Prvi i jedini -ZAVRŠENA-

Dvadeset prvo poglavlje

Ubrzo je trčala uz stepenice ka svojoj sobi. Upala je u sobu i bacila se Željku u naručje. Potražio joj je usne i strastveno je poljubio. Nežno ju je spustio na krevet i bez reči počeo da je skida. Ljubio joj je vrat, spuštao se lagano ka njenim grudima dok je uzdisala pod njim i tresla se. Obrađivao joj je bradavice, dovodio je do ludila. Spustio se na njenu ribicu i obuhvatio je usnama. Kriknula je. Jebao ju je jezikom i prstima, terao je da svršava, da cvili i da ga moli. Da ga moli da je uzme. Ustao je i sklonio se od nje. Grčila se, tresla se i gledala ga. "Okreni se.", prošaputao je. Okrenula se i isturila guzu ka njemu. Nežno ju je mazio rukom, osetila je kad ju je sklonio i iznenađeno vrisnula kad je umesto njegovog penisa osetila udarac po guzi. "Drugi, ljubavi? Misliš li da bi ti drugi mogao pružiti ovo?", promuklo je upitao i ponovo je pljesnuo. Odmahnula je glavom. "Ne.", promucala je. Stavio je penis na njen ulaz i u jednom potezu se našao u njoj. Povukao ju je za kosu i naterao da ga pogleda. Zagrlio je rukom oko kukova, žestoko je poljubio i počeo da se nabija. Pulsirala je kao luda, ali kad god bi bila na pragu da svrši, on bi se povukao. "Željko...", procvilela je. "Voliš li me?", tiho je upitao. "Više od svega na svetu, Željko.", istisnula je. Zabio se dva puta i oslobodio je. Pala je od intenziteta orgazma. Ponovo se zabio i svršio duboko u njoj. Ležao je preko nje i hvatao vazduh, dok se i sama borila za isti. "Volim te, srećo."

Pogledala ga je preko ramena. "Mislila sam da nećeš doći.", bolno je rekla.

Izvukao se iz nje, preturio se na stranu i privukao je sebi tako da su im se nosevi dodirivali. "Žao mi je što sam te onako oterao, ljubavi. Mnogo sam razmišljao, srećo."

Namrštila se. "O čemu?"

"Sumnjaš u ovo sve, Kala i..."

"Ne..."

Spustio je prste na njene usne. "Pusti me da završim, u redu?" Klimnula je, a on je nastavio. "Voliš me, isto onoliko koliko i ja tebe, ali moram da te pustim da shvatiš da je jedino ispravno da budemo zajedno, ljubavi. Da neće ništa nestati ukoliko nađeš drugog, da neće nestati uprkos bilo čemu, Kala. Slušaj me, imaš svu slobodu ovog sveta, pod jednim uslovom."

"Kakvu slobodu? O čemu pričaš?"

"Pokušaj da kreneš bez mene dalje, lajavice, na bilo koji način da misliš da treba, ali sve dok me voliš, sve dok sam ja jedini u tvom srcu, ove trke će pripadati nama."

Odmahnula je glavom. "Ne, ne želim to."

Uzdahnuo je. "Možda je to jedini način, Kala. Rekao sam ti, nije mi važno kroz šta ću morati da prođem, ako ću jednog dana moći pred svima da kažem da si moja žena."

Progutala je. "Željko..."

"Plašiš se, srećo?"

Klimnula je. "Da, plašim se da ću te tako izgubiti. Ne želim da živim bez tebe, plašim se da ću proklinjati dan kad sam se probudila iz kome.", šaputala je dok su joj suze kvasile lice.

Nežno ih je brisao. "Jedno mogu da ti obećam, sve dok budem znao da sam jedini ovde, u tvom srcu, dotle sam tvoj, Kala."

Žestoko je odmahnula glavom. "Ne, ja ne mogu to, slušaj, nije mi važno da budem tvoja žena, važno mi je da budem sa tobom, pa makar bila ljubavnica dok sam živa. Ne i kraj."

"Kala..."

"Ne! Ni sad ni nikada, Željko. Nikada, razumeš?"

"Šta onda, Kala? Ovako ćemo dok smo živi? Sastajati se po jebenim hotelima? Živeti za trenutke? Kala, ne shvataš..."

"Ne, ti ne shvataš!", dreknula je. "Ceo život te volim, ceo! Nisam dozvolila drugima da mi se približe čak kad nije bilo ni najmanje nade da ćeš se ikad vratiti iz Rusije, kad me nisi ni gledao drugačije nego kao ćerku svog prijatelja. Kako zamišljaš da sad budem sa drugima? Jesi li ti lud?"