Prvi i jedini -ZAVRŠENA-

Drugo poglavlje

"Gde je Kala?", Željko je upitao Ivana kad je to jutro došao kod njih.

"Spava još, nemam pojma kad je noćas došla kući. Kad si joj rekao da ćeš doći?"

"U sedam."

"Idem da je probudim."

Željko je odmahnuo glavom. "Ja ću.", prosiktao je i krenuo u njenu sobu. Čula je kad je prišao sobi, na silu se uozbiljila i napravila se da spava. "Ustaj!", dreknuo je i otkrio je. Bila je obučena.

Prasnula je u smeh i otvorila oči. "Dobro jutro."

Na trenutak je osetio razočarenje što je nije zatekao golu, ali je brzo odbacio taj osecaj. Nežno je pomazio po kosi. "Dobro jutro, lajavice. Diži se, treba da krenemo."

Protegla se. "Mrzi me, Željko. Umorna sam."

"Šta si radila kad si toliko umorna?", cinično je upitao.

"Bila sa dečkom.", izazovno je rekla. Nasmejala se kad se smračio. "Zajebavam te, jebote. Vozila sam se okolo.", rekla je i ustala iz kreveta. "A sad ozbiljno, stvarno moram da idem?", umiljato je upitala.

Klimnuo je glavom. "Moraš. I ponesi nešto da imaš za nekoliko dana."

"Nećemo dolaziti kući? Ne pada mi na pamet da sedim na Avali toliko, ja se večeras vraćam, pa ću ujutru doći ponovo. "

"Hoćeš li sama da se spakuješ ili ja da te pakujem?"

"Ja neću."

Klimnuo je, otvorio njen orman i počeo da pretura po njemu. "Imaš li ti išta normalno da obučeš?", prasnuo je posle nekoliko minuta.

"Sve je to normalno za balavicu poput mene. ", mirno je odvratila. "Vidi šta si mi uradio od ormana, ko će to sad da pakuje?"

Spakovao je nekoliko šorceva i najdužih majica koje je našao. "Gde ti je donji veš?"

Pocrvenela je. "Sama ću.", progunđala je uzela od njega torbu i strpala par gaćica u nju. "Idemo.", primrmljala je i izašla iz sobe. "Odličan plan da me se otarasite na par dana.", cinično je rekla majci i ocu kad je izašla.

Otac joj se iskezio. "Imamo i mi prava na odmor od tvojih gluposti. "

Uzvratila mu je kez. "Nemoj se radovati pre vremena, ako ne večeras, Željko me vraća sutra. To vam garantujem."

"Maštaj, nije zabranjeno. Krećemo.", progunđao je i povukao je van.

"Koliko će izdržati?", Ivan je upitao Jelenu kad su izašli iz kuće.

"Maksimalno dva dana, zato hajde da uživamo dok se ne vrate besni jedno na drugo.", nasmejano je rekla.

"Neću da idem sa tobom kolima, idem motorom.", zarežala je besno.

Glava je već počela da ga boli. Celu noć je sanjao nju golu, bio je nervozan i nije uopšte bio raspoložen za njene gluposti. Udahnuo je. "U redu, pokušaj da mi pobegneš i zapamtićeš me, u redu?"

Nadmeno se nasmejala, zajahala motor i pogledala ga. "Prvo ćeš morati da me stigneš.", izazovno je rekla. Nije imala u planu da mu pobegne, ali je uživala da ga pecka.

Prišao joj je. "Ne izazivaj me, uopšte nisam raspoložen."

Prevrnula je očima. "Kako vi kažete, gospodine.", ironično je promrmljala.

Klimnuo je, seo u auto i krenuo. Upalila je motor i krenula za njim. Već posle par kilometara su živci počeli da joj rade. Vozila je iza auta, sa njegove leve, desne strane pokušavajući da ubije dosadu zbog njegove spore vožnje. U jednom trenutku je podigla motor na zadnji točak, dodala gas i pojurila. Došla je do podnožja Avale, ugasila motor i zapalila cigaretu da ga sačeka. Ubrzo se parkirao kraj njenog motora i izašao van besan kao ris. "Jesam li ti rekao da nisam raspoložen za tvoje gluposti?"