Prvi i jedini -ZAVRŠENA-

Dvadeset drugo poglavlje

Sela je na motor i nasmejano ga pogledala. "Penji se i stavi kacigu." Izvio je obrvu. "Da sam je imala onu noć možda ne bih bila u komi."

"Makar nešto.", promrmljao je, stavio kacigu i seo iza nje. Primetio je da prati ograničenja.

Izvio je obrvu kad su stali. "Ovo nije Beograd, ode moja dozvola.", progunđala je.

Prasnuo je u smeh. "Ovde ćemo živeti kad se sve završi."

Kiselo se nasmejala. "Hteli, ne hteli, moraćemo. Teško da će nam biti dobro u Beogradu nakon svega."

Zastao je, okrenuo ka sebi i ozbiljno je pogledao. "Gde ti želiš da živimo?"

Držala ga je za ruku i nežno je mazila palcem. "Sa tobom? Bilo gde, Željko. Moskva, Beograd, Katar... Svejedno je, samo da sam sa tobom."

Nežno ju je pomilovao po obrazu. "Kalina..."

Duboko je uzdahnula i okrenula se. "Hej, Milane...", rekla je i jedva se suzdržala da ne napravi grimasu kad ju je privukao sebi i poljubio. "Milane, ovo je Željko."

"Drago mi je. Bila si u pravu, lajavice."

"Za šta?", Milan je radoznalo upitao.

Željko se nacerio. "Da deluješ kao fin momak."

Kala se nasmejala i poljubila ga u obraz. "Ja sam uvek u pravu, Željko."

"Skoro uvek. Hoćemo li na kafu?"

"Mhm, prijala bi mi, od jutros nisam popila ni jednu."

"Zašto?"

Pocrvenela je i ispod oka pogledala u nacerenog Željka. "Željko je jutros došao pa smo se zapričali."

"Vas dvoje ste bliski?"

"Naravno."

Milan je slegnuo ramenima kad su seli u kafić. "Mislio sam da je prijatelj tvog oca."

"Naravno da jeste, ali je i moj." Zazvonio joj je telefon, namrštila se. "Murgov."

"Matori?"

"Mhm.", rekla je i javila se. "Kaži, Murgov?"

"U Moskvi sam, otac ti je poslao neke knjige, doći ću popodne do tebe."

"I ti si u Moskvi. Šta radiš ovde?"

"Šta tebe briga, mala?"

"Ubiće te žena, jebote. Hajde na kafu, u "Kafemaniji" smo."

"Vi?"

"Željko, ja i još jedan prijatelj, hajde dolazi."

"Odkud Željko u Moskvi?"

"Ima posla oko firme. Hajde, čekamo te.", rekla je i spustila slušalicu.

"U Moskvi je?"

"Mhm, poslao mi ćale neke knjige po njemu."

"Zašto nije po tebi?"

"Nije znao da dolazim, sinoć su ispali neki problemi oko firme, samo sam se spakovao i došao."

"I prvo si se Kalini javio?"

"Kala živi u mom stanu, zašto bi bacala pare na stan kad imam ja i skoro uvek je prazan."

Murgov je ušao u kafić, zagrlio i poljubio Kalu, pozdravio se sa Željkom i pogledao u Milana. "A ti si?"

"Kalin dečko, Milan."

Murgov je izvio obrvu. "Zna li ti otac?"

"Murgov, jebote, nije mi petnaest godina. Uostalom, Željko je..."