Prvi i jedini -ZAVRŠENA-

Dvadeset osmo poglavlje

Ušli su u sobu i on se okrenuo ka njoj i prekrstio ruke na grudima. Izvio je obrvu, očekujući objašnjenje. Uzdahnula je, prišla mu, pa mu raspetljala ruke i namestila ih na svoj struk. "Ne ljuti se.", tiho je rekla.

Prešao je šakom po njenim leđima. "Bez kacige, bez zaštitnog odela, u jednom trenutku prešla si brzinu od 250 kilometara na sat. Jednom sam mogao da te izgubim, nemam snage da prolazim više kroz to, lajavice.", tiho je rekao.

Spustila je pogled. "Žao mi je, zaista jeste. Neće ih više biti, ovo je bila oproštajna. Obećavam.", rekla je i ponovo ga pogledala.

Uzdahnuo je i klimnuo glavom, a onda je snažno privio uz sebe i spustio usne na njene. Obgrlila ga je oko vrata i uzvratila mu. Dugo i nežno su vodili ljubav, a onda zajedno doživeli vrhunac. "Ne želim da te sputavam, ali nesmem ni da pomislim šta bih radio kad bih te izgubio, Kala."

Pridigla se i nežno ga poljubila. "Znam, ne budi strog prema Darku, samo je..."

Prevrnuo je očima. "U redu, u redu, neću."

"Nešto sam razmišljala. Nakon Abu Dabija dolazimo ovde da živimo, ne možemo živeti u hotelu, Željko.", progunđala je.

"Znam. Kad moraš da se vratiš na treninge?"

Slegnula je ramenima. "Nemam pojma, Aleksej sutra dolazi u Beograd, pa ćemo se dogovoriti sa njim. Zašto?"

"Mislio sam da ostanemo još par dana i pogledamo stanove ovde."

Pogledala ga je, a onda se pridigla, popela se na njega i sela. "Ja imam ideju.", promrmljala je.

"Koju?"

"Umesto vikendice, možemo sagraditi kuću za nas dvoje. Imali bi sobu za nas, Darka, naše dete, garažu za tvoj automobil i moj motor i dvorište. Onda bih mogla i da uzmem Lepog od tate i mame."

Ispravio se, naslonio se na zid, pa dohvatio cigarete. Dao joj je jednu, zapalio je, pa zapalio i svoju. "Onda bi trebali potražiti negde drugde plac. Onaj je isuviše odaljen od ljudi."

Odmahnula je glavom. "Ne, baš zato je perfektan.", promrmljala je i prešla šakama po njegovim grudima. "Bili bi sami, imali bi svoj mir i, najvažnije od svega, mogli bi da živimo kako hoćemo."

Nasmejao se. "Kako hoćemo?"

"Mhm."

Klimnuo je. "U redu, onda ćemo sutra naći dobrog arhitektu, reći ćeš mu šta želiš i kad se vratimo iz Abu Dabija, krenućemo sa gradnjom."

"U redu. Kad ćeš zvati Milana?"

Uzdahnuo je. "Ujutru, obećavam."

Klimnula je glavom, spustila usne na njegove i željno ga poljubila.

"Zamišljen si. Jel sve u redu?", Jelena je zabrinuto upitala to jutro Ivana dok su pili kafu.

"Kala se udaje u nedelju.", promrmljao je. "U gradu su, sreo sam se sa njima."

Izvila je obrvu. "Sreo si se sa njima?"

"Nisam bio na poslovnom putovanju. Bio sam u Moskvi. Onaj dan su Laki i ostali došli kod nas, želela je da je jedan od njih otprati do oltara. Ja sam joj otac, dođavola, ja to treba da uradim, Jelena."

"Ti? Da li si ti svestan šta su oni uradili Milici? Znaš li šta mi je izgovorila..."

"Čuo sam razgovor, bio sam u sobi pored. Poznajem Željka i znam da nikad ne bi ostavio svoje dete, kao što i znam da nikad ne bi izabrao Kalu i odrekao se svega, da je ne voli. Srećna je, a to bi trebalo da nam bude najvažnije."

"Ti si je i napravio takvom, sebičnom i da misli samo na sebe. Da li si se zapitao kako se Milan oseća? Željko ga je udario i odbacio, zbog Kale. I ti kažeš da on nikad ne bi odbacio svoje dete?", zasiktala je. "Izdao je tebe. Predstavljao ti se kao brat, dok je krišom vodio tvoje dete u krevet. Izdao je svoju decu. Zašto misliš da neće nju?"