Prvi i jedini -ZAVRŠENA-

Dvadeset deveto poglavlje

Zaustavila je motor ispred hotela, parkirala ga i skinula kacigu. Osmehnula se kad je ugledala Željka kako sedi u kafiću preko puta i puši. Pogledala je levo-desno, pretrčala ulicu i uskoro ga je grlila i ljubila ga. "Nedostajao si mi. Šta si uradio?"

Uzvraćao joj je poljupce, milovao je po leđima i gledao je u oči. "Ništa, baš ništa. Sve je to bilo uzaludno.", promrmljao je. "Ti?"

Uzdahnula je. "Samo to da joj kažem da ne želim da je ikad više vidim.", prošaputala je.

Željko se namrštio. Poznavao je Kalu, znao je da nikad ne bi tako nešto rekla svojoj majci, ukoliko nije imala zaista veliki razlog. "Šta se desilo, lajavice?"

Uzdahnula je i zapalila cigaretu. "Rekla je da smo mi krivi za Milicinu bebu. Samo je prokuljalo iz mene za naše dete. Rekla je da sam ja mislila na bilo koga, do te trudnoće ne bi ni došlo."

Uzdahnuo je i nežno je pomilovao po obrazu. "Znam da ne možeš da zaboraviš, ali prestani da kriviš sebe, lajavice."

"Već mesecima se ništa ne dešava, Željko.", prošaputala je.

Slatko ju je poljubio. "Desiće se, obećavam. Hajde, idemo.", promrmljao je, podigao je sa sebe i poveo je dalje.

"Gde idemo?", zbunjeno je upitala kad je seo na motor.

"Samo sedi i idemo."

Nasmejala se, sela na motor i zagrlila ga. Uskoro su bili na placu na Avali. Sišla je sa motora, skinula kacigu i pogledala ga. "Vidiš, savršen je. Ne treba nam pet minuta do svega, a opet je odvojen od svih."

Zasmejao se i povukao je za ruku. "Gde bi želela da bude kuća?"

"Ogroman je, jebote. Mislim da imam ideju." Izvio je obrvu. Zapalila je cigaretu, prošetala i onda stala. "Ovde."

"Na sredini placa?"

"Mhm. Ovo ka ulazu bi bilo prednje dvorište. Iza kuće može da bude bazen."

Zagrlio je oko struka. "Sviđa mi se ideja. Imaš li neke želje što se tiče kuće?"

Pogledala ga je. "Mhm, volela bih da dole budu samo kuhinja, trpezarija i veliki dnevni boravak, a gore spavaće sobe."

Zasmejao se. "Pet je dovoljno?"

Bledo ga je pogledala. "Šta će nam toliko? Naša soba, Darkova i za naše dete. To je tri sobe."

Uzdahnuo je. "Prvo, moramo imati i sobu za goste, drugo, možda ne budemo imali samo jedno dete."

Zasmejala se. "Još nismo stigli ni do prvog, Željko. U redu, neka bude.", zasmejano je rekla, okrenula se ka njemu i ovila mu ruke oko vrata. Spustio je usne na njene i željno je poljubio, a onda je spustio na zemlju, pa legao preko nje. Uzvraćala mu je poljupce, dok ga je milovala po leđima. Spustila je šake na njegove pantalone i krenula da ih otkopčava kad su začuli smeh. Duboko je uzdahnuo, na brzinu zakopčao pantalone i ustao, pa je povukao ka sebi.

"Došao si ranije.", progunđao je.

Murgov se zacerekao. "Nisam znao da imaš druge planove ovde danas. Kala...", promrmljao je, zagrlio je i poljubio je u teme. "Da čujem, šta ste planirali i kako?"

Kala ga je pogledala i pokazala prstom. "Ovde će biti kuća. Iza bazen. Što se kuće tiče, na donjem spratu veliki dnevni boravak, kuhinja i trpezarija, gore pet soba."

"Pet?"

"Željko kaže da nam treba."

"I naša soba mora da ima zasebno kupatilo.", Željko je rekao i nacerio se.

Murgov se nasmejao. "Nema problema. Sve ostalo imaš? Struju, vodu, dozvole?"

"Jebi se, naravno da imam."