U ime porodice

Poglavlje 20

(Ovo je dan pre Aleksandrovog i Arsenovog poslednjeg razgovora)
Helena

Sedela sam u sobi dvorca, i bilo mi je prevruće, ali Jana je tek oprala kosu tako da nismo mogle da upalimo klimu dok se njena spljoštena crvena kosa ne osuši.
-Kada si planirala da se vratiš?-
-Je l me to pitaš ti ili tvoja mama?-
-Obe...ja mogu da odugovlačim rad kompjuterom odavde još dva dana...ali trebala bi da se vratiš u firmu, ne možeš zauvek da bežiš od realnosti i porodice.- frknula sam i zagrlila svoja kolena.

-Oni su mi oduzeli Sašu.-
-Znaš da to nije tako, i da su to uradili za tvoje dobro, krio je dosta stvari zaboga...- rekla je obmotavajući peškir oko kose. Ona nije planirala da koristi fen, a nema klime tako da ovde će još dugo biti pakao. U svakom smislu te reči.
-Šta si još saznala?-
-Saša te je pratio malo više nego što mu je stajalo u ugovoru, malo psihopatski rekla bih. U njegovoj kućici je bio laptop sa podacima svih ljudi oko tebe u zadnje vreme.-
Pametan vojnik nikada ne bi ostavio tako na očigled svih dokumente.
Jana je to trebala da zna, ali nisam imala nameru da joj bilo šta objašnjavam.

-Pobegao je iz zatvora, neko mu je pomogao, ali po nekim portalima se šuška da je otišao, morao je da se skloni...- uzdahnula je i sela pored mene.
-I dalje misliš da je to Kasperovo maslo?- odmakla sam glavu na drugu stranu. Mučan razgovor.
-Možda je potegao konce, ne znam...možda ga je ubio...možda je Saša bio njegov čovek..možda sam se toliko nadrogirala i izmislila Sašu...ko zna. Svakako ga sada nema..i nešto mi govori da nikada neću više videti Sašu.- morala sam da ostanem neodređena u načinima razmišljanja.
-Da li si ti volela nekoga?- upitala sam je zamišljena na šta se ukrutila, i pokušavala da omekša reakciju.
-U srednjoj školi, posle toga sam više bila...pa ...život mi se sveo na kratkotrajna viđenja.- nisam navikla da je Jana stidljiva oko neke teme. Čudno.

-Ne možemo da lociramo Sašu?-
-Telefon mu je ostao u stanici, kao i svi dokumenti....ja samo nagađam da je prešao granicu, jer sam čula da je jedan zatvorenik jutros u zoru napustio zemlju a traži ga vojna policija.-
-Lična karta?-
-Lažna je...sećaš li se nekog imena iz njegove porodice? Njegovih prijatelja?-
-Ne....ne mogu da verujem da sam ovako izigrana.- uzdahnula sam i ustala.
-Gde ćeš?-
-Ovde je prevruće i razgovor mi je premučan.-
-Želiš li da se istrčavamo predveče? Pomoći će ti.-ustala je i ona i obuvala japanke u želji da ide za mnom.
-Ne. Ja patim na svoj način, ti pati na svoj kada budeš patila.-rekla sam grubo i krenula ka izlazu.
-Helena, Dušan i ja smo ovde zbog tebe, ne da bi mirisali cvetna polja u sred juna! Trgni se i pričaj s nama, kada se vratiš u Beograd ponovo će ti se život pretvoriti u bojno polje! Zašto si zaista ljuta? Zato što ti je život oduzeo nekog ispred koga možeš da budeš prava ti ili zato što ti je ueo najnoviju zabavu? Kažeš da patiš, ali ne viidm ni gram patnje u tebi! Samo bes jer situacija nije potekla po tvome.-

Okrenula sam se besna ka njoj.

-Nisam se nikada toliko otvorila! On je bio sve vreme zatvoren, i znala sam da nešto nije u redu...znao je da će da ode. Zašto mi nije rekao? Zašto on nije bio iskren prema meni?!-
-Iskrenost i otvaranje se zaslužuje, to što si ti osetila da želiš da mu se otvoriš ne mora da znači da je on osetio isto... i dalje pričamo o osobi za koju se misli da te je iskoristila za informacije. Ali ne možeš da se ljutiš na nekog zato što je bio zatvoreniji... niste ni toliko vremena proveli zajedno. Tvoja naivnost u odnosima je samo tvoj problem. Na prvoj kafi si mi ispričala sve, ja ti nisam ispričala 5% svog života sa druge strane.
Sigurna sam da si isto uradila i sa Sašom, ali nemaš pravo na tako nešto da se ljutiš, svako nosi svoju muku i svako ima različit stepen poverenja, on smatra da ti nisi zaslužila njegov...možda mu je mišljenje bilo ispravno, možda ne. Ali moraš da naučiš da čitaš znake, i da se ne otvaraš ishireno. - uzdahnula je jer joj je bilo teško dok je izgovarala ove rečenice. -Verujem da si divna osoba, ali ti si Sašu znala mesec ipo dana. Sve je bilo invazivno i brzo...povrediću te, ali ispala si naivna. Po svemu sudeći i njegovim činovima, on je hteo nešto drugo. Što pre budeš sahranila ta osećanja time pre ćeš moći da nastaviš dalje. - zadihala se od rafala rečenice koje je nizala jednu za drugom.