Prvi i jedini -ZAVRŠENA-

Treće poglavlje

Uzeo je kafu i izašao van. Stajala je naslonjena na neki automobil i gledala u svoje nokte. "Hoćeš da odeš da središ to?"

Odmahnula je. "Ne, hajde da nosimo tu kafu gore ionako će se ohladiti."

Posedali su na motore i on je pogledao. "Hoćeš da se trkamo?"

Iznenađeno ga je pogledala, pa klimnula glavom. "Šta dobija pobednik?"

"Poljubac?"

Prevrnula je očima. "To je zato što si kukavica, ne smeš u nešto više."

Nasmejao se. "U šta bi ti?"

Pocrvenela je do korena kosa. "Nebitno. Krećemo na tri?"

Odmahnuo je. "Bitno je, da čujem?"

"Nije. "

"Jeste, odavde ne krećemo dok ne čujem. A kafa se hladi. "

"Zaista nije važno, Željko." Ćutao je i nije mrdnuo. Deset minuta kasnije ga je pogledala. "U skidanje.", promrmljala je.

"Molim?"

"Rekla sam da nije važno, hajde, idemo.", promucala je i upalila motor.

"Imaš opkladu. ", promrmljao je. Iznenađeno ga je pogledala. Slegnuo je ramenima. "Nikad nisam bio kukavica. Izazove prihvatam. Ko prvi dođe do auta je pobednik."

Klimnula je glavom, dala znak i trka je počela. Bili su skoro jednaki, gubila je i dobijala prednost sa svakim pređenim kilometrom. Ugledala je auto ispred njih, dala gas do daske i ukočila kad je stigla do njega. "Dobila sam opkladu.", nasmejano je rekla.

"Jesi.", prošaputao je.

Shvatila je šta je problem, prišla mu i poljubila ga u obraz. "Duguješ mi poljubac."

"A skidanje?"

Grleno se nasmejala. "Samo sam htela da vidim imaš li muda. Dovoljan je onaj poljubac."

Nasmejao se i poljubio je u obraz. "Dovoljno?"

Odmahnula je glavom i poturila drugi obraz. "Oprostila sam ti skidanje."

Ponovo je spustio poljubac. "Sad?" Klimnula je. "Hajde onda da uzmemo hranu iz auta i da je nosimo gore. "

Pet minuta kasnije su bili kod momaka. Ostatak dana su proveli u poslu. Iskupio je momke, nešto im rekao i oni su otišli. "Gde su otišli?", upitala je kad je sela kraj njega.

"Po šatore."

"Spavaćemo u šatorima? Nema šanse, Željko."

"Hoćemo i niko te ne pita."

"Dobro, ja ću sa Murgom. "

Odmahnuo je glavom. "Sa mnom ćeš, Kala. Neću da posle imam ikakvih problema sa tvojim ocem."

"Kakvih problema? ", zbunjeno je upitala. Pogledao je. "Jesi li ti normalan? Murga mi je poput brata, jebote!"

"Ne zanima me. Rekao sam kako će biti."

Besno ga je pogledala "Nećeš oka sklopiti noćas, obećavam."

"U redu.", mirno je odvratio. "Hajde, momci, vreme je za spavanje, ujutru u pet hoću da vas vidim budne.", rekao je kad su šatori bili sklopljeni.

Kala se zlobno nasmejala iza njega. "Ako ti budeš mogao da ustaneš tad. Mi smo navikli i da ne spavamo."

"Polazi u šator.", zarežao je.

"Laku noć, momci.", rekla je i nestala u šatoru kad su joj odvratili. Našao je kako sedi u šatoru i ceri mu se. "E tako sad ćemo dugo, dugo da pričamo."