Prvi i jedini -ZAVRŠENA-

Deseto poglavlje

Uskoro je čula kako se on svađa sa ženom. Bio je sve nervozniji i ona je ponovo izašla iz sobe. Prišla mu je, uhvatila ga za ruku i pokazala mu da sedne, a onda mu se uvukla u krila i zagrljaj. Uzdahnuo je, jače je zagrlio i uvrzao ruku u njenu kosu. Osetila je kako se opušta. "U redu, neka ostane. Od mene dinara videti neće, neka radi i zarađuje, ako mu treba. Jasno? Odlično, i meni više nemoj da se obraća. Idem da ručam.", progunđao je i spustio slušalicu. "Gde si otišla, dođavola?", zarežao je.

Uzdahnula je. "Htela sam da te ostavim nasamo da razgovaraš sa njom. Zašto si bio onoliko nervozan?"

"Mislio sam da si ljuta, Kala."

"Nisam, mili. Milan ostaje u kući?"

"Mhm."

"Stvarno si najbolji.", umiljato je zaprela.

"Nemoj da mu glumiš advokata, Kala."

Nasmejala se. "A zašto?"

"Zato što ću se, na kraju, ja njemu izviniti što me ne poštuje."

Nasmešila se. "Nećeš, Željko. Hoćeš da probaš projaru?"

Klimnuo je glavom, lepše je namestio i uzeo jedno parče. "Zaista je najbolja koju sam probao."

Smejala se kao luda. "Lažov."

Odmahnuo je. "Ni najmanje, probaj.", rekao je i prineo joj parče usnama.

Zagrizla je."Stvarno nije loša."

"Odlična je, lajavice. Jedi."

Ustala je iz njegovih krila, uzela sebi čašu za jogurt i sela do njega. "Ima li ovde negde frizer? Otišla bih danas da sredim kosu, neću sutra imati vremena."

Klimnuo je glavom. "Ima, kad jedemo odvešću te, važi?"

"Mhm. Promenila bih nešto, ali ne znam šta."

Nasmejao se. "Zašto bi išta menjala, lajavice? Prelepa si, Kala."

Slatko ga je poljubila. "Dosadilo mi je, Željko." Namrštio se. "Šta?"

"Sve ti brzo dosadi?"

Slegnula je ramenima. "Obično, zašto?"

"Onako.", rekao je i krenuo da ustane.

Uhvatila ga je za ruku. "U čemu je problem, Željko?"

Uzdahnuo je. "Trebala si mi reći ranije."

Zbunjeno ga je pogledala. "Ako ne želiš da menjam, neću, ali mi nije jasno..."

"Nije problem u kosi, Kala, već da se ne vezujem za tebe i da ti dosadim."

Prasnula je u smeh. "Ti si lud, ali stvarno lud. Mislila sam na boju kose, Željko. Ti ne možeš da mi dosadiš."

Nepoverljivo ju je pogledao. "Misliš?"

Uzela ga je za ruku, odvukla do kauča, gurnula ga da legne, pa legla do njega. Obgrlila ga je oko vrata i nežno ga poljubila. "Znam. Obećaj mi da mi se nećeš smejati kad ti ovo ispričam."

Ozbiljno ju je pogledao. "Nikad ti se ni za šta neću smejati, lajavice."

"Znaš one prve, dečije ljubavi?"

Klimnuo je."Mhm."

"Za mene si to bio ti, kad sam imala petnaest, isto sam bila zaljubljena u tebe, kad su momci počeli da mi prilaze, muvanja i to, svaki je imao manu, u poređenju sa tobom. Zato sam i bila sama do sada."

"I ja imam mana, previše."

Nasmejala se i poljubila mu nos. "U to sam sigurna, ali znaš šta?"

"Šta?"