GANGSTERSKI RAJ

🌟Oči🌟

Vasilija pov.

Na trenutak je bio šokiran, ali se brzo pribrao.

"Shvatiću ako ti to..."

"Slobodno ih pogledaj."

Prišla sam mu i sela na ležaljku pored njega. Okrenuo je glavu i pogledao me u oči. Bila je noć i njegove zenice su bile šire nego juče kada sam ga videla, ali ipak dovoljno da pogledam različite boje izbliza.

"Prelepo je."-rekla sam zapanjeno

"I kažeš da ti to ne stvara nikakve očne probleme?"

"Ne, možda bi da nije genetsko."

"Ali tako je kako je, verovatno će i moje dete da ga ima."

"To je stvarno retka pojava, i mislim da bi tvoja deca trebala biti oduševljena, jer i ja bih sve dala da imam takve."

"Ti imaš svetlo zelene, šta će ti ovakve?"

"Tvoje su lepše."-nasmejala sam se iskreno ovog puta

Ne mogu da verujem da flertujem sa njim. Sada se i on nasmejao.

"Veruj mi, da koga kog da pitaš da li si lepa, rekao bi ti da si prelepa, i da ne bi trebala da menjaš ništa na sebi."

"Pa i ja bi mu se zahvalila."-stavila sam pramen kose iza uveta

Nervozna sam, ali pozitivno.

"Čime se baviš?"

"Svačim."

"Kako to?"

"Pa lepo."

"Držim kazine, restorane, i porodični posao."

"Aha lepo."

"Ja se nadam da ću nekada da imam dovoljno novca da kupim jahtu, makar onakvu."

Pokazala sam prstom na neku malu jahticu.

"Mislio sam da će i ova biti mnogo skupa, ali nije, zbog toga sam je uzeo."

"Ova jahta je tvoja?"

"Da."

"I ti si znači bogat kao i Daniel."

"Mhm, mi smo zajedno gradili biznise."

"A sada već drugi rade za nas, i mi samo dobijamo novac i uživamo."

"Imam pitanje."

"Pitaj."

"Da li ovde ima noćnih žurka uz plažu?"

"Naravno da ih ima."

"Onda ću jedno veče da odem tamo."

"Nemoj sama, vodi Ivanu."

"Ne bih smela sama."

"Znaš ja sam devojčica bez bilo kakvog znanja o ovom okrutnom svetu." -pogledala sam ga odozdo onako naivno

"Neko bi i mogao to da pomisli kada ga tako pogledaš i da te iskoristi."

"A ti?"

"Šta ja?"

"Da li bi me iskoristio?"

"Ne želim da te lažem, nisam takav."

"Ali ne znam da li bih odoleo takvom pogledu."

Pogledala sam ga ponovo. On je svoje sklopio i udahnuo.

"Šta je bilo, da li sam te unervozila?" -okrećem na šalu

"Moram da ti kažem da jesi malo."

"Ovo mi je prvi put da unervozim muškarca kao ti."

"A izvini kakav sam to ja?"

"Samouveren, svoj muškarac."

"Da li imaš vodu ovde?"

"Pa pogledaj celo more."-pokazao mi je rukom

"Nije smešno."

"Imam i alkohol."

"Još bolje."

Sipao mi je čašu belog vina.

"A ti?"

"Samo ti pij."-probala sam

"Koje je ovo vino, prelepo je?"

"To je vino mog strica, umesto da vodi posao sa mojim ocem, on je kupio vinariju i vinograd i sada prave porodično vino."

"Sviđa mi se, slatko je."

"Preslatko za moj ukus."

"Piješ samo gorka vina?"

"Ponekad."

"Više pijem viski, ali se trudim da smanjim."

"Naravno, ne želiš valjda da se napijaš i da postaneš alkoholičar."

"Lutko, mislim da to i jesam već."

I pre nego da mu kažem nešto pojavila se Ivana sa Danielom. I ovog puta su se držali za ruku. Daniel je rekao nešto na španskom, a nisam stigla da uhvatim šta. Leo je odmah promenio facu.

"Izvinjavam se dame, moramo da razgovaramo na pet minuta poslovno, ako biste nas izvinile, uživajte u pogledu."

"Nema problema."

Sišli su dole, a nas dve smo ostale same.

"Odakle ti to vino?"-što volim da pričam na srpskom, a ne na engleskom

"Dao mi Leo, porodično vino, naš ukus Ivančo."

"Daj mi da probam."

Dala sam joj čašu i dok sam joj davala čula sam dranje dole. Pa sam pogledala i videla njih dvojicu sa nekim ljudima u crno. Od nasmejanog čoveka sa kojim sam neobavezno flertovala, on je postao hladan taman čovek. Kao da to nije on. I po prvi put ove večeri, poznata jeza je prošla mojim telom, kao prvo veče. Podigao je gore pogled, i oči su nam se susrele. Nasmejala sam mu se, ali sam dobila hladan pogled. Brzo sam okrenula glavu.

"Jebote, sestro, selimo se kod njegove porodice samo za vino."

"Rado bih ja."

"Gde su oni majku mu?"

Odmah nakon što je to rekla pojavili su se oni. Meni nije više ni do čega bilo. Ponovo su imali srećne nasmejane face.

"Ivana, ide mi se kući."

"Zašto?"

"Molim te, nije mi baš najbolje."

"Dobro."

"Daniele, ovaj, nije joj baš najbolje, mislim da je najbolje da odemo do hotela."

"Ako želi može ovde da prilegne."

"Ne mora, da ne smetamo, a i knjižice lekarske su nam u hotelu ostale."

"Zar je toliko ozbiljno?"

"Ne znam."

"Odvešćemo vas, da ne idete same."

Odjednom mi stvarno nije bilo dobro. Zavrtelo mi se u glavi, i sledećeg što se sećam jeste u magli kako Leo pritrčava u mom pravcu.
_________________________________________

Hello. Nadam se da vam se sviđa nova priča❤❤❤