Prvi i jedini -ZAVRŠENA-

Sedamnaesto poglavlje

Jutro je provela na pregledima. "Odlično, Kala. Svi rezultati i snimanja su vam odlična. Ako se ovako nastavi i rane od operacije nastave da zarastaju kako treba, vrlo brzo ćete biti kući.", doktor je zadovoljno rekao.

"Nadam se, doktore. Već sam trebala biti u Moskvi. Za manje od mesec dana počinje takmičenje."

Doktor ju je ozbiljno pogledao. "Planirate da nastavite?"

Klimnula je glavom. "Naravno."

Odmahnuo je. "Nadam se da se više nećemo videti ovde. U svakom slučaju, danas prelazite na odelje."

Nasmešila se. "Najzad." Pola sata kasnije je sestra vodila hodnikom ka njenom apartmanu. "Mama!", ciknula je kad je ugledala majku i oca ispred vrata.

Jelena je skočila i zagrlila je. "Dušo, kako si nas uplašila!"

"U redu je, mama, gotovo je.", nežno je rekla, odvojila se od nje, pa zagrlila oca.

"Dobro, Kala, šta se desilo?", otac ju je upitao kad su ušli i kad je legla.

"Bila sam na večeri sa Aleksejem, hteo je da me vrati kući, ali ja nisam htela. Kao i Željko. U svakom slučaju, pogrešna procena, klizav put i to je to."

"Više nema motora."

Uzdahnula je. "Ne možeš mi zabraniti, mama. Čim izađem odavde, idem za Moskvu. Čeka me takmičenje."

"Zašto uporno hoćeš da pogineš?"

"Neću da poginem, jebote! To je bila nesreća! Može da se dogodi svakom i u autu, motoru, avionu... Za Moskvu idem."

"Ako odeš nikad mi se više ne obraćaj.", rekla je i izašla zalupivši vratima.

Pogledala je u oca. Uzdahnuo je, seo do nje i zagrlio je. "Samo se plaši, ćero. Prošli smo kroz pakao. Svi mi, svaki dan su bili ovde i Murga, Žuti, Darko, Mutavi, sa svojim roditeljima. Nisi trebala odmah da joj spominješ trke."

"Znam, ali shvati me, molim te. To je moja jedina želja."

Nasmešio se i nežno je poljubio u teme. "Znam i vozićeš ih. Samo je pusti da se malo smiri, ćero."

Klimnula je glavom i krenula nešto da kaže kad je neko pokucao na vrata. "Dobro jutro, lajavice.", Željko je rekao i ušao sa ogromnim buketom ruža. "Vidi koga sam ti doveo."

Prasnula je u smeh kad je ugledala Alekseja. "Šta se smeješ, jebote? Kako bih bez tebe uopšte započeo šampionat? Gospodine, dobar dan."

"Dobar dan."

"A sad da čujem."

"Pogrešna procena, Aleks."

"Gospodine, znam da ste poželeli ćerku, ali možete li, molim vas da nas ostavite na samo?", Aleksej je besno upitao. Kuvao se od besa. Ivan je klimnuo i sa Željkom izašao van. "To nije bila pogrešna procena, već tvoja luda glava, Kala!", prosiktao je na ruskom.

"I to."

"Sad te najozbiljnije pitam, jesi li psihički spremna za takmičenje?"

Polako je ustala sa kreveta i došla do prozora, pa ga otvorila. "Imaš cigaretu?" Pružio joj je i ona je zapalila. "Celu noć sam razmišljala o svemu, Aleks. O Željku, o nesreći, o takmičenju. Donela sam odluku. Neću se opirati njemu, Aleks, ali u Moskvu dolazim sama. Pružiću i sebi i njemu priliku da nastavimo dalje. Ako ne uspem, znaću da sam pokušala, savest će mi biti čistija. Što se tiče takmičenja, i više sam nego spremna. Pored Željka, to je ono za šta živim."

"U redu, ali Kala, budem li primetio i najmanju grešku, skidam te sa takmičenja, važi?"

"Važi."

"Hoćeš jedan savet?"