Prvi i jedini -ZAVRŠENA-

Epilog

"Kala..."

Pogledala ga je. "O tome ću da razmišljam prekosutra. Sutra je naše venčanje i to je sve o čemu želim sad da mislim."

Uzdahnuo je i klimnuo je glavom. "U redu.", promrmljao je, privio je uz sebe i željno je poljubio. 

Ivan je sedeo  u svom dnevnom boravku, pio viski i čekao Jelenu, kad mu je zazvonio telefon. "Molim?"

"Gde si dođavola?", Laki je nervozno upitao.

"Kući, čekam da Jelena dođe.", progunđao je.

"U redu, ne pravi sranje, Ivane, sutra se Kala udaje i ne treba joj stres zbog tebe."

"Ne brini, neću.", promrmljao je, a onda čuo kako se vrata otvaraju. "Čujemo se kasnije.", promrmljao je i spustio slušalicu. "Jelena..." Krenula je da ga zaobiđe, ali je stao ispred nje. "Sedi, odmah.", zasiktao je.

Progutala je knedlu i sela. Ivana nikad nije videla toliko besnog, u stvari jeste, ali nije nikada taj bes bio upućen ka njoj. "Šta..."

"Sad ja postavljam pitanja i vodi računa o tome šta ćeš mi odgovoriti, jer laž neću trpeti. Jasno?" Klimnula je glavom. "Odlično. Od kad znaš da Milicino dete nije Željkovo?"

"Kakvo ti je to pitanje?"

"Od kad, Jelena?"

Uzdahnula je. "Od samog početka."

Klimnuo je. "Od samog početka?"

"Da, ja sam je nagovorila da to uradi. Želela sam da spasim Kalu iz njegovih kandži, ali ona je morala da veruje prokletniku."

"Znači, znale ste od početka?",

Gledala je svugde osim u njega. "Milica nije. Ja sam ih videla jedno veče u bolnici. Bilo me je sramota da joj kažem da je moja ćerka ta koja joj nanosi bol. Moja ćerka, ona koju su vodili na zimovanja, letovanja, ona koju je ta žena gledala poput svoje dok si ti bio u zatvoru."

Ivanov bes je proključao. "I nije ti palo na pamet da ćeš tako povrediti svoje dete?", zagrmeo je. "Nije ti palo na pamet da svo ono čudno ponašanje dolazi upravo zbog te borbe koju je vodila u sebi? Nije ti palo na pamet da je možda čak pokušala i da se ubije? To ti nije palo na pamet?", zasiktao je. Ćutala je. Klimnuo je. "Stvari sam već spakovao, uzeću Lepog i idem u majčin stan. Nisam siguran da imamo više šta da tražimo zajedno.", progunđao je i krenuo da ode.

"I ti si je odbacio kad si saznao, a sad glumiš dobrog taticu."

Okrenuo se i pogledao je. "Ja nisam imao vremena da razmislim, bio sam šokiran i zatečen, iako sam u pojedinim trenutcima i sumnjao. Odavno sam želeo da im se javim i saslušam ih, ali sam se plašio njihove reakcije, jer sam znao da sam pogrešio. Ti i sad misliš da si bila u pravu. Ti i sada odbacuješ svoje dete. Zbogom.", progunđao je, stavio povodac Lepom i izmarširao iz stana uz tresak vratima.

Kala je otvorila oči i pogledala u Željka. "Ne spavaš?"

Osmehnuo se i slatko je poljubio. "Sad sam se probudio. Kala..."

"Večeras, u redu? Ne želim da mi bilo šta upropasti današnji dan, pogotovu ne njih dve.", progunđala je. "I ko je ovako rano, dođavola?", zarežala je kad je neko pokucao na vrata.

Željko ju je slatko poljubio, navukao trenerku i majicu na sebe, pa otvorio vrata. Ispred njih su stajale Katarina i Ljubina žena. "Mi smo došle po Kalu. Zakazale smo joj frizera, nokte i sminkanje."

Kala se obmotala pokrivačem, pa privirila na vrata. "Ovako rano?"

Katarina je prevrnula očima. "Sedam sati je, pre jedan moramo biti ispred opštine. Hajde, oblači se i čekamo te."