U ime porodice

Valcer broj 1

Školska sala u koju smo zakoračili Dušan i ja nije odisala elegancijom, i iskreno više sam razmišljala o tome kako se što pre vratiti Aleksandru. 
Mimo instruktorke koja je bila kreštava, grupa se sastojala od nas šestoro, dve žene. dva muškarca Dušan i ja. Svako je imao svog para. Objasnila nam je osnovni korak, držanje i otplesali smo par koraka u prazno. S obzirom da smo svi bili bar malo upoznati sa osnovama engleskog valcera, i da nam je dobro išlo to kružno kretanje, pustila je brzo muziku. Ja sam pala u zagrljaju svom drugaru Dušanu, koji se pretvorio u poznanika kom sam navodno verovala. 

Tempo je, hvala Bogu bio lagan, i Dušan je poveo igru. Moja ruka u njegovoj se znojila, dok sam brojala na norveškom kako ne bih počela da se tresem od straha... 
Bila sam bliska i ranije u plesu sa muškarcima, ali nikada se nisam plašila. Dušan se kretao vrlo graciozno, i znala sam da je poznavao dosta plesova, vrlo površno, ali ipak je i znao dosta toga. 
-Da li se to zavodnica Helena uplašila? To ja još nisam video.- čula sam mu dobroćudni smeh. Nogom sam krenula brže, na šta mi je pritisnuo plećku terajući me da olabavim s ritmom. 
-Polako.- šapnuo mi je, i nastavio da me vodi po prostoriji u ujednačenom ritmu. 
Šta ako on zna da je Aleksandar ovde, i javio je da ga ubiju dok ja ovde igram? 
-Nisam dugo igrala, pa mi je zato malo teško.- promumlala sam. 
-Da li si videla skoro vojnika?- on je astrolog, ali nadam se da ne čita i misli? 
-Ne...i mislim da je kraj.- rekla sam sigurno, i hvala Bogu valcer je bio takav ples u kojem nisi trebao da gledaš partnera u oči. Glave su nam stajale koso jedna do druge, tako da mogla sam da mu pratim samo ruke i govor ostatka tela.
-To je dobro. Video sam ti u natalu da ćeš da pretrpiš razočarenje...tebi treba muška ruka koja će da te vodi i smiri tvoj buran temperament. On je bio strast...neko ko tvom temperamentu dodaje još vatre.- namrštila sam se i krenula da odreagujem -Ispravi se Helena. 
Progunđao je, i to sam i učinila. Stao je paralelno sa mnom i gledao me i otvorio se kako bih se ispružila i izvela neki graciozan pokret sa rukom.
-Drago mi je što si mi oprostio što sam te odbila kada smo bili mali..- rekla sam burno samo da bih mogla da mu vidim reakciju kako treba dok sam mu se vraćala u naručje. Pogledala sam ga oštro i uzvraćao mi je.Pokvarili smo držanje u plesu s obzirom da smo se gledali, ja se nisam vraćala u normalan položaj za valcer, i prihvatila sam njegovu igru. Ali to je značilo da je malo vodim i ja. 
-Ne sećam se toga.- 
-Onda mora da si se unervozio zato što ni ti nisi dugo igrao.- nasmešila sam mu se oprezno.Bez štikli sam bila njegove visine. Uhvatio me je malo grublje i njihao. Za ime Peruna..ova pesma jako dugo traje. 
-Postoji nešto drugo na ljubavnom planu?- 
-Ne...mada Gleb se interesuje za mene. Očekujem i prosidbu u Moskvi, baš za vreme jednog ovakvog valcera...kakve su ti tu prognoze?-
-Gleb ne bi ispunio tvoja partnerska očekivanja.- 
-A ko bi?-
-Neko ko nije u politici, ali je ipak uticajan. Neko ko ti se divi zato što si lepa i pametna. I ko ume da ti smiri temperament.- ja sam krenula da preuzima kontrolu, ali mi je ponovo naglo zakočio plećku i čvršće mi uzeo ruku, ali opet ne nasilno -da te povede. 
Bili smo jako blizu, moje lice ispred njegovog, i kako sam savila blago glavu, nosevi samo što nam se nisu dodirnuli. 
-Poenta valcera je da osećamo jedno drugo kroz govor tela, bez gledanja.- nasmešio se na moje pametovanje, i pustio me da se vratim u pravilan položaj. 
-Svakako.- raskezio mi se i vratio me u normalan položaj držeći mi ruku u visini očiju. Drugu je ispleo oko mog struka. 

-Da li ti želiš da se udaš za Gleba?- 
-Premišljam se..-
-Laž.- izmakao se da mi namigne, i pustio da prošetam oko njega. Što sam i učinila. I ponovo se vratila, nežno mu dodirujući rame. 
-Glebu bih bila ukras, pritom već sam ušla u političke vode, to bi mu značilo. I puštao bi me da imam ljubavnike...radila bih šta želim, a to sam oduvek volela.- raskezila sam se hvatajući se sa ritmom sigurnosti i adrenalina. 
-Mogla bi da imaš život kakav želiš i bez političke prljavštine u koju te bacaju tvoji...sa nekim ko poštuje samo tvoju pamet i lepotu...ne i etiketu koja ide sa tobom. Imala bi slobodu jezika i diplomatije, i ne bi ti se radilo o glavi.- srce je krenulo jako da mi igra u grudima. Načinio je grešku, ali trebala mi je još jedna. Dušan je bio pametan, ali savladale su ga emocije kroz interes i bliskost u plesu. 
-Ti želiš da me zaprosiš...- pogledala sam ga nežno, ni preterano ushićeno, a ni nezainteresovano. Izvio je obrve, ali držao je sigurnost i uspravna ramena. Ruku i dalje u ravni mojih očiju, a u njegovoj ruci bila je i moja. 
-Želim zato što znam da bi bila srećna sa mnom, a i ja bih bio srećan s tobom.- rekao je i izvio obrve. -U rancu je prsten za tebe..znao sam da treba da te izbavim u nekom trenutku iz cele ove afere oko tebe...pusti me da to budem ja... - sklonio mi je kosu iza uha.
Izmakla sam se. Nisam pobedila u ovoj igri, ali dovoljno sam igrala, i dovoljno sam materijala dobila. Nisam želela nedeljama ovako nešto da prihvatim. Dušan mi nije prijatelj, želeo je da mu budem žena...želeo je to od samog početka, zato mi nije rekao da je prepoznao Aleksandra koji jeste bio Saša...
Trebalo je da nastavim sa igrom, i vidim da li sarađuje sa Sarom, jer je bilo očigledno, ali trebala mi je još jedna njegova greška. 
On bi dobio mene, a Sara Gleba...da li je to bio dogovor? 
-Ples je gotov.- rekla sam sigurno i krenula ka svojim stvarima. Kreštavu instruktorku sam iskulirala sa pitanjima i samo izašla. Čula sam korake iza sebe i Dušana koji mi doziva ime. 
-Saslušaj me.- rekao je grabeći me za ruku  kada smo bili ispred zgrade.
-Slušam.- rekla sam neironično ali izmakla ruku iz njegove. On je u drugoj držalo svetlo plavu kutijicu. O bože.
-Bila si mi simpatija kada smo bili mali, ali uvek si bila tako nepristupačna..- rekao je vodenastih očiju i sada već hrapavim glasom, sklonio je ruke kako mu ne bih čitala ostatak govora tela koji je izgubio kontrolu. Dušan se plašio. Nije više vodio ples, i ja nisam igrala igru koju on diktira.-I kada si mi se približila, moja osećanja su se nastavila...ispoštovao sam te i slušao tvoje priče o Aleksandru. Davao sam ti savete, i bio sa tobom. Ne tražim ništa za uzvrat, želeo sam da ti pomognem kad dođe prelomni trenutak oko pregovora oko tvoje ruke, zato što znam koliko ti se prljavi svet igara iz senke gadi...znaš ko sam ja i znaš da ja nisam igrač iz senke. Ne želim da se nešto promeni...odbij me, ali želim da ti budem blizu.- mrštio se i gledao me ravno u oči boreći se da se ne rasplače -i nisam došao kod Vladimira....već kod tebe.- procedio je. 
Trepkala sam i gledajući ga, hvatala me je jeza u ramenima i rukama...naivno stvorenje. Ali testiraćemo koliko misli da sam ja naivna. 
-Došao si kod mene zato što bi te Vladimir odbio, ti nisi Rus.- pratila sam mu iznenađenost na ovu informaciju, jer on nije znao od mene da smo mi Rusi i da hoćemo Rusiju. A izlanuo se kada je spomenuo maločas da mi se pored njega u braku neće raditi o glavi. 
-Kada se obavi matičar, da li bi te neterao da se razvediš i priredio skandal sa predsednikovim sinom?- pravila sam se da se nećkam, i tada su njegove ruke otklopile kutijicu. Kleknuo je. Ugledala sam maleni dijamant na prstenu..koji je bio svetlo rozi. Prelep. 
Čvrsto sam stegla pesnicu, i palcem dotakla smaragd na mom prstenu. Sa Dušanom bih imala slobodu, ali ne bih bila srećna...ne želim da uđem u brak samo da bih se spasila goreg čoveka, i sudbine koju mi je otac ucrtao. 
-Ti si radio sa Sarom na tome da ona uzme Gleba.- rekla sam ledeno -a meni padne cena, kako  me niko više ne bi hteo i kako bi kao jedini milioner došao kod Vladimira lično. Isprosio si me sada zato što se to ne dešava. Ne sumnjam u tvoja osećanja, ali znam da si mi radio o glavi. 
Takođe pretpostavljam da mi je Dušan podmetnuo i požar, ali nemam osnove za to. Mrštio se. 
-To nije istina!- rekao je glasnije. 
-Moj odgovor je ne.- rekla sam i krenula da se odmičem. On je naglo ustao i kretao ka meni. 
-Helena, razmisli!- nije mi se svidelo kako mi prilazi. Osvrtala sam se oko sebe, tražeći nešto kao zaštitu, ali ispred mene je stao čovek koji je bio duplo veći od mene. Ćira, drugi čovek iz obezbeđenja, bio je krupan i spor, ali očigledno koristan. Držao se za pištolj na pojasu. Drugi čovek - Steva - dotakao je Dušanovu podlakticu. Reagovali su tačno na vreme...hvala bogu.
-Gospodine, zamoliću vas da se odmaknete. Nemojte da pravite scenu gospođici.- rekao je Ćira.
Dušan me je gledao oštro, istrgao se iz Stevine ruke i krenuo ka parkingu. Pažnja dva bodigarda je sada bila usmerena na mene.
-Hvala Vam...dobro sam.- uzdahnula sam -Aleksandru i Dominiku ni reči o ovome...Vladimiru recite posle vikenda.- rekla sam namrštena. 
-Gospođice, ne možemo tako.- izvadila sam novčanicu obojici, dok mi se ruka i dalje tresla. Pogledali su se međusobno i slegli ramenima. 
-U redu, ali samo ako se nećete da se sastanete s njim dok ne obavestimo vaše.- 
-Dogovoreno, vozite me nazad...i ne zaboravite. Ni reči ni Dominiku ni Aleksandru.- rekla sam im i uvukla se na zadnje sedište. 
Sve vreme u retrovizoru sam posmatrala da li sam praćena. Svratila sam brzinski po sendviče dok sam sve radila mehanički,jedva prisutna u stvarnosti.
Parkirala sam se iz Mariove kuće, zatekla Dominika na pragu.
-Bleda si kao krpa.- 
-Samo mi je pao šećer a mnogo sam igrala.- rekla sam i sela pored njega paleći jednu cigaretu. Trebalo mi je par trenutaka pre nego ugledam Aleksandra, a želela sam samo da mu padnem u naručje. 
-Da li se nešto desilo što ja treba da znam kao tvoje obezbeđenje?- 
-Ne pritiskaj me, drukaću te da si Arsenov čovek.- on je opsovao i otišao na parking. Više nisam raspoznavala ko mi je prijatelj ko ne...ali na kraju krajeva...nikada i nisam. 

Pogledala sam u Aleksandra koji je rovario po fioci, delovao je zbunjeno što me vidi. Ja sam mu se samo nežno nasmešila. Perun me prokleo, ali ne želim sada ništa da mu kažem, želim samo da ova noć prođe, ali shvatila sam ubrzo da se isto osećamo, jer je i on mene zamolio ubrzo da ozbiljne teme ne počinjem večeras...
Volela sam naše uzajamno kapiranje, volela sam situacije gde se razumemo i kada smo razlličiti...i ono najbitnije...volela sam njega, i on je to znao bez da mu to govorim ili ponavljam kroz neke sladunjave bljuvotine. Jednostavno smo oboje znali.