Vasilija pov.
"Matijase, ako ih gledam ne znači da odmah moram da kupim."
"Razmazićeš me."
"Ali Lepotice ja hoću da te razmazim."
Okrenula sam očima. Gledala sam jedne René Caovilla cipele. I on odmah bi da mi kupi.
"Iskoristićeš ih na svadbi kod Mariane."
"Dok sam se spremala, da li si javio tvojima?"
"Jesam, i nisu bili baš srećni, ali ja ne mogu svima da idem na želju."
"Matijase nisi ti kriv."
"Ali dobro, kupiću te cipele."
Potražila sam moju veličinu da bih probala. Srebrne sandale koje se uvijaju oko zgloba. Imale su i ljubičaste cirkone koji idu uz moju ogrlicu. Prošetala sam do njega.
"Šta misliš?"
Klimnuo je glavom. Rekla sam da mi spakuju i on je otišao da plati i pre nego da sam ja stigla do kase. Ali dobro ne mogu da se svađam sa njim. Prošli smo pored nekih zlatara i gledala sam prstenje. Ona prodavačica pita jel verenički ili burme. A ja se mislim. Ništa sestro moja za sad.
Sreli smo se sa mojim roditeljima i zajedno otišli na večeru. Primetila sam da i mami, a i tati odgovara Matijasovo društvo. Tati pogotovo. Naručili smo hranu i pili neko vino uz to. Tata ništa nije hteo samo sok. Ispod stola uhvatila sam Matijasa za ruku. Stisnuo je i nasmejao mi se. Uf koliko volim ovog čoveka. Naslonila sam se na njegovo rame. Hrana je stigla i ubrzo smo i završili sa njom. Tako smo još malo sedeli.
Odjednom samo je nešto iskidalo Matijasovu košulju. Okrenula sam glavu prema njemu, na stomaku je krenula da se formira velika crvena mrlja. A onda i kiša metaka. Gurnuo me je ispod stola zajedno sa mojima. A on je mene zagrlio. Osetila sam da su ga pogodila još nekoliko metaka. Vrisnula sam kada je krenuo da oslabljuje i da se naslanja na mene. Ubrzo prišao je neki lik koji mi se predstavio kao obezbeđenje Matijasovo. Nekoliko njih su mu pomogli da ode do auta i odvezli su ga. A ovaj lik je mene i moje povezao za njima.
Mama me je zagrlila dok sam plakala. Na nosilima su ga uneli u privatnu bolnicu i negde ga odvezli. Ušla sam u nju i otišla do recepcije. Ona jadna sestra nas je odvela do sprata i rekla da sačekamo dok doktori ne vide šta je u pitanju. Sedela sam tako sekundama, minutima, čekajući bilo kakav odgovor doktora. Gledala sam u beli zid bolnice i nisam ni trepnula. Odjednom me je mama cimnula i videla sam doktora, koji je bio sav krvav. Ustala sam kao oparena i pritrčala doktoru.
"Doktore, kako je on?"
"Ako smem da pitam gospođice, ko ste Vi njemu?"-molim
"Zašto?"
"Pa pravila bolnice znate.."
"Njegova verenica."- lažov sam
Klimnuo je glavom, a onda uzdahnuo.
"Gospodin je u kritičnom stanju."
"Šta?"
"Izgubio je mnogo krvi, i primio mnogo metaka."
"Nadamo se da nijedan organ ne otkaže, sve smo namestili i dali mu transfuziju krvi, ali samo će vreme pokazati."
"Kada mogu da ga vidim?"
"Dok se ne stabilizuje stanje, ne bi bilo pametno."
Kada mi je to rekao, zahvalila sam mu se i okrenula. Naišli su njegovi roditelji i sestre. Uplašeni. Kada su me videli znali su da nije kako treba. Zagrlile su me devojke prvo pa onda i oni.
"Kako je moj sin?"-pitala je Adrianna
"U kritičnom stanju, i dok se ne stabilizuje nije pametno da ga vidimo." -samo sam to rekla
Pustila sam da se moji i njegovi upoznaju u lošem trenutku, ali nisam mogla da kažem ništa. Poražena sam sela na onu stolicu i tada sam osetila kako me oči peku. Suze su same od sebe krenule da idu. Majka moja je tada pritrčala do mene i zagrlila me. Plakala sam joj u rame i stiskala njenu majicu. Pa sam onda zavapila na srpskom.
"Neću da on umre."
"Neće, Vasilija dete, on je jak."-tešila me majka
"U rizičnom je stanju, ali izvući će se."
Cmizdrila sam kao dete. Srce mi se cepalo od pomisli na ono najgore. U sebi sam molila boga da ga poštedi. Makar meni za ljubav.
"Mama, ja ga volim."-šapnula sam joj tiho
"Znam dušo moja, znam."-poljubila me u kosu
Njegova majka je sela do mene. Podigla sam glavu da pogledam u nju. Svojom rukom mi je obrisala suze.
"Nije njemu prvi put, moj sin je lav, borac."
"Biće on dobro, ali i ti treba da budeš jaka za oboje."
Klimnula sam glavom. I tada sam se malo smirila.
_________________________________________
Presedela sam celu noć i pola dana. Nisam oko sklopila. Čekala sam bilo kakvu vest da mi jave. I ničega nije bilo. Tata mi je doneo neko pecivo da jedem, oni su se vratili u hotel zbog Bogdana. Ali nisam bila gladna. On mi je jedino bio u mislima. Zagrlio me je da bi me zaštitio od metaka i tako sebi zaradio još nekoliko pogodaka. Debil.
Tek oko sedam uveče naišao je doktor. Došao je do nas.
"Šta je bilo?"-pitao je doktora njegov otac
"Stanje se stabilizovalo, nadamo se da će biti u redu, sada možete da idete da ga vidite."
Pogledali su u mene.
"Ovaj, idite vi, ja ću poslednja, želim da odem da se osvežim."
Njegova majka je klimnula glavom. Otišla sam do wc-a i počela da se smejem i plačem u isto vreme. Oprala sam lice malo vodom i pojela pecivo jer sam odjednom dobila apetit. Nasmejala sam se i zahvalila bogu. Vratila sam se do hodnika. Njegovi su već završili. Koliko li sam ja onda bila u wc-u. Hmm.
Prišla mi je Adrianna.
"Mi smo bili, sada je tvoj red, budi koliko god želiš sa njim."-zagrlila me
"Hvala ti što si bila ovde, i dok je bilo najgore."
"Nema na čemu."
Medicinska sestra me je odvela do njegove sobe. Polako sam otvorila vrata. Ušla sam. I na krevetu koji je bio u sredini sobe, ležao je on. Ljubav mog života. Spavajući mirnim snom. Sela sam na stolicu do njega i uhvatila ga za ruku, koja je bila hladna.
"Hej."-tiho sam mu rekla
"Evo došao je red i na mene, na tvoju dosadnu devojku sa ugovora."-i ako nije bio budan pričala sam mu.
"Nema te već ceo dan, a ti mi mnogo nedostaješ."
"Znaš li ti koliko sam se uplašila, i sada mi se plače i vrti po stomaku od pomisli da ćeš da me napustiš."
Naslonila sam glavu na njegovu ruku.
"Bože Matijase, srce mi se cepa, molim te probudi se, zbog tvoje porodice; zbog mene."
Gledala sam u njegovo lepo sada bledo lice. Tako je lep. A kada otvori oči i nasmeje se. Tada je još lepši. Stisla sam mu ruku i podigla se sa stolice. Nagnula sam se nad njim i usnama prišla ka njegovom čelu.
"Probudi se ljubavi moja."
Poljubila sam mu čelo polako i nežno, i onda sam osetila ponovo kako naviru suze.
"Volim te Matijase."-dodala sam tiho
YOU ARE READING
GANGSTERSKI RAJ
Romance"Da li me se plašiš, pa zbog toga ne želiš?" "Matijase, ne želim da ti budem robinja." "Nećeš da budeš moja robinja, bićeš kao kraljica." "Kako?" "Imaćeš šta god poželiš, tretiraće te kao boginju, samo pristani." "Dobro, pristajem."
