Prvi i jedini -ZAVRŠENA-

Prolog

"Jebi se, kako je krenulo, pomislio sam da ćeš zauvek ostati u Rusiji. ", Ivan je nasmejano rekao kada se to jutro njegov najbolji drug posle pet godina odsustva pojavio na vratima.

Željko je seo na fotelju, prihvatio čašu viskija i slegnuo ramenima. "I mislio sam, prijatelju. Jebi ga, žena i deca su hteli da se vratimo. Gde je ona mala lajavica? ", nasmejano je upitao.

Ivan je uzdahnuo. "Nemam blage veze, Željko. Nemoguća je. Prošle godine je upisala fakultet, ni jednom nije otišla tamo, za poslednjih šest meseci hapšena je tri puta, istetovirala se, sa motora ne silazi. Više ne znam šta da radim sa njom."

Željko je izvio obrvu. "Za šta je hapšena, jebote? "

Uzdahnuo je. "Zbog ilegalnih trka motorima po gradu. Ona, onaj mali Murgov, Lakijev, Ljubin... Cela ekipa, eto i tebe to čeka sad kad im se Darko i Milan pridruže. "

Željko se nasmejao. "Nema od toga ništa, Ivane. Znaju posledice, obojica, ako prekorače granice. "

Nešto kasnije, kod Zemunskog keja.

"Ajde, bre niste valjda tolike kukavice. ", Kalina je izazivajuće upitala kad su se to veče i Darko i Milan našli sa njima.

Darko se nakostrešio. "Naravno da nismo. "

"Onda dokažite. "

"U redu. Ruta? "

"Krećemo odavde, preko Gazele, Dvadeset devetog novembra do Kalemegdana. "

Milan je izvio obrvu. "Pored pandura? "

Murgov je klimnuo glavom. "Aha, kad krenu za nama se razdvajamo i trka se nastavlja sa njima. Kala ima najbolji skor do sada, uhvatili su je samo tri puta. ", rekao je cerekajući se.

Nadmeno je zabacila dugu, gustu, smeđu kosu sa vatreno crvenim krajevima, zajahala motor i pogledala ih. "Krećemo na tri..."

"Gde su vam kacige? "

Prevrnula je očima. "Mi ih ne nosimo, ako tebi treba, Milane, stavi. "

Iako mu se to ni malo nije sviđalo, odmahnuo je glavom. Za razliku od njegovog starijeg brata, koji je na oca povukao hrabrost, impulsivnost i na neki način ludost, Milan je bio kopija svoje majke, na svaki način. Nizak, pomalo ružnjikav i povučen. "Ne treba. "

Klimnula je. Odbrojala je prstima do tri, dala znak i motori su zabrujali. Gledali su jedni u druge, sišli sa Gazele i par minuta kasnije se našli na ulazu u dvadeset deveti novembar. Motori su brujali i izazivali kod onih retkih, budnih građana jezu i nagon da se pomole za mlade i lude vozače. "Evo ih opet. ", progunđao je jedan od pandura.

"Pozovi ostale. ", mrko je rekao drugi, seli su u automobil i krenuli za motorima. Kao i svako drugo veče, razdvojili su se svako za sebe. Sirene su zavijale dok su jurili grupu mladih. Kala je pogledala iza sebe i videla da su joj za petama. Dodala je gas i počela da manerviše po uskim ulicama. Pri tolikoj brzini nije ni primetila muškarca kako izlazi iz zgrade. Odmah je shvatio o kome se radi, seo u auto i krenuo za motorom i policijskom patrolom. U sekundi je motor nestao u ulici levo, policijska patrola je nastavila pravo, a on skrenuo za motorom. Kad je Kala shvatila da joj policija više nije za petama, zakočila je i stala. Prevrnula je očima kada se crni mercedes zatamljenih prozora parkirao kraj nje. Pomislila je da su policijski presretači. Sišla je sa motora i sačekala da izađu iz auta. Raširila je oči, ciknula i bacila se u naručje muškarcu koji je izašao iz auta. "Dobra predstava, lajavice. ", Željko je uz smeh rekao.

Nasmejala se i pogledala ga. "Zar ne?"

Pomazio je po obrazu i klimnuo. "Jeste, ali te lekcija svakako čeka. "

Prevrnula je očima i odvojila se od njega. "Izvoli, idi i tužakaj me ocu, ionako mi ništa ne može.", nadmeno je rekla. "Punoletna sam, sećaš se?"

Smračio se. "Prvo, nikad te ne bih odrukao Ivanu, drugo, motor se ne vozi tako. Hoćeš da odemo negde na piće?"

Pogledala ga. "Šta radi u ovo doba? Možda neki drugi put, moram da vidim gde je ekipa, traži će me i zvaće tatu misleći da sam opet u pritvoru. ".

Zaključao je auto, seo na njen motor i pogledao je. "Mislio sam da si malo hrabrija. ", izazovno je rekao.

Prostrelila ga je pogledom, sela iza njega i zagrlila ga oko struka. "Vozi. ", zarežala je na njegovo uvo. "Voziš kao pravi deda. ", rekla je smejući se posle nekoliko kilometara i potapšala ga po stomaku.

Zakočio je, stao, pa se okrenuo ka njoj i pogledao je. "Hoćeš da vidiš šta je prava vožnja? Samo nemoj da mi cviliš od straha posle. "

Skupila je oči. "Ja nikad ne cvilim. Ne znam na kakve si ti žene do sad nailazio, ali ova se ničega ne plaši. "

"Drži se dobro. Sad ćeš mi to i dokazati. "

Klimnula je, stegla ga jako oko struka i spustila glavu na njegova leđa. Vožnja je bila luda i duga. Već je bilo svanulo kad su stali na nekom vidikovcu iznad Valjeva. Sišla je sa motora, naslonila se na njega i pogledala u Željka. "Luđu vožnju u životu nisam imala i ti ćeš meni da držiš lekciju? ", upitala je smejući se.

Odmerio je i odmahnuo glavom. "Ne mislim na vožnju, lajavice. Prvo, misliš li da je ta majčica i šortc primerna i za kuću, a ne za vožnju motora sa momcima?"

Pogledala je u majčicu koja je jedva pokrivala grudi i šorc i široko mu se osmehnula. "Naravno da jeste, daj ne budi zatucan ko oni moji roditelji. Vidiš kakvu tetovažu imam.", rekla je uz smeh i pokazala mu tetovažu koja se protezala od spoljašnje strane butine i završavala se negde ispod njene majice. "Uostalom, odakle ti u to doba van?", upitala je pokušavajući da skrene temu sa sebe.

Našao se u neprilici, krenuo je kući od jedne svoje ljubavnice. "Poslom. ", promrmljao je.

Nasmejala se. "Aha, svi muškarci su isti."

Prevrnuo je očima. "Šta balavica poput tebe zna o muškarcima? Ovde je reč o tebi, ne o meni. I...", prekinuo ga je zvuk mobilnog telefona. "Izvini.", rekao je i javio se. Zamišljeno je gledala u daljinu i uopšte nije slušala njegov razgovor. "Sad će se naučiti pameti. ", mirno je rekao kada je završio razgovor.

Prenula se i pogledala ga. "Ko?"

"Ona dva mangupa. Nakon četrdeset osam sati u pritvoru neće im više pasti na pamet da se trkaju po gradu."

Osetila je ubod krivice. "Ja sam kriva za to, Željko. Izazvala sam ih. Izvadi ih odande, molim te. "

Tvrdoglavo je odmahnuo glavom. "Nisi ti kriva. Sami su krivi, nisu razmišljali svojom glavom. "

Uzdahnula je. "Željko, molim te."

"Razmisliću."

Pogledala ga je. "Zna li Milica gde si se smucao noćas? "

Zapanjeno ju je pogledao. "Da joj ne bi ti rekla?"

Slegnula je ramenima. "Možda i bih."

Stao je ispred nje i zagledao joj se u oči. "Izazivam te."

"Sam si kriv.", mirno je rekla, popela se na motor i startovala ga. Još jednom ga je pogledala, dala gas i otišla.

Nije verovao da se okrenula i otišla ostavivši ga u ovoj zabiti. Uzdahnuo je, pozvao taksi i počeo da smišlja laž kojom će se opravdati kod žene. Ni najmanje nije sumnjao da će uraditi baš ono što je rekla.