🌟Sestre🌟

1.1K 42 2
                                    

Vasilija pov.

"Još kolikoo?"

"Dosadna si."

"Znam, ali još koliko?"

"Vasilija, kunem ti se zavezaću te i zalepiću ti usta."

"Oh?"-zbunio me

Sedela sam i prekrstila ruke. Dosadno mi je. Jedva čekam sa stignemo. Čula sam ga kako uzdiše.

"Stižemo za 15 minuta, stavi pojas, i spremi se."

"Jej."

Sva srećna sam namestila pojas i brojila minute. Ubrzo avion je krenuo da sliće i turbolencije. A ja kao da me je udario grom sreće. Nakon sletanja aviona, jao, kakav pogled, Mario je došao da kaže nešto Matijasu.

"Hajde idemo."

Skinula sam pojas, i pošla za Matijasem. Vrata su se otvorila, tamo je bilo popodne. Sišla sam niz stepenice, a Mario mi je pružio ruku na kraju da ne padnem, a na kraju sam stala i čekala njega da izađe. Čekao nas je veliki crni džip. Matijas je stao pored mene i onda me obuhvatio oko struka. Ovog puta nam je neki lik otvorio vrata od auta. Ušli smo u auto i njemu je pozvonio telefon. Pričao je na španskom. A ja san pozvala mamu.

"Vasilija?"

"Mama da znaš da sam stigla."

"Kako je bilo u letu?"

"Super, privatnim avionom mama."

"Stvarno?"

"Mhm."

"On se kupa u parama."

"Samo se pazi, i zovi me redovno."

"Hoću."

"Ajde ljubim te."

"I ja tebe mama, ćao."

"Ćaos."

Spustila sam slušalicu i tek sad primetila da me gleda i da više ne priča na telefon.

"Šta?"

"Ništa."

"Jel ima jagode ovde?"

"Ima."

"Super, obožavam ih."- kažem ja za pet meseci 20 kila više

"Definitivno ću se ugojiti."

"Imaš teretanu pa je koristi."

"Imaš i teretanu, jebote."-opsovala sam na srpskom

Kola su stala ispred neke velike zgrade.

"Gde smo?"

"Da uzmem papire, idemo."

"I ja?"

"I ti."

Okrenula sam očima i izašla sa njim. Uveo me je u zgradu i onda pravo u lift. Pritisnuo je neki sprat, ali me stvarno mrzelo da gledam koji. Bila je neprijatna tišina. I kada je lift stigao čulo se zvonce. Hvala ti bože. Nisam više zatvorena u toliko malom prostoru sa njim. Prišli smo do nekih vrata i on je izvadio ključ da otključa.

"Prvo dame."

Ušla sam i on je za mnom, pa me ponovo uhvatio oko struka, i taman da mu kažem da je skloni kada sam čula korake. Iza ugla je naišla jedna devojka, njegova ženska kopija. Predpostavljam sestra? Imala je ogroman osmeh na licu i nije prestala da se smeje dok nam je prilazila.

"Matijase, jel ovo ona?"

"Mhm."- stisao me uz njega

"Ja sam Miriam, njegova mlađa sestra, ali predpostavljam da ti je ispričao ko smo?"

"Jeste."

"Ja sam Vasilija?"-priužila sam joj ruku

A ona me odvojila od njega i zagrlila. I onda povukla u dnevni boravak, a on je ostao u hodniku. Smestila me na trosed i sela do mene.

"Ti ne znaš koliko čekam da te upoznam."

"Zašto?"

"Pa on nikad nije doveo devojku kući, a tebe dovodi da se upozna sa nama posle samo mesec dana vaše veze." - izvinjavam se kakvih mesec dana

"Miriam, gde jeee?"- utrčala je još jedna kopija Matijasa

"Bože kakva je lepa."-pritrčala je i stegla me u zagrljaj

"Ja sam Mariana."

"Vasilija."

Pričale su na španskom, i razumela sam da traže Matijasa.

"Mora da si ona prava čim te upoznaje tako rano sa nama."

"Pa ne znam baš."

"Ma daj, glup je on."

Taman sam htela da kažem nešto, osetila sam poljubac na slepoočnicu i onda još jedan na obrazu. Pa je onda spustio ruke i uhvatio moje. Njih dve su se zakikotale.

"Ko je glup?"

"Ti."-rekla sam mu

"A tako znači?"

"Mhm."

"Ajde, uzeo sam papire."-ustala sam

Ustale su i one i napravile tužnu facu.

"A morate da idete, možete ovde da prespavate."

"Voleo bih, ali imam posla."

"A batoo."

"Ajde ne ponašaj se, doći ćemo uskoro."

Ovog puta me nije uhvatio oko struka nego baš za ruku, gluma gluma sve je ovo samo gluma.

"Jel obećavate da dolazite?"

"Obećavamo."-rekao je Matijas i okrenuo očima

"Idemo sa ne čekaju dole."

Izašli smo iz stana i one su nas celo vreme gledale. Pa čak dok nismo ušli u lift. U liftu je ponovo bila ona tišina, pustio mi je ruku. Tišina je trajala sve dok nismo ušli u kola.

"Gde sad idemo?"

"U Kartagenu."-klimula sam glavom

"Slatke su."

"Hm?"

"Rekla sam da su slatke, bile su sve uzbuđene oko mene."

"Kako da ne budu."

"Stvarno nisi doveo nikad devojku?"

"Ne, rekao sam ti već, u mafiji nema ljubavi, sve su bile samo za noć, eventualno dve."

"Sad si me podsetio."

"Za šta?"

"Gde si ih vodio?"

"Kako misliš gde sam ih vodio."

"Pa hotel, stan, auto?"

"Kući."

"Kući?"

"Da, što te to čudi?"

"Pa onako samo mi je čudno, obično sa takvim devojkama se ide u hotel."

"Volim privatnost svoje kuće."

"Aha razumem te i poštujem to."

"Ali mi ćemo da rušimo tu privatnost jedno drugom narednih pet meseci."

"Malo promene nikom ne smeta."
_________________________________________
Evo novog dela da vam ulepšam malo vikend❤❤ i da vam se od srca zahvalim na 40k na MOJ GROBAR i 20k na HLADNI PRINC. ❤❤

GANGSTERSKI RAJOnde histórias criam vida. Descubra agora