U ime porodice

Poglavlje 8

Helena
U nekim jutarnjim časovima, shvatila sam da sam u Sašinoj sobi. Uspravila sam se i isteglila. Prozor je bio otvoren na kip.. ali ga ja otvorila...sranje.
Trgla sam se i ustala.
-Saša, mogu da objasnim- ciknula sam iz iščekivsnja da će biti u spavaćoj. Ali zapravo sam bila sama.
Na stolu je bio buket narcisa i porukica.
Ostavila sam otključanu kućicu,a Kasper je bio ovde...proverila sam telefon, poslednja poruka je bila njegovo ime i prezime koje još nisam guglala.
Okrenula sam broj. Javio se brzo ali ništa nije pričao.
-Zašto si bio ovde? Znaš da je kuća okružena kamerama?-
-Misliš da kamere mogu da me spreče u onome što želim? Slatka Helena.- nasmejao se... bio mu je to jutarnji glas... ovog puta verovatno pravi.
-Kako si znao gde sam?-
-Znao sam da nećeš da pališ cigarete u kući ali i da nisi izašla sa poseda... video sam da ti pas čuvar otišao... pa sam samo ušao na otključana vrata.-
-Da li to znači da si bio i u glavnoj kući?-
-ne...2 hakera su na tavanu i uvek neko nadgleda taj deo kuće... ne mogu da udjem tek tako u nju, ime mi jeste Kasper ali nisam nevidljiv - rekao je to teatralno i ponosno - ... ali pozvaćeš me ti jednog dana.- naježila sam se kad sam čula ovo jer ni ja to nisam znala.
-Sanjaj.-
-dakle pročitala si o meni ono što sam ti dao?-
-Ne... želim da mi ti ispričaš.-
Ovako ću dobiti neku informaciju više, vesti ionako pakuju dosta stvari.
-Rodjen sam u porodici Mitrovič... kao mladji sin. Sa 16 godina sam umesto u neku fensi školu izabrao da idem u vojnu gimnaziju. Mene su učili strategijama, diplomatiji, nadmudrivanju baš kao i tvog brata. Ali izabrao sam vojsku i upao u nju. Tu se desio razdor sa porodicom ali tolerisali su to kao hir.
Sa 20 godina sam prošao prijemni i za vojnu akademiju....ali ...mojima se to više nije činilo kao hir. Tog leta su pokušavali da me odgovore, gurali su me u firmu, objašnjavali šta je slično vojsci... obećavali mi položaj u ministarstvu odbrane.
Predsednik koji je tada stupio na snagu, čuo je o meni priče. Ja sam bez bilo kakve veze završio Moskovsku vojnu gimnaziju kao djak generacije.
Arsen, predsednik, osnovao je oko sebe odred koji će da radi za njega. Svesna si da i Rusija i Srbija imaju mnogo kriminala i da država ne može da ga ukloni zato što profitira od istog. Naš posao je bio da to smanjimo koliko možemo.
Ja sam bio najmladji i vojno lice... imao sam lepe strateške poslove do onih najprljavijih. Oko mene su u odredu bili pravnici, inžinjeri, IT-jevci... i svako je od svakog tu ponešto naučio. Radili smo kao tim.- zamišljala sam ga nostalgičnog iako to nisam mogla da osetim u tonu.
-Šta je sa tvojom porodicom kada si otišao odatle?- pitala sam učtivo.
-Otac me je naterao da biram između vojske i porodice. Nemam kontakt sa njim, promenio sam identitet, brat se kotirao u ministarstvu visoko... ponekad popijemo tajno kafu.
Ja sam radio iz senke Helena... javnost me ne zna... nisam kriminalac, ali neke radnje mogu da se shvate dvosmisleno. Rusija će po svaku cenu hteti da me vrati u Rusiju i prisili me da radim ponovo za vladu.-
-Zato što si nenadjebivog vojničkog uma?-
-Zbog toga, dabome, i zato što znam previše. Dimitrij Ivanovič pokušava da napravi sličan odred ali za svoje interese, ne za suzbijanje kriminala. Pokušavaće da vrati nas koji smo otišli pre par godina.-
-Ako ti trenutno nemaš nadređenog, čemu onda kopanje po poreklu moje porodice Mitroviču?- nasmejao se tiho.
-Nikada nisam rekao da trenutno nemam nadredjenog...mislim da sam ti odao previše. Kada vidiš priče po internetu, shvatićeš da te nisam lagao.- delovalo je kao da hoće nešto da kaže ali se ućutkuje.
-Moram da idem Helenice... odao sam ti previše. Kada se smire okolnosti, i kada budem mogao da ti kažem sve, vodim te u jebeni Oslo da te slušam kako pričaš norveški po celi dan.- nešto je puklo u njegovom glasu i zvučao je kao psihopata.
-Misliš kada iskopaš informacije od mene ? Nisam rekla da smo prijatelji... i nisam rekla da ću ti pomoći. I dalje imam mrvice u poređenju s tobom.-
-Siguran sam da hoćeš. - rekao je i prekinuo slušalicu.
Nisam pokušavala da okrenem nazad. Pretpostavila sam da je uništio karticu.
Zatvorila sam prozor, ugasila tv i proverila da li sam sve ostavila kao što je bilo. Sve je delovalo čisto.
7 ujutru je, subota, ne bi trebalo da su budni ovako rano.
Izjurila sam i utrčala u kuću vraćajući ključeve na svoje mesto. Na ulazu u dnevnu stajala je mama... duge crne kose, u rozom bademantilu i gledala me pospano i namćorasto.
-Moramo da razgovaramo- rekla je i krenula u dnevnu. Bez reči krenula sam za njom.