Prvi i jedini -ZAVRŠENA-

Dvadeset peto poglavlje

"Kaži, mala?"

"Treba mi motor."

"Nema problema, Kala, jel sve u redu?"

"Jeste, samo hoću da se provozam.", tiho je rekla.

"Da zovem ostale?"

"Ne, Murga, želim da budem sama."

"Važi, za pet minuta sam tu."

Iskočila je kroz prozori sačekala Murgu. "Hej.", rekla je i zagrlila ga kad je stao kraj nje.

"Šta se desilo?", zabrinuto je upitao.

Uzdahnula je. "Daj mi da vozim, idemo negde na kafu, važi?"

Klimnuo je glavom, pomerio se, zajahala motor i uz jak gas krenula. Nije imala pojma da su Milica i Željko u tom trenutku izašli iz kuće i da ju je video. Zaustavila se tek ispred nekog kafića u Čačku. Seli su u Baštu, zapalila je cigaretu i pogledala ga. "Njen muž, ja kradem vreme njenog muža.", besno je zarežala.

Izvio je obrvu. "Milica ti je to rekla?"

"Ne, Murga, tvoja baba Stojanka.", zarežala je,

Murga se nasmejao. On je navikao na njene ispade i njemu je sve to bilo smešno. "Šta je rekao deda Jovan na to?", upitao je smejući se.

Mrko ga je pogledala, a onda se i sama nasmejala. "Poludeću od svega, majke mi. Teta Nena je na samrti, ja bijem neke svoje bitke i pokušavam da obuzdam Željka da sačekamo novembar. Na izmaku sam snaga."

"Kala, oduvek si mi pričala sve, znaš da to možeš i sada."

Zazvonio joj je telefon i ona se javila. "Molim?"

"Gde si otišla?"

Uzdahnula je. "Sa Murgom sam na kafi, potrebno mi je da malo izluftiram glavu, Željko."

"Od mene?"

"Jebi se!", zarežala je. "Ne, Željko, ne od tebe. Od tvoje žene, od sebe. Željko..."

"Gde si?"

"U Čačku.", promrmljala je.ć

"U redu, javi se, ako želiš kad se vratiš.", tiho je rekao.

Zabolelo ju je to. Zar je moguće da je i jednog trenutka pomislio da ne želi? "Doćićeš kod mene, zar ne?"

"Znaš da hoću, lajavice, ne želim da spavam bez tebe."

Nasmešila se. "Volim te, lepi."

"I ja tebe, lajavice. Javi se kad dođeš.", nežno je rekao i spustio slušalicu.

Pogledala je u murgu i izvila obrvu. "Gukni, gavrane."

"Šta je sa tobom, kakve svoje bitke vodiš, Kala? Vidim da ga voliš i da si srećna sa njim, već drugi put si prva na trkama, imaš nas, roditelje... Šta je to što te muči?"

Spustila je pogled. "U onoj nesreći sam izgubila bebu, Murga.", prošaputala je i zaplakala.

Po prvi put nije znao šta da joj kaže, niti kako da je uteši. U stvari, tek tad je shvatio da je to prvi put da vidi Kalu da plače. "Zna li Željko za to?"

Klimnula je. "Zna, saznao je onaj dan kad sam se probudila iz kome. Uporno mi govori da nisam kriva, Murga, ali ja nisam glupa, znam da jesam."

Ustao je, kleknuo ispred nje i obuhvatio joj lice rukama. "Željko je u pravu, Kala, nisi kriva. To je bila nesreća."

"Izazvana mojom glupošću, jebenim inatom i ljubomorom. Užasno boli, Murga."

Uzdahnuo je i zagrlio je. "Znam, curice, ne plači. Prošlo je, bitno je da si ti živa. "