Vasilija pov.
Kada me je sutra videla Ivana odmah me je zagrlila bez da me pita šta je bilo.
"Hoću kući."
"Zašto?"
"Samo hoću da se vratim kući."
"Vasilija šta je bilo?"
Ispričala sam joj šta se desilo.
"Ali ne verujem da će ti dozvoliti da ideš kući."
"Hoću kući."
Još malo me je grlila, a onda je pozvala njena majka. Ja sam ustala i otišla do njegove kancelarije. Pokucala sam na vrata i sačekala da mi kaže da uđem. Ušla sam i stala ispred njegovog stola. Pogledao je sa nekih papira gore prema meni.
"Hm?"
"Hoću kući."
"Molim?!"
"Hoću kući."
"Ne može."
"Želim da raskinem ugovor i da se vratim kući."
"Rekao sam ti da to ne može."-vratio je pogled na papire
"Ako mi ti ne daš, sama ću da se vratim hteo ti to ili ne."
"Ostaješ ovde htela TI to ili ne."
"Ne želim."
"Hajde, kaži mi zašto odjednom hoćeš da ideš."-zavalio se u stolicu i prekrstio ruke
"Slušam."
"Kada sam došla znala sam da nećeš da budeš ništa posebno, ali sam onda videla kako se ponašaš prema meni, ostavljaš vremena za mene, vodio si me na dejt, pobogu spavali smo zajedno, i taman sam pomislila da sve ovo radiš ne vezano za naš ugovor."
"Uspeo si da dokažeš da si ipak idiot za kog sam te smatrala kada sam došla, pomislila sam da je ovo sve na nekom većem nivou od običnog glupog ugovora, ali ti si ipak koristio benificije koje idu uz taj ugovor."
"Dobro, i zbog toga hoćeš kući."
"Da."
"To je glup razlog."
"Nije glup."
"Jeste."
"Ostaćeš ovde do kraja ugovora, kako god da ga okreneš, budeš li se vratila kući, doći ću po tebe i vratiću te, a tada već ko zna šta bi moglo da se desi."
"Ti mi pretiš?"
"Da, pretim ti."
"Ti si jedan, uf, mrzim te, nemaš ni gram srca, ma ti ga ni nemaš, ako želiš da ostanem do kraja ugovora ostaću, ali videćemo da li živiš sa ženom ili kamenom."
Videla sam da mu to nije odgovaralo. Želeo je nešto da kaže, ali sam ga pretekla skidajući ogrlicu i naglo sam je bacila na sto.
"Evo ti pa je vrati, ne želim više tvoje poklone, pa i da su od ne znam čega."
Izašla sam i zalupila mu vrata. Videćemo šta će biti.
_________________________________________
"Znači idete mi na živce."
"Što?"
"Vasilija, ni ne spavate u isti krevet već nedelju dana, ja sam došla ovde da se opustim."
"Pa ti se opusti."
"Pa ne mogu, vas dvoje pravite tenziju."
Naši razgovori su se sveli na minimum, čak ni ne kažemo dobro jutro jedno drugom. Ne znam gde spava, ne ulazi u sobu ili uđe kada ja nisam u njoj. Krivo mi je iako sam i dalje ljuta. Jer sam se navikla na njega. Čak mi i u krevetu nedostaje da me zagrli noću i pribije uz sebe kao da me štiti.
ESTÁS LEYENDO
GANGSTERSKI RAJ
Romance"Da li me se plašiš, pa zbog toga ne želiš?" "Matijase, ne želim da ti budem robinja." "Nećeš da budeš moja robinja, bićeš kao kraljica." "Kako?" "Imaćeš šta god poželiš, tretiraće te kao boginju, samo pristani." "Dobro, pristajem."
