U ime porodice

Poglavlje 33

Matej 

Ulazio sam u teretanu i otvarao ormarić, i strefio me je šlog kada sam shvatio da nema ni jedne jedine stvarčice od dragocenosti moje porodice iz davnih vekova. Zatvorio sam naglo ormarić i seo na klupu gledajući u prazno. 

Kamere...Teretana ima kamere....Naglo sam ustao i užurbano otišao u sobu za nadzor. 
-Svi smesta napustite teretanu!- prvo su se gledali zbunjeno na moj povišen ton,  pa sam dreknuo još jednom. -Šta se gledate, odmah!- oni su užurbano krenuli da uzimaju stvari, i posle par minuta ostao sam sam. Obavestili su i korisnike da se naglo zatvara teretana i slušao sam vrata svlačionica i izlaza kako se otvaraju i zatvaraju. Prelistavao sam snimke, i došlo mi je da se ubijem kada sam video da je sve uzela Sara. Strašno. 

Arsen 

Nadao sam se da ću još jednom videti Janu pre nego što odem, ali nije mi odgovarala na pozive...Znao sam za njenu i Vanjinu tajnu...znao sam jako dugo, ali pravio sam se da ne znam. Znam da bi joj to pričinjavalo neprijatnost i da bi prekinula, i isto sam znao da joj Vanja ne znači ništa sem zabave...A Vanji je ona bila osveženje propalog braka, tako da su bile dobitna kombinacija, i lepo su održavale tu tajnu. 

Zatvorio sam oči i prisećao se Janine zadnje misije, i trenutka kada je kap prelila čašu i odlučila da ode. Jedini član odreda i jedini moj zaposleni koji je dao otkaz i bezdušno otišao...izvadio sam džepni sat koji je ukrala za mene sa jedne misije i sećao se i tog razgovora...ježio me je svaki put taj osećaj da je više nemam u životu, i da mi Jana više nikad neće biti čak ni prijatelj...a voleo sam je. 
Možda sam je i voleo još više zato što je bila jedina od svih ljudi oko mene koja je napustila mene...jer sam ja bio uvek taj koji završava ili daje otkaz...a ona je bila to nešto posebno i neka posebna rana. 
Polako, gubim još  jednog prijatelja...Aleksandra...i to je nenormalna žalost. I ko je uopšte kriv za sve to? Ja, jer sam želeo da budem vođa, ili on zato što nije poslušao nadređenost? 

Pozvao sam Helenu nadaujući se da ću bar nju dobiti. 
-Da li ćeš da se dereš na mene?- ispucala je odmah ko iz topa. Nasmejao sam se tiho. 
-Pa, praviš mi haos Helena..ali trenutno sam jadniji čak i od tebe.- uzdahnuo sam i naslonio glavu na sedište zatvarajući oči. Zakikotala se detinje, voleo sam što nije cmizdrala na ovu grubu opasku. Čak mi je bilo i smešno što je ona uživala kad je ljudi gledaju kao budalu i niskomoralnu. Fascinantno. 
-Dakle patiš zbog devojke?- zastao sam i uspravio se. Kako je znala to? 
-Patnja za prošlošću, nekim stvarima koje nisam uradio..pusito da budem povređen.- 
-Da li bi ih uradio da vratiš vreme?- 
-Ne, ali ja želim da budem političar i lider, sve što bi mi na tom putu smetalo ili što ne bi moglo da se prilagodi, dobijalo je od mene zid. To je ceh koji sam ja morao da platim....kao i svi ljudi na poziciji. Tvoj tata se nije venčao iz ljubavi jer je želeo vlast, zato ne razume tvoje patnje.-duboko sam disao, ali nisam joj dao to da čuje dok sam otvarao prozor.  
-Viđaš li je?- 
-Retko.- 
-Tako je i bolje onda...jer kako trenutno zvučiš izgleda da je nisi zaista  preboleo. Ali zašto si pozvao mene?-
-Znao sam da me nećeš pitati ko je, i da nećeš tražiti detalje.- 
-Ne bi te ni Aleksandar pitao.- to je bila istina. Pametna Helena, zna kada treba da njuška o svom voljenom. 
-To je tačno. Ali on se trenutno duri...pozvao sam te zato što sam znao da si u kazni i da verovatno nemaš šta da radiš...a i pored ovih emotivnih muka da te pitam kako si?-
-Željna da saznam istinu...željna na trenutke da sama ispričam svetu da sam Romanova, a u drugim trenucima da pobegnem u Afriku i ne javim se više nikome nikada.-
-Lepa zamisao...predaješ nekoj crnačkoj deci, drogiraš se po ceo dan, slušaš muziku i upijaš sunce. San tvojih snova zar ne?- 
-Tako nekako.- 
-Šta te sprečava?- 
-Emocije koje imam prema svim ljudima oko sebe i kojih se još uvek nisam zaista otarasila...i strah da neću ni milimetar dalje preživeti bez bogatstva i titule kojih se istovremeno gadim.-ćutali smo neko vreme dok je ona nešto radila u pozadini. 
-Sreo si je?-
-Tako je..- 
-Zvučiš kao motku da si progutao...živni...ili idi po nju ili nastavi dalje kao što si i živeo dok je nisi sreo...- 
-Da li ti tako funkcionišeš sa svojim bivšima? - 
-Nikoli želim samo da se osvetim...zato ga izbegavam...budi u meni mržnju. A Rene je bio erotska ljubav.- 
-A Aleksandar?- 
-On nije moj bivši.- rekla je dok joj se glas zatresao -i nije ni sadašnji. I ja jedva čekam da ga sretnem. Ne plašim se toga. 

-Uskoro...nemoj da ga čekaš...ali srešćete se opet. Ne može da radi opet pri vojsci. Ali dobro je.- 
-Hvala ti.- rekla je sada smirenije. 
-Moram da idem. Neka ovaj razgovor ovde bude završen. I između nas.- rekao sam užurbano i nisam ni čekao da se pozdravi, samo sam spustio slušalicu i razmišljao o devojci koja mi je nekada davno obuzimala misli, ali mislio sam da je to odavno gotovo.
Šteta je što je moja mladost odavno završena...i što sam propustio najlepše dane i uvek jurio savršene devojke...što bi Aleksandar rekao - i pedigre i lepotu i pamet...i volju da se uklopi i prilagodi meni. Sada mi standardi ne bi bili ovoliki...
Bio sam perfekcionista....dosledan ljudima ali i zahtevao sam isto to od njih. To mi je donelo divno karijeru, ali platio sam ceh u odnosu sa ljudima...stradali su mi odnosi...zato sam i izmešao posao i prijateljstva...niko mi drugi nije preostao. 

Ušao sam u avion bacajući pogled još jednom na Kalinkin džepni sat i kezio dok sam poletao sećajući se njenog oduševljenja kako je provalila u muzej, i moje šokiranosti što je to uopšte uradila pijana. To je bila Kalinka sa emocijama...i to sam bio ja šokiran njenim nestašlukom, i naravno kaznio sam je zbog toga. Razglasilo se već tada kako je sat nestao, i nije bilo teoretske šanse da ga vratimo neprimećenog...i tako...ukradeni sat je visio meni u džepu...ali uvek sam se sećao toga s osmehom iako sam tada bio šokiran, i pizdeo na njene budalaštine.
I opet mi je osmeh skinut kada sam se setio da sam izgubio najboljeg prijatelja zbog iste te vlasti...i da gubim Aleksandra. 
Još jedan ceh? 
Razmišljao sam dok sam stavljao slušalice u uši i kucao poruku dadilji da vidim kako je Aleksandra.