Dvadeset četvrto poglavlje

1.5K 114 13
                                    

Sutradan su otišli u Holandiju. "Jebote, startna mi je dobra, nadam se da ću uspeti da ponovim ono od prošlog puta.", progunđala je cupkajući kraj Željka na stazi.

Nasmejao se i nežno je pomazio po vilici. "Ja znam da hoćeš, lajavice."

Pogledala ga je, uzela ga za ruku i povela u zaklonjen deo staze, za koji je bila sigurna da ih niko neće videti. Stala je, podigla se na prste i poljubila ga. "Ne želim da izađem na stazu bez tvog poljupca.", prormljala je.

Nasmejao se, podigao je na sebe i naslonio na zid. "Veoma seksi izgledaš u tom odelu, lajavice.", promuklo je rekao i grubo je poljubio. Uvukla je ruku u njegovu kosu i uzvratila mu istom merom. "Moraš na stazu, posle.", promrmljao je i uz uzdah je spustio dole.

Prasnula je u smeh. "Nešto te muči, lepi moj?", izazovno je upitala.

Zarežao je i pljesnuo je po dupetu. "Videćeš šta me muči kad dođemo u apartman."

Zajahala je motor i pogledala ga. "Jedva čekam. Volim te.", rekla je, stavila kacigu i odvezla se na svoju poziciju.

Željko je pogledao u Murgu. "Pogledaj sad koliko je bolja od svih.", ponosno je rekao.

Murgov se nasmejao. "Ni ne sumnjam u to, Željo, bez ogrebotine je odvezla moj auto do njihove kuće, iako nikad pre toga nije vozila auto. Željo, prijateljski ti kažem, rešite to sa svima pre nego što dođe do novinara."

Uzdahnuo je. "Hteo sam, jebote, ali Kala ne želi dok se Milica ne porodi.", progunđao je.

Murga je izvio obrvu. "Ne veruje ti?"

"Veruje mi, Murgov, ne želi da se tom detetu nešto desi zbog stresa. Složićeš da neće biti ni najmanje prijatno."

"Razumem, ne neće, Željo, ali o tome je trebalo ranije da razmišlja, ne sada."

Trka je počela, a Željkove oči su u svakom trenutku bile zalepljene za Kalu i njen motor. "Mlada je, Murga.", promrmljao je. Bio je pomalo zabrinut, tog jutra ju je boleo stomak i povraćala je, ali se ubrzo opustio kad je shvatio da je ona sasvim u elementu. Ponovo je trku završila kao prva. Skočila je sa motora pravo u Željkovo naručje. Nogama ga je zagrlila oko struka a ruke mu ovila oko vrata. "Bravo, lajavice."

Nasmejano ga je pogledala. "Dobra sam, zar ne?"

"Najbolja!", promrmljao je i krenuo da je poljubi.

"Spusti je, sunce ti jebem.", Murgov je zarežao kraj njih.

Spustio ju je dole i namrgođeno ga pogledao. "Zadovoljan?"

Kala se nasmejala i klepila ga po grudima. "Smiri se, lepi."

Murgov je prevrnuo očima i povukao Kalu u zagrljaj. "Čestitam,mala."

"Hvala, Murgov."

Željko ju je izvukao iz njegovog zagrljaja. "Kad počinje dodela nagrada?"

Slegnula je ramenima. "Za nekih sat vremena.", promrmljala je. "Šta ti je, jebote?", zapanjeno je upitala kad ju je naglo povukao za sobom.

Uvukao ju je u skriveni deo tribina i pribio je uza zid. "Ne planiram toliko da čekam. ", progunđao je i počeo da joj otkopčava odelo.

Spustila je šake na njegove. "Ovde?", iznenađeno je upitala.

Klimnuo je. "Ovde i odmah."

Nasmešila se, ovila mu ruke oko vrata i zahtevno ga poljubila. Otkopčao joj je kostim kad se najednom trgao i zaklonio je svojim telom. "Šta je bilo?"

Pogledao je oko njih i odmahnuo glavom. "Učinilo mi se da sam nekoga video, lajavice.", promrmljao je i odmerio je. Spustio je šake na njene grudi i lagano ih milovao. "Nastavićemo u apartmanu.", promuklo je promrmljao i počeo da joj zakopčava odelo.

Prvi i jedini -ZAVRŠENA-Où les histoires vivent. Découvrez maintenant