Prvi i jedini -ZAVRŠENA-

Jedanaesto poglavlje

"Ne mogu da verujem da si joj dopustio ovu glupost.", Kalina mama je zarežala kad su u subotu ujutru krenuli na aerodrom sa Milicom.

Prevrnuo je očima. "Misliš da bi odustala i da nisam. Žali se Željku, on joj je našao Militijeva."

"Šta je sa tobom, Milice, neraspoložena si?", Jelena je upitala prijateljicu.

"Željko, posvađao se sa Milanom i ukinuo mu sve, čak je hteo da ga izbaci iz stana."

"Zašto, jebote? Milan je dobar momak.", Ivan je upitao.

"Ne znam, zato sam i krenula, da raspravim to sa njim."

Ivan je uzdahnuo. "Večito problemi sa decom."

"Milan ne pravi nikakve probleme, Ivane, ali Željku ništa ne odgovara što on uradi i kaže."

"Jebi ga, ne znam šta da ti kažem. Željko je dosta strožiji od svih nas."

Ubrzo su se ukrcali na avion i poleteli.

"Kako se osećate vas dvoje?", Aleksej je upitao Kalu i Sergeja kad su stali da odmore malo.

"Odlično. Kako god da priđemo odnekle se mora početi.", Kala je samouvereno rekla.

"Slažem se sa njom."

"Odlično. Ko od tvojih dolazi, Kala?"

"Mama, tata, Murga, Mutavi i Žuti. Jedva čekam da ih vidim.", veselo je rekla.

"Nadam se da te neće nagovoriti da se vratiš."

Prasnula je u smeh. "Nema šanse. To bi jedino Željko mogao."

"Čuo sam da Milica dolazi, nadam se da to neće uticati na tvoju vožnju, Kala. Ne samo zbog mesta, već i može da bude kobno.", Aleksej je ozbiljno rekao.

"Ko je ona?"

"Moja žena."

Sergej je samo klimnuo glavom. "Neće, Aleksej, ne brini. Prvo, odlično sam znala da je oženjen i da ću je viđati češće nego što je to normalno, a drugo, do ovoga mi je veoma stalo."

"U redu, nadam se da si zaista tako smirena kao što izgledaš. Hajde da krenemo.", promrmljao je i ustao.

Sela je na motor i sačekala Željka da se smesti. "Kala..."

"Mmm?"

"Volim te."

Osmehnula se i poljubila ga. "Volim te, mili. Ne brini, biću dobro.", tiho je rekla.

Klimnuo je, poljubio je, zagrlio oko struka i krenuli su. "Jesi li se umorila?"

Klimnula je glavom. "Već deset sati vozim, ne mogu više.", tiho je rekla.

"Ni ja.", Sergej je progunđao.

"Ovako ćemo. Auto ću ostaviti ovde, ja ću voziti Sergejev motor, a ti, Željko, Kalin."

Klimnuo je glavom. "Svakako."

Popili su kafu i nastavili dalje. Bilo je oko tri sata posle ponoći kad su stigli ispred hotela u Brnu. Rastali su se sa Aleksejem i Sergejem i krenuli ka svojoj sobi. "Jebote, mrtva sam.", procvilela je kad se sručila u krevet.

Pomogao joj je da se raspremi, skinuo se i legao kraj nje. Zagrlio je. "Spavaj, lajavice."

"Željko..."

"Mmm?"

"Hvala ti."

Pridigao se. "Na čemu, koji kurac?"

Nasmejala se, povukla ga do sebe i poljubila u grudi. "Za to što nisi mislio svojom glavom."

"I ja bih bio veoma zahvalan da ti prestaneš da misliš svojom.", progunđao je.