GANGSTERSKI RAJ

🌟Avion🌟

Vasilija pov.

Tu noć nisam spavala. Ni sama ne znam zašto. Iskreno, razmišljala sam o tome kako će život dalje da mi se odvija. Kakav će život sa njim ovih pet meseci da bude. A onda sam se spakovala kako sam znala i kako mislim da je najbolje. A kada je došlo vreme da krenem. Obukla sam letnju haljinicu, jer najviše haljine nosim. Pantalone mi smetaju. Nisam znala gde trebam da idem, dok se odjednom nisu pojavila crna kola ispred kuće.

Iz njih je izašao on, i još jedan čovek malo stariji. Došao je do mene.

"Da li si spremna?"

"Jesam.

"Ovo je Mario, moj batler, on će ti pomoći oko ubacivanja stvari u gepek."

"Okej."

"Dobar dan, Vasilija."-pružila sam mu ruku

"Mario, drago mi je."

"Takođe."

Pomogao mi je za torbe. Ustvari nije ni dao da ih ja ponesem.

"Idemo."

"Čekaj, jel mogu da se pozdravim sa porodicom?"

"Naravno."

Prišla sam mami i tati, njemu je mama nešto slagala zašto idem, a mama već zna. Zagrlila me, a tata me poljubio u čelo.

"Čuvaj se."

"Hoću."

A onda je Ivana na red došla.

"Nedostajaćeš mi."

"Ivana, mislim da će da dozvoli da ti dođeš."-šapnula sam joj

"Ako ne ubiću ga."-uzvratila mi je

Stegle smo se jako i onda pustile.

"Ajde idi da ne čeka, nestrpljiv je."-ponovo mi je šapnula

"Go get that dick girl."

"Aman prekini da mi šapućeš Ivana."

"Ćaos."-poslala sam im poljubce

I onda se okrenula da idem prema crnim kolima. Matijas je išao pored mene, a onda sam osetila njegovu ruku oko mog struka. Uhvatila sam je da bih je skinula, ali mi je on stegao ruku. Došli smo kod auta i ja sam pobegla na drugu stranu. Sa suvozačevog sedišta je izašao Mario i otvorio mi zadnja vrata.

"Hvala."-nasmejala sam se

Uzvratio mi je osmeh i ja sam sela. Pored mene je bio gospodin koji je sve to gledao zabavljeno. Primetila sam da smo nečim odvojeni od prednjeg sedišta. Kao neka manja limuzina nešto. Nemam pojma. Ali bili smo samo on i ja tu.

"Mnogo si velika dobrica."

"Zbog čega?"

"Niko tako ne poštuje batlera, nijedno žensko koje znam osim mojih sestara jer moraju."

"To je kultura."

"Mhm."

Približio mi se, a ja sam se odmakla.

"Još me se plašiš?"

"Ne plašim te se."

"Za toliko znam da me ne bi udario."

"Nikad ne bih udario žensko, ukoliko to nije po zadnjici."

Raširila sam oči. Wtf.

"Odvratno."

"Neke devojke to vole."

"Šta? Da ih muškarci udaraju po zadnjici?"

"Mhm, pali ih, tako nešto."

"A ti? Da li voliš da ih udaraš?"

"Iskreno nisam toliki ljubitelj, ali sam okej sa tim ako je iz šale onako kada prođe pored mene."

"I to sam okej samo ako je ta devojka, moja devojka, inače ne udaram ih na ulici."

"To bi bilo previše."-nasmejala sam se jer sam ga zamislila kako ide i udara sve redom jaooo😆😆😆

"Šta je toliko smešno?"

"Ti."

"Ja? Zašto?"

"Zamislila sam kako ideš i sve udaraš redom."

"Izvini, ali nisam mogla da se zaustavim, bilo je neizbežno."

"Ti nisi normalna."

"Znam."

Ubrzo kola su stala. Otvorio mi je Mario vrata i izašla sam. Jebote život. Pored mene bio je privatni avion. Koliko para on ustvari ima?

"Jel ćeš tu da balaviš, ili da uđeš?"

"Matijase pusti me malo da pogledam."

Okrenuo je očima i krenuo da ulazi u avion. Brzo sam i ja za njim. Unutra da i ne pričam. Preskupo je sve ovo sigurno. Seli smo i stjuardesa, alo stjuardesaaa, mi je pomogla sa pojasem, ali dobro.

Avion je poleteo i malo su bile turbolencije, ali dobro, preživeli smo. I kada se sve smirilo, velika svetla su se pogasila i bila su samo ona zatamnjena. Samo on i ja smo bili u tom delu. Sedeo je do mene i gledao u neki papir.

"Izvini koliko para ti imaš uopšte?"

"Hm?"

"Imaš privatni avion, jahtu na tri sprata mislim znam da je nekulturno ali majko moja."

"Mnogo ih imam."-samo je izvio jedan ugao usana

"Blago tebi."

"Lutko živećeš sa mnom pet meseci, bolje bi bilo da se privikneš."

"Mhm sigurno."-rekla sam tiho sarkastično

Onda sam osetila njegovu ruku na mojoj goloj butini. A onda i njega kako se naslanja prema meni.

"A da ponoviš to što si rekla?"-šapnuo mi je uz uvo

"A šta ako neću?"

"Mhm, dobro onda, ako tako misliš."

Počeo je da pomera ruku naviše, ispod ruba moje haljine.

"Matijase."

"Sviđa mi se kako izgovaraš moje ime."

Uhvatila sam mu ruku, ali je on uhvatio obe moje ruke, i povukao kod njega u krilo. Pokušala sam da stisnem noge ali je to bilo nemoguće kod njega u krilu. A onda je vratio ruku.

"Iskreno, volim što si obukla suknju."

Pravio je kružiće palcem po unutrašnjoj strani moje butine. Pokušala sam ponovo da se oslobodim, ali ništa. Odjednom me je dodirnuo po mom centru preko gaćica. Probala sam da se izmigoljim, ali ponovo ništa. Pomerio je moje gaćice malo u stranu i prošao po meni.

"Onog dana si mi rekla da ne želiš ovo, ali mi tvoje telo kaže nešto drugo lepotice."

Okrenula sam glavu u njegov vrat da ne vrisnem. Ali moja lomljiva tačka je pukla kada je zavukao prst u mene. Glasno sam uzdahnula i počela da pomeram kukove unazad od nepoznatog kontakta. Izvukao je prst malo i ponovo ga zavukao. Ne bi trebalo ovo da mi se sviđa. Nastavio je, a onda je palcem dodirnuo moj klitoris, zadrhtala sam. Nisam mogla da se kontrolišem, pa sam se prepustila lepom oslobađajućem osećaju. Pustio je moje ruke. A kada sam ukapirala šta se desilo počela sam da plačem i da se tresem.

"Ej ej, smiri se Vasilija."-zagrlio me

"Zašto se treseš?"

"Ovo nije trebalo da se desi, ni ne znamo se lepo."

"Dobro, ali se desilo."-samo sam šmrcnula umesto odgovora

"Lutko, neću više da te pipnem dok se ne upoznamo bolje, okej?"

Klimnula sam glavom. Malo sam se smirila ali sam i dalje bila kod njega u krilo. Mazio je moju kosu i drugom rukom moj struk. Naslonio je moju glavu na njegovo rame. Ova zatamnjena svetla i mrak napolju su me polako uspavljivali. Zatvorila sam oči i osetila kako me san hvata.