"Da li me se plašiš, pa zbog toga ne želiš?"
"Matijase, ne želim da ti budem robinja."
"Nećeš da budeš moja robinja, bićeš kao kraljica."
"Kako?"
"Imaćeš šta god poželiš, tretiraće te kao boginju, samo pristani."
"Dobro, pristajem."
Kada je nakon dužeg vremena baka puštena iz bolnice, bilo je i vreme da moj brat proslavi prvi rođendan. Bila je prava noćna mora naći i tražiti uopšte šta da nosim. Na kraju sam naručila online haljinu. Htela sam crvenu, ali nije bila. Pa sam uzela neku tamno nude.
Oops! Bu görüntü içerik kurallarımıza uymuyor. Yayımlamaya devam etmek için görüntüyü kaldırmayı ya da başka bir görüntü yüklemeyi deneyin.
Kako je napolje bilo toplije uzela sam kratku. I uz to sam bele sandale i bele minđuše. Pustila sam kosu da pada ravno niz moja leđa. Došla je moja komšika koja je šminkerka da našminka mene i Ivanu profesionalno. Ivana u belo kao mlada da je. Ali nema veze.
Oops! Bu görüntü içerik kurallarımıza uymuyor. Yayımlamaya devam etmek için görüntüyü kaldırmayı ya da başka bir görüntü yüklemeyi deneyin.
Pokušale smo malo da uklopimo haljine iako nam se ukusi uopšte ne slažu. Pomagale smo mami da namesti sve pred rođendan pre nego da gosti dođu i malo se slikale. I kada su već došli gosti i počela je gužva, ćerka od komšike koja nas je šminkala je zajedno sa njenom drugaricom konobarisala, a mama je odlučila da im da neki novac čisto da imaju za grad, jer one nisu tražile ništa.
Kada je moj brat odlučio da je vreme da malo plače, ja sam ga uzela u ruke i odvela malo dalje od gužve u prednju stranu dvorišta. Ljuljala sam ga i pevala neke uspavanke kojih se sećam, kako znam i umem.
"Lepo pevaš lepotice."
Ukočila sam se na trenutak, jel mi se učinilo. Okrenula sam se da proverim i pomislila da haluciniram.
"Matijase?"
Podigao je obrve u znak čuđenja. Tu je stajao ispred mene, u crnom odelu pa čak i crna košulja. Pored njega bio je Daniel, nosio je crne pantalone i bordo košulju. A okolo njih bilo je predpostavljam obezbezbeđenje. Da nisam saznala ko je ne bih se plašila, ali sada. Još mi je i porodica tu.
"Vasilija."
"Šta ćeš ti ovde?"
"Došao sam zbog tebe."
"Mene?"
"Da."
"Ali ti i ja nemamo ništa zajedničko."
"Zašto si otišla?"
"Molim?"
"Pitao sam te zašto si se vratila kući."
"Gledaj Matijase, to nije tvoj posao, gde ja idem i šta radim."
Videla sam da se iznervirao.
"Vasilija gde je Bogdan videla sam da ga ti odnosiš."-kada ga je videla usporila je govor
"Um dušo ko je ovo?"-pitala me i pre nego da odgovorim on me je prestigao
"Dobar dan, ja sam Matijas."
"Matijas, zvuči mi poznato?"-pitala ga mrtva hladna aman ženo
"Matijas Martinez."-onda je raširila oči
"Vasilija šta si uradila?"
"Ništa mama, samo budi kulturna."
"Daj mi ga"-dala sam joj Bogdana
"Ja sam Dragana, Vasilijina majka."
"Drago mi je."
"Ako smem da pitam, zbog čega ste ovde?"
"Zbog vaše ćerke, imamo jedan nedovršen razgovor."
"Naravno, izvolite uđite da se poslužite."
"Nema potrebe, ja bih nasamo sa njom."
"Vasilija uvedi čoveka završi razgovor i oteraj ga u pm, ne trebaju nam takvi u kuću, i izvuci živu glavu."
"Mama."-rekla sam joj kroz zube
Samo me uplašeno pogledala. Otišla je a ja sam se okrenula sa lažnim osmehom.
"Prati me."
Krenula sam prema ulazu u kuću. Išao je iza mene. Uvela sam ga u dnevnu sobu.
"Sedi."
Seo je na fotelju i onako kao šef se raširio, a ja sam se skupila na trosed preko puta.
"Kako znaš moje pravo ime?"
"Videla sam u tvoj dosije."
"Odakle ti?"
"Dao mi ga je šef tajne službe."
"Zašto on?"-sad je bio grub
"Zbog tebe su me zvali u policiju, da im kažem gde si, samo da bih saznala da si me lagao čime se baviš i kako se zoveš, ej za tvoje ime si me slagao."
"Šta želiš od mene?"-pitala sam ga očajnički
"Želim tebe."
"Epa izvini nisam na prodaju."
"Nisam ni želeo da te kupim."
"Nego šta si hteo?"
"Nudim ti ugovor."
"Kakav bre sad ugovor?"
"Budi moja pet meseci, do avgusta."
"Izvini šta?"-pogledala sam u njega šokirano
"Čula si me dobro."
"Za šta ću ti tih pet meseci?"
"Da budeš moja devojka za svet."
"Za svet?"
"Mnogo pitanja imaš."
"Pa kad pričaš neke nebuloze."
"Ovako lutko, imam važan posao, za koji mi treba koncentracija i posvećenost, a da bih to mogao, a da me ne smara javnost i moja porodica treba mi devojka."
"Pa što ne nađeš neku?"-ustala sam i viknula na njega
On je ustao odmah za mnom i uhvatio me za bradu da bih ga gledala u oči. Taj bes nikad neću da zaboravim, a ni strah koji je prošao kroz moje telo kada mi je tiho rekao.
"Zato što ja hoću tebe i samo tebe."
"Ali ja ne želim."
"Da li me se plašiš, pa zbog toga ne želiš?"
"Matijase, ne želim da ti budem robinja."
"Nećeš da budeš moja robinja, bićeš kao kraljica."
"Kako?"
"Imaćeš šta god poželiš, tretiraće te kao boginju, samo pristani."-na kraju je očajnički rekao
"Dobro, pristajem."-trebaju mi pare za fakultet mnogo tako da to ću da mu tražim
