Prvi i jedini -ZAVRŠENA-

Četrnaesto poglavlje

Desetak minuta kasnije su bili kod Milice i Željka.

"Kala je otišla sa momcima?"

Ivan je klimnuo. "Jeste, nije bila u kući ni sat vremena.", progunđao je.

"Neka je, Ivane, jedino društvo tamo sam joj bio ja."

"Znam to, Željko, ali poželeli smo je, čoveče. Iako se mnogo promenila."

Izvio je obrvu. "Kako? Ništa nisam primetio."

Jelena je uzdahnula. "Nikad nismo mogli da dođemo do reči od nje, od jutros je zamišljena, gleda u daljinu i mazi onog psa što je dovukla sa sobom."

"Možda joj nedostaje Moskva.", promrmljao je. Znao je šta joj nedostaje, nedostaje joj on, njihovi zajednički trenutci i njihov život u Moskvi.

"Ha, sigurno joj je bilo zabavno sa nekim poput tebe.", Milica je cinično rekla.

"Zašto bi joj bilo zabavno sa mnom?, mirno je rekao. "Imala je i treninge, putovala po svetu na trke." Zazvonio mu je telefon i on se javio, jedva suzdrzavajući osmeh. "Molim?"

"Imaš li malo vremena za mene?", tiho je upitala.

"Naravno, samo reci kad i gde?", promrmljao je.

"U našoj rupi, za pola sata?"

"Stižem.", promrmljao je i spustio slušalicu. "Ljudi, izvinite me, zvali su me ovi sa kojima moram da potpišem ugovor.", rekao je pozdravio se sa svima i otišao.

"Šta mu je?"

"Nemam pojma, Ivane. Ionako ne razgovaramo."

Ivan je izvio obrvu. "U krizi ste?"

"Mi smo oduvek u krizi.", cinično je rekla. "Od Kaline prve trke smo samo došli do kraja, ne znam zašto uopšte i trpim njegovo ponašanje "

Jelena je uzdahnula, ona kao žena je sasvim razumela Milicu. "Zašto se ne razvedeš? "

Frknula je. "Onda sam džabe izgubila sve ove godine kraj nezahvalnika. Mislila sam da će se vremenom promeniti, ali on i dalje ide od kurve do kurve."

Ivan ju je pogledao. "Željko?"

"Da, Željko, svetac i lažni moralista.", ogorčeno je rekla.

"Ne mogu da verujem."

Zatekao je kako sedi na motoru i čeka ga ispred motela. Parkirao je auto, izašao van i uhvatio je kada mu je uskočila u naručje. "Kome sam to nedostajao?"

"Meni, previše. ", prošaputala je.

Polako ju je poneo ka ulazu u motel. "I ti meni, srećo." Uzeo je istu sobu kao i prošli put, uneo je unutra i srušio se na krevet sa njom. "Jesi li dobro?", nežno je upitao.

"Mhm, jesam.", mrmljala je i ljubila ga po vilici.

"Ivan kaže da si zamišljena."

Nasmejala se. "Mislila sam na tebe, mili. Jedva čekam da se vratimo u Moskvu."

"Hajmo odmah."

"Željko, nemoj, molim te."

"Dobro."

"Ne ljuti se. Imam ideju, ali reći ću ti samo ako skineš tu mrgudnu facu."

"Koju?"

Izvila je obrvu, nasmešio joj se i nežno je ugrizao. "Hajmo za vikend negde, bilo gde."

Prevrnuo je na leđa. "Gde želiš?"

"Bilo gde. Sa tobom bih išla na bilo koje mesto ba planeti, možemo i ovde."