ONA PRIPADA MENI

Paris 5.

Tu nije bila samo odeca. Bilo je nakita, obuce za mene i nju cak i torbe.
Gledala je dugo u tu odecu, trudeci se da shvati sta se zapravo desava.
Uzela je neku haljinu i cipele i otisla u drugu sobu da se presvuce. Moram priznati ima ukusa za nekog ko, ovaj...
Vratila se za par minuta i bila je prekrasna. Njena crna kosa, padala je preko crvene haljine, njene obline bile su bolje od vecine izopersianih sa kojima sam bio, usetala je u sobu kao da hoda po crvenom tepihu. Zlatnim stiklama gazila je i rusila svacije fizicke predrasude o njoj. Samouverena, prelepa, zracila je necime sto sam vec kod nje i pre video i osetio. Za to vreme dok se ona spremala ja sam na brzinu obukao slicnu kombinaciju kao onu proslu. Njen stav i izgled oduzimali su mi dah, da sam sasvim nesvesno gledajuci je u oci otkovcao prva tri dugmeta na kosulji, da bih normalno disao.

"Mr. Guella, zasto me tako gledate, znam da je ova haljina malo previs..." prekinuo sam je dok je pokusala da kaze nesto.
"Ne Eva, cak naprotiv, izgledas... prelepo." Rekao sam ne plaseci se njene reakcije.
Pogledala me je i nasmejala se, kao da je iznenadjena mojim odgovorom. Klimnula je glavom u znak zahvaljivanja.
"Mogu li da ti stvavim ovu ogrlicu?" Upitao sam je pokazujuci joj na jednu malu ogrlicu, koja bi savrseno legla na njen vrat.
Klimnula je glavom, i okrenula se.
Uzeo sam ogrlicu i krenuo ka njoj. Prvi put sam imao strah od zene. Svaki njen pokret terao me je na razmisljanje..
Sklonio sam joj meku crnu kosu sa ramena i prebacio ogrlicu sa druge strane njenog vrata.
Zeleo sam da ovaj momenat traje sto duze. Osetio sam njen miris. Miris lavande. Bio je tako predivan, kao da sad kad bih zatvrio oci nasao bih se na poljima prepunim lavande i tog mirisa.
Ispred nas je bilo ogledalo. Videla je kako sam pazljivo stavljao tu ogrlicu, i video sam kako je pratila svaki moj pokret, i osetila je da sam zeleo da usporim ovaj momenat i osetio sam da joj se dah ubrzava i da pomera svoju ruku ka svome srcu pipajuci ga.

Eva P.O.V

Dodirnuo me je svojim rukama. Osecaj je kao da me miluje. Svaka dlaka na mojoj ruci se jezi.
Srce mi polako, ali sigurno ubrzava.
Imam osecaj kao da oboje zelimo da ovo traje vecno. Ili je to samo moja iluzija. NJEGOV DAH NA MOM VRATU.
Osecam da kada mi je zakovcao ogrlicu, sasvim slucajno je ostavio svoj dah tu, bas na strani moga vrata. Srce mi se uzlupalo. Drzim ruku na njemu da ga smirim i disem dublje, ali ne. Osecaj je kao da sam trcala maraton.

David P.O.V.

Osecam se izgubljeno, kao u snu. Ona je moj san.

Obukli smo kapute i krenuli u auto.
Kada smo stigli do restorana, otvorio sam joj vrata i izasla je onako prelepa.
Neki biznismen koji je tu tek stigao, kao mi blenuo je u nju, kao pomahnitao. Ali, ko sam da mu sudim, ista je bila i moja reakcija kad sam je video. Smetao mi je svakako. Zeleo sam da se dokazem. Da svima stavim nesto do znanja, nisam cak ni znao sta. Zeleo sam u tom trenutku da mu kazem da je ona MOJA i da ONA PRIPADA MENI.
Stavio sam svoju ruku na njen donji deo ledja. Kada se ona okrenula i pogledala me zacudjeno nasmejavsi se nekako.
Pokazao sam rukom u smeru restorana i prosao pored svih tih napaljenih debila sa njom.
Mada i ja sam bio jedan od tih napaljenih debila, ali sada zelim da budem nesto sasvim drugo.
Usli smo i posluga nas je odvela do naseg rezervisanog stola. Prolazeci do stola svi su se okretali i komentarisali. Svi muskarci su gledali u nju. Prvi put ovo kazem. GOREO SAM OD LJUBOMORE.

Eva P.O.V.

Stavio mi je ruku na ledja. Iskrena sa budem drago mi je. One zene, devojke ga gledaju i salju mu signale neke ocima. Ne gleda ih. Ne znam zasto. Cak naprotiv gledao je u pravcu nekog coveka i onda mi je stavio ruku.
Po ulasku u restoran, zena koja nas je uvodila ga je gledala kao da ce se istopiti i sve vreme mu se smeskala. Nije bila jedina. Milion zena u tom ogromnom restoranu gledalo je u nas. Njemu se smeskajuci, a meni su pravile neki izraz lica kao da ce me ubiti. Ne zelim da obracam paznju pa okrecem glavu prema njemu. Ne zelim da ga tako gledaju. On njih cak ni ne gleda. Mislim da je ovo prvi put da UMIREM OD LJUBOMORE.