredila.
Umro sam od znatizelje za njom..
Izasao sam na hodnik i zaustavio prvu cistacicu na koju sam naisao.
"Sara, reci mi da li su sve cistacice danas na poslu?"
Podize kofu i uzima metlu i hitro mi odgovara.
"Ne gospodine Guella. Nije tu Paola ona je na odmoru." Rece cistacica.
"Znaci sve ostale su tu?" Upitah previse znatizeljno.
Ona spusta kofu i metlu i razmislja ko jos nije tu.
"Mislim da je to to... a, da Eva. Eva je danas bolesna rekla je da nece doci, da se ne oseca dobro."
"Hvala ti Sara, mozes da ides."
Krenuo sam ka kancelariji nazad razmisljajuci sta je sa njom. Juce je bila zdrava kao dren, a vec danas je bolesna. Nesto tu ne valja.
Ne razmisljajuci u opste, uzeo sam jaknu, otrcao do sekretarice i rekao joj da mi da Evin dosije.
Uzeo sam ga i ubrzo nasao adresu.
Ulazim u auto i brzo se odvozim dotle. Zivi blizu, ali u jednom od siromasnijih kvartova.
Parkiram se i izlazim trazeci njenu adresu.
To je jedna mala zgrada, sa 3 sprata, ispred koje je gomila beskucnika, a i u okolini.
Ulazim u zgradu, stan broj 2.
Kucam na vrata. Nakon par sekundi cujem korake koji pristizu.
Otvara mi vrata Eva. Susreli su nam se pogledi. Rekao bih da je u velikom cudu sto me vidi.
Nesto mi je odmah obuzelo paznju masnica na njenom ramenu, velika i tamna....