ONA PRIPADA MENI

Paris 6.

Izlazak iz restorana za mene je bio tezak kao i ulazak. Znam da svojim dobrim drzanjem i jakim stavom, dajem svima oko sebe do znanja da me nije briga za njih i trudim se da tako i mislim. Ali, oni je i dalje gledaju, odmeravaju, prilaze, zakace u prolazu da bi ih primetila... Stajao sam pored nje, drzeci je rukom za ledja i nekako dokazivajuci se svima da je ona MOJA... mislim sta god da mi je, na neki nacin pripada meni... ne pricaj gluposti Davide, nije ona stvar...muka mi je od ovog mesta.
Usli smo u auto i odvezli se u hotel. U autu je vladala neprijatna tisina. Tek kada smo usli u apartaman dogodio se prvi razgovor posle te tisine. Oboje smo se raspremili i dosli do kuhinje da jedemo.
"Ne znam za Vas, ali ovakvi restorani mi se ne svidjaju. Mislim, sve je bilo lepo, ali hrana je u jako malim porcijama hahaha, nije bas odlicno biti bogatas!" Rekla je smejuci se i trazeci nesto po kuhinji.
"Slazem se... i meni je muka od njih.. "nasmejali smo se oboje.
Imam osecaj kao da se malo opustila.
"Da li volite ljuto? Mislim ljutu hranu, zacine.." upitala me kao iz cista mira.
"Da, kao mali otac mi je stalno kupovao i vodio me u meksicke restorane, na njihove specijalitete", pricao sam sedeci za sankom koji gleda pravo u kuhinju.
"Odlicno, veceras cu da nam napravim italijansku ljutu corbu, to je bio specijalitet moje bake. Kada sam bila mala, samo sam ja to jela, moja sestra Ema nije volela ljuto i uvek je plakala posle toga, a ja sam joj se smejala.. hhahaha" govori ovo navlaceci jaknu.
"Gde ces Eva hahah" upitao sam, smejuci se i dalje na anegdotu koju je ispricala.
"Idem da kupim sastojke za corbu, sacekajte me brzo cu se vratiti.."  izasla je i zatvorila vrata.
Sedeo sam onde, iscekivajuci njen dolazak i razmisljajuci kako se njeno ponasanje promenilo u poslednjih par dana.
Kada sam je tek upoznao bila je strogo ozbiljna, drzala do sebe(mada to i sad radi), tvrdoglava( i dalje je), nije pricala mnogo, ali sada kao da se dosta opustila. Prvi put sam je video onako zenstvenu ono vece, pre toga nisam mogao ni da je zamislim u tome.
Ali, ona je definitivno drugacija, nesebicna, samouverena, jaka i samostalna zena. Bas kakvu nisam nikada poznavao, do nje.
Otkljucavaju se vrata i ona ulazi sa 2 kese u rukama.
Pritracavam i uzimam joj kese, a ona se slatko nasmejala i zahvalila.
"Kako se pravi to?" Upitao sam zeleci da pricam sa njom o bilo cemu.
"Mogu da vas naucim!" Rekla je uzbudjeno.
"Moze!" Rekao sam i prisao kuhinji.
Izvadili smo sve iz kesa i poslagali na sto.
Ja sam sekao beli i crveni luk, a ona je mesala smedji secer, maslinovo ulje i čili.
Dok smo to pripremali, medjusobno smo zbijali sale, pricali o raznim stvarima i glupostima.
Napokon nakon 10 minuta sve je bilo spremno i  seli smo da jedemo izmoreni od danasnjeg dana.
Pricali smo dogodovstine iz detinjstva i slatko se smejali jedno drugom.