ONA PRIPADA MENI

My birthday

Olivia je dosla u 18h i donela svoje stvari i pozvala sminkerku i frizerku da je sredjuju.
Zbog hladnog vremena, rodjendan cu ipak slaviti u vili. Posto postoji veliki hol u mojoj kuci u koji moze stati veliki broj ljudi.
Obukao sam svoje odelo i Olivia je uskoro bila spremna takodje.

Olivia je bila u kratkoj roze haljini koja je otkrivala svaki skoro deo njenog tela. Bilaa je seksi, ali me je odmah podsetila na 50% devojaka sa kojima sam bio. Ja sam obukao klasicnu crnu majicu, sako i dole pantalone. Meni je ovo totalno ne bitno sredjivanje.

Sisao sam u hol i primetio da gosti vec pristizu, od kolega na poslu i radnika, do familije, i poslovnih partnera.
Opet nesto jurim pogledom. Nekoga. Eva. Misli mi prekida Olivia koja me hvata za ruku i ponosno koraca od gosta do gosta pozdravljajuci se sa svima, i kao da se hvali sto je sa mnom.

Odjednom pogled mi skrecu 2 osobe koje ulaze na vrata. Bila je to Eva, sa jos jednom cistacom Merin. Bila je skromno odevena, ali... moram reci lepsa od svake polu gole devojke na mom rodjendanu.

Harizmaticna i nasmejana, a opet stidna. Slucajno sam primetio da je Olivia cudno gleda, nije mi ni bilo bitno.
"Mr. Guella, Srecan vam rodjendan, sve najlepse vam zelimo!" Rece pruzajuci mi neverovatan pogled na njen osmeh.
Da se samo nasmejala bilo bi dovoljno. Boze sta to pricam...
"Hvala ti Eva, i da takodje Merin." Rekoh dok mi ona u ruke pruza jedan jako mali kockast poklon. Pitam se koliko li je potrosila na ovo, da li ce joj ostati za hranu i ostale dugove..
Svakako sam se zahvalio i taj poklon samostalno odneo u svoju sobu. Dok me je Olivia pomalo ljutito pratila pogledom. Nije me briga. Iz nekog razloga taj poklon mi je bio vazan.
Oko 22h seli smo svi za jedan veliki sto. Do mene je sedela Olivia, sa druge strane radnici moje firme i medju njima Eva. Milion pitanja cujem o svojoj novoj devojci, a ja mislim o njoj, Evi. Ne znam i dalje zasto mi se tako podvukla pod kozu, ali nesto kod nje je magicno.
Jedan od mojih prevodioca je bio tu i rekla: "Mr. Guella, jako mi je drago sto ste na svu srecu imali radnicu koja zna francuski jezik, inace... hahahah" rece to pokazujuci na Evu.
Eva je samo stidno gledala u svoju casu iz koje je ispijala sve teze i teze, kap po kap soka.
"Da, i ja sam bio zacudjen. Ponekad se i sam zapitam zasto i ona nije jedan prevodilac, ako nista drugo..." rekoh posmatrajuci Evinu reakciju i ocekujuci neki osmeh na njenom licu.
Napravila je kratak osmeh ali pre nego sto je progovorila Ollivia se umesala: "Nekim ljudima je sudjeno da budu cistacice u zivotu..hahaha" rekla je to, a ja sam ostao zabezeknut.
Eva je samo spustila pogled i na tren posla da joj odgovori, ali na kraju je samo uzela svoju torbu i jaknu, ustala od stola i krenula nekuda. Bio sam neverovatno ljut na Oliviu. Kako kozes da budes toliko zlobna prema nekome kao sto je ona. Nista joj nije napravila. Krenuo sam za Evom, dok je Olivia ostala da doziva moje ime nervozno.
"Davide, neces valjda trcati za tom cistacicom?" Rece podlo.
Stigao sam Evu na samom izlazu iz dvorista. Bila je uplakanana i tresla se od zime. Nije stigla da obuce ni jaknu. Ogrnuo sam je svojim sakoom i preko stavio njenu jaknu.
"Mr.Guella, molim vas pustite me da idem.." rece brisuci suze sa lica i praveci se da je jaka.
"Ne, dosao sam da ti se izvinim za to sto je ona uradila.. sa njom cu se obracunati posle.. hajde da te odvedem kuci i ne prihvatam ne kao odgovor." Rekoh hvatajuci je za ledja i vodeci je do auta.
Isla je ispred mene i usla u auto.
U autu sam joj objasnio kako mi je zao zbog toga sto se desilo i kako ne treba da uzima za ozbiljno reci nekoga ko se nikad stvarno u zivotu nije namucio.
Nasmejala se i rekla: "Nije me to potreslo sto je ona to rekla, znala sam sta bih joj odgovorila.. nisam htela vas ugled da kvarim, pa da vam posle iza ledja pricaju kako vam se cistacica svadjala sa devojkom. Samo sam ustala i otisla ne praveci dramu. Tako je bilo bolje. Da sam se ja pitala skroz, imala bih dosta da joj kazem...hahaa" rece i nasmeja se i ona, a i mene radosno nasmeja.
Nju brine moj ugled. Pretrpela je javnu osudu radi mog ugleda. Priznajem ni sam nisam razmisljao sta bi se desilo da je odgovorila.
Svakako ce sutra u novinama biti da je David Guella pobegao sa vlastitog rodjendana, od svoje devojke, jureci cistacicu. Ali, ovo prvi put u zivotu ima smisla. Ona je vredna ovoga. Ona je pretrpela ono zbog mene, sada ja to trpim zbog nje.