Prvi i jedini -ZAVRŠENA-

Trinaesto poglavlje

"Kala, moramo da razgovaramo.", Željko je promrmljao nakon trke u Austriji koju je završila druga po redu.

Klimnula je glavom, donela kafu za sto i pogledala ga. "Šta je problem?"

"Moram za Beograd na par dana.", tiho je rekao.

Progutala je suze. "Razumem, mili, ne brini."

"Moram večeras da budem tamo."

Klimnula je, ustala i obuhvatila mu lice rukama. "Biću ovde i čekati te, Željko. Oboje smo znali da ćeš morati otići tamo."

Uzdahnuo je. "Znam. Idem da se spakujem.", progunđao je, brzo je poljubio i otišao u sobu.

Prevrnula je očima i krenula za njim. Zatekla ga je kako ljutito baca stvari u kofer. Nežno ga je zagrlila s' leđa. "Nemoj, Željko."

Okrenuo se ka njoj i pogledao je. "Navikao sam da spavam kraj tebe."

Nasmešila se i bolno nežno ga poljubila. "Možemo da se gledamo na skajpu."

"Možemo. Vratiću se najbrže što mogu, lajavice."

"Znam da hoćeš, mili. Željko, ovaj..."

Namrštio se. "Šta, Kala?"

"Nećeš ići kod kurvi, zar ne?"

"Ti nisi normalna, jebote! Ne, Kala, neću! Moram da idem.", ljutito je rekao, odvojio je od sebe, uzeo kofer i krenuo ka vratima sobe. Na vratima se okrenuo i pogledao je. "Dođi, lajavice."

Poletela je njemu, uskočila mu u naručje i zaplakala. "Izvini, Željko. Nisam želela..."

Uvrzao je ruku u njenu kosu i jako je grlio. "U redu je, Kala. Ne plači, srećo. Hoćeš li da me ispratiš do taksija?"

Klimnula je glavom i nežno mu poljubila vrat. "Znaš da hoću."

"Znam.", prošaputao je, nežno je poljubio i spustio dole. "Budi dobra, važi?"

Klimnula je. "Važi. I ti isto.", tiho je rekla dok je taksista stavljao njegov kofer u gepek.

"Obećavam, lajavice. Zovem te čim stignem u Beograd.", promrmljao je i strastveno je poljubio.

"Volim te, Željko."

"I ja tebe volim, srećo. Čuvaj se.", tiho je rekao, još jednom je poljubio, seo u taksi i otišao.

Tiho je uzdahnula i okrenula se da uđe u zgradu. Maleno štene je stajalo i gledalo u nju. "Hej, lepi, čiji si ti?", nežno je upitala i sagnula se da ga pomazi. Pogledala je oko sebe i nije videla nikoga ko bi mogao biti vlasnik psa. "Izgleda da si sam, kao i ja. Dođi.", promrmljala je, podigla štene u naručje i ušla u zgradu. "Nadam se da Željko neće imati ništa protiv da te zadržim, lepi.", pričala je sa psom dok mu je davala da jede.

Željko je nervozno sedeo u avionu. Nije želeo da bude tu, želeo je da bude kraj Kale. Bio je od onih muškaraca koji su uvek radili ono što žele, dobijali isto, ali je znao da ovog puta ne može tako. Samo bi sve uprskao, njena griža savest bi ih uništila na kraju, a on je želeo da ostari kraj nje. Prva dva dana su oboje proveli u svojim obavezama, a noći na skajpu. "Ćale, šta se događa?", Darko ga je upitao to popodne dok su pili kafu.

"Ništa, sine, mali problemi sa poslom."

Klimnuo je. "Izgleda da je Kala našla dečka u Moskvi."

Željko je izvio obrvu. "Jel da?"

"Mhm, jutros kad smo se čuli zvala je nekog "lepi".", nasmejano je rekao.

"Lepi?", tiho je upitao.