Prvi i jedini -ZAVRŠENA-

Dvanaesto poglavlje

Posedali su u jedan kafić i Mutavi je pogledao Kalu. "Da čujemo, kako je u majci Rusiji?"

"Skoro kao kod kuće, osim što imaju malo više para od nas. I što smo malo pametniji.", progunđala je.

"Da ste pametniji imali bi vi više."

Bahato ga je pogledala. "Nije mudrost biti pametan kad imaš, već kad nemaš."

"Ubiću se ja sa vama. Dolazi li Željko na stazu?"

"Mhm, verovatno će sa mojima i Milicom."

"Dogovorili smo se za trku?"

"Rekla sam ti da nemaš za šta da brineš, Aleksej.", zarežala je.

"Samo hoću da budem siguran, Kala. Rekao sam ti juče, jebe mi se za skor, jedna greška može da bude kobna."

"Ne brini. Neće je biti."

"U čemu je problem?"

"Nema ga, Mutavi, Aleksej brine jer mi je ovo prva trka."

Došlo je vreme trke i njeni roditelji su se pojavili. "Jesi li sigurna, Kala?"

"Jesam, tata, ne brini. Gde je Željko?"

"Doći će, morao je nešto da obavi.", Milica je rekla.

Klimnula je. "U redu. Idem, vidimo se nakon trke i mama, nemoj da brineš, važi?"

"Važi. Srećno, dušo.", nežno je rekla.

Klimnula je i krenula ka Alekseju. Rekao je da će biti na svakoj, a sad ga nema na prvoj. Došlo joj je da zaplače od bola. "Spremna sam."

"Vidim. Idi tamo, zaboravio sam tvoju kacigu."

Poželela je da mu zvizne šamar, ali je samo klimnula glavom i otišla u zaklonjen deo. Ugledala je Željka kako stoji naslonjen na zid i drži njenu kacigu, pa mu poletela u naručje. "Mislila sam da nećeš doći.", prošaputala je i jako ga grlila.

Povukao je za kosu i naterao da ga pogleda. "Rekao sam da ću biti na svakoj, lajavice. Hteo sam da te poljubim pre trke. ", prošaputao je i željno je poljubio. "Volim te, Kala."

Nasmešila se. "I ja tebe volim, Željko."

"Znam, srećo. Idi sad tamo i pokaži im šta znaš."

Klimnula je, još jednom ga poljubila i uzela svoju kacigu. "Vidimo se posle, mili.", promrmljala je i izašla sa širokim osmehom. "Sad sam spremna."

Aleksej se nasmejao. "Vidim. Srećno, oboma."

Klimnula je, sela na motor i stala na svoju startnu poziciju. Nije bila oduševljena mestom koje je dobila, ali znala je da je ona samo početnik i da će morati mnogo da radi i zasluži bolje. Pogledala je u Sergeja i pokazala mu palac. Uzvratio joj je. Motori su zagrmeli i na znak trka je krenula. Ignorisala je tremu koja ju je obuzela i skoncentrisala se na stazu i motor. Imala je dvadeset i dva kruga da se pokaže. Imala je brz i stručni tim za dopunu goriva i menjanje guma, tako da joj to nije oduzimalo previše vremena. U dvadeset prvom krugu je shvatila da su samo njih dvojica ispred nje. Skoncentrisala se na to da nikome ne dozvoli da je pretekne, želela je to mesto. "Misliš li da će sačuvati prednost?", Željko je napeto upitao Alekseja.

"Ako je ništa ne uspori, hoće. Iskreno, nisam ovo očekivao kad sam je doveo ovde, Željko. Doveo sam ih da im pokažem koliko još moraju da rade.", progunđao je.

Željko se nasmejao. "Ona je došla da bude među najboljima, Aleksej."

Završila je trku na trećem mestu. Samo tri sekunde je bila sporija od drugoplasiranog. Skinula je kacigu i nasmejala se kad su dvojica ispred nje zinula kad su je ugledala. "Lajavice..."