GANGSTERSKI RAJ

🌟Trka🌟

Vasilija pov.

Ceo dan sam provela izležavajući se kao da sam mrtva. Jer me je glava bolela nenormalno. A i Ivana sa mnom zajedno. Matijas i Danijel nisu bili tu. Njihovi poslovi. Nije kao da me briga šta rade tamo.

"Nikad više ne pijem."

"Ni ja."

"To svaki put kažeš Vasilija."

"I ti isto, pa evo nas opet."

"Ali smo same krive za to."

"Hoćeš da izađemo malo napolje na garnituru, malo da nas uhvati vazduh."

"Ajde."

Nekako smo ustale sa kreveta i odvukle se do našeg odredišta. Došao je Mario.

"Niste sa njima?"

"Sa kime?"

"Pa Matías i Daniel?"

"Um ne."

"Zašto?"

"Pa valjda imaju posla?"

"Ne, otišli su na trke."

"Na kakve trke?"-Ivana se javila

"Pa svakog meseca, imaju trke automobilima, i Matías i Daniel svaki put učestvuju."

"Tu se daje novac u humanitarne svrhe."

"Nije mi rekao."

"Vasilija, hoćeš tajno da odemo?"

"Naravno, čitaš mi misli."

"Mario, da li bi mogli da nas odveze vozač do mesta trke."

"Naravno, uvek vam je na usluzi."

Ustale smo i otišle na presvlačenje. Obukla sam sportski brus i denim šorc sa tregerima, a na nogama starke. Ivana me čekala dole u običnom šorcu i BTS majci, ne pitajte me ništa.

"Spremna?"

"Naravno."

Dohvatila sam torbicu i stavila parfem za svaki slučaj. Otišle smo dole i videle Maria koji nas čeka.

"Devojke samo pokažite na ulazu ovo i pustiće vas."

Dao mi je neku zlatnu karticu. Pogledala sam se. VIP mesta. Ipak nije loše to što je mafijaš. Izašle smo iz kuće i ušle u kola, vozač je odmah krenuo i vozio negde. Posle jedno pola sata smo stigle. Bila je ogromna gužva. Izgledao je kao mali stadion, samo sa automobilskim trakama. Obezbeđenje na vratima nas je sačekalo. Pokazala sam im karticu i oni su raširili oči i pozvali nekoga. Došao je neki lik, koji se ponašao kao James Charles. Bilo mi je slatko.

"Ovuda devojke, vi ste posebne očigledno."

Odveo nas je do VIP loža. Tamo nikoga nije bilo samo onaj lik i obezbeđenje. Stale smo na ogradi da vidimo šta se dešava. I tamo je bio Matijas u onom trkačkom odelu. Jebem li mu majku al je zgodan. Uf. Neke devojke ispod nas na sedištima su vrištale njegovo ime. Takav talas ljubomore me obuzeo da sam htela da preskočim ogradu i odem do njega.

"Ako smem da pitam, odakle vam ova kartica, mislim ništa uvredljivo."

"Matijas mi je dao."

"Koji Matías?"

"Martinez."

"Oh, kako ga poznajete, koliko znam drugačije mu sestra izgleda."

"Ja sam mu devojka."- ovo je čoveka zbunilo

"Nisam znao da je zauzet, ali ako je tako, želim vam sve najbolje u vezi."

"Hvala."

Sklonio se od nas, a ja sam vratila pogled na stazu. Neko je prišao Matijasu i šapnuo mu nešto. Na šta se on namrštio pa onda nasmejao. I onda je pogledao ka nama pa mahnuo. Uzvratila sam poslala sam mu poljubac i na kraj mahnula. A onda me je Ivana cimnula laktom u rebra.

"Slušaj ove dole."

Spustila sam pogled diskretno i gledala ove devojke dole. Gledale su gore u nas i pričale nešto na španskom. Malo sam ih razumela, ali ono nešto je da su pitale ko je ova kurva. Ako sad nisam pobesnela plus što mi Matijas nije rekao da ima ovde trke. Pa ja ću da poludim od njega. Pojavio se i Daniel na stazi.

"Baš me interesuje koje će opravdanje da nam daju."

"Vasilija baš te briga."

"Nije me briga."

"Nije me briga uopšte."

Dok sam se ja raspravljala sam Ivanom trka je počela. Vozili su tako nenormalno da sam ja mislila da će da poginu svi do poslednjeg. Većinu trke sam držala zatvorene oči pa čak i na kraju kada su svi počeli da se deru kao idioti. I Ivana sa njima.

"Ivana šta je bilo?"

"Pobedio je."

"Ko?!"

"Matijas."

Pogledala sam stazu i videla da on slavi, a onda je došao onaj lik i poveo nas negde kroz neke tunele. Da bi na kraju izašle na stazu. Matijas je raširio ruke i ja sam potrčala ka njemu u zagrljaj. Podigao me i vrteo u mestu. A kada me je spustio ja sam ga udarila po ramenu.

"Znaš koliko si me prepao, mogao si da pogineš debilu jedan."

"Ali nisam."

"Mogao si, to što nisi ne menja činjenicu da si se umalo povredio."

"Plus što mi nisi rekao."

"E iz ovog razloga ti nisam rekao."

"Ma nemoj."

"Ali pobedio sam."

"Jesi."

Uhvatila sam ga oko vrata i poljubila ga.

"To je za pobedu."

"Posle kući videću da li ću biti još ljuta na tebe ili neću."

Okrenula sam se i otišla jer bez obzira na sve bilo je već kasno jer trka je trajala dugo. Ivana je sa mnom otišla kući, a oni su ostali nešto da vide sa tim parama šta će.

Ja sam se presvukla u pidžame i otišla po vodu. Čula sam vrata i ušao je Matijas. Bio je u trenerkama i bez majice. Zastala sam.

"Gde ti je majica?"

Ništa mi nije odgovorio samo je došao do mene. A onda me odjednom prebacio preko ramena i pošao ka sobi.

"Matijase, spusti me."

Odneo me do sobe i seo na krevet, pa mene stavio kod njega u krilo.

"Imam takvu želju da te izudaram po zadnjici, da te jebem cele noći grubo da isteram taj tvoj bes od ovih dana."

"Šta te toliko ljuti, što si nadrkana, pa šta ako sam platio haljinu, pa šta ako ti nisam rekao za trku jer ćeš da pobesniš."

"Pošao sam kući sav srećan u nadi da popričamo malo, a onda sam se setio sa si se naljutila i pobesneo sam."

"I ne gledaj me tim naivnim očima, dobro znaš da si kriva i da se ljutiš za gluposti."

"Pa da mi ti ne daješ povoda da se ljutim ne bih se ljutila, mogao si da pogineš trkajući se onako brzo."

"Dajem ti povod, ženo, vozio sam ove trke pre tebe, voziću ih i posle tebe kada ti prođe ovaj ugovor i kada se vratiš kući."-besno mi je odgovorio

Kada mi je to rekao, suze su mi se skupile, ali sam ih zadržala. Znači za njega sam ipak i dalje ugovor. Odgurnula sam ga od sebe i ustala sa njegovog krila. Bez ijedne reči sam se uvukla u krevet i ugasila moju lampu. Ovog puta nisam mogla da ih zadržim i same su počele da padaju. Plačem kao klinka neka.

A ponadala sam se da možda ipak ne misli više da sam tu samo zbog ugovora i da ne glumi dobricu već da je on takav ustvari. Čula sam da je uzdahnuo i onda je došao u krevet. Pokušao je da me zagrli.

"Vrućina mi je."-izmakla sam se

Glas mi nije zvučao isto, jedva sam uopšte i progovorila. Čula sam kada mu se disanje smirilo i tek tada sam ustala do kupatila i isplakala se kako treba.