U ime porodice

Poglavlje 9

Vladimir

Jutro je bio prelepo, samo što sam obavio razgovor sa Helenom i  seo sam na jutarnju kafu u lokal blizu skupštine, čekajući da se pojavi moj izvor informacija. 
Savio sam rukave na košulji i otvorio laptop, ispijajući kafu. 
Rezimirao sam ponovo razmišljanja o Heleninim dešavanjima. Napadnuta je i nadrogirana...to je činjenica. Činjenica je i da je bila u Kristalu, pa u Crkvi Svete Trojice. 
Činjenica je dakle da neko zna da je Ruskinja, ali mnogo plemstva se razbežalo...to je možda nagađanje da neko ko ne treba zna identitet. 
Nesumnjivo je da je Kasper bio odan Arsenu...dakle ova borba informacija odvija se sa njim. 
On najverovatnije ima odgovore, ali on nije na vlasti i povučen je u gradiću u unutrašnjosti. 

Arsenu je namešteno skidanje s vlasti, jako mlad je došao na mesto premijera, i mnogo ljudi mu je radilo iza leđa. Simpatičan je bio narodu, trebao je da sačeka par godina i da skuplja medijsku pažnju, i želeo je da radi za dobrobit naroda...naivno. Morao je da pravi veći balans ako je već hteo da izgleda kao svetac.
Sada mu je 30 godina, on je sa 24 stupio na vlast premijera, naravno cela njegova porodica ima pedigre i političku pažnju i udeo. 

Možda je namirisao trag o dinastiji...moji ljudi deluju iz senke i jedni špijuniraju druge, ne verujem da je došlo do curenja, držim im lance života metaforički. Možda je samo namirisao mogućnost da Helena pripada vioskom plemstvu, pritom napali su nju kao politički jedinu neaktivnu iz porodice. 

Gladio sam bradu sklapajući kockice u glavi i razmišljao o dva pitanja - zašto je nisu uzeli kao taoca, i zašto nisu Mateja suzbili uza zid? On je politički aktivniji, i već ima greške koje mogu da se okrenu protiv njega samog. Helena je nevidljiva, i siguran sam da ne mogu da je znaju dovoljno da bi zaključili da bi prodala informacije o porodice za dve buksne. Znao bi da je duže vreme prate.

Tada sam pogledao ka orhidejama koje su visle na lusteru, dominirale su lila. Ispod lustera, jedan klinački par se mazio i grlio. Delovali su jako mlado i slatko. Rasterećeno.

 Naravno... s obzirom da je većina ruskog naroda sklono preuveličavanju monarhije, dokazana princeza i naslednica bila bi kao trofej za javnost. Arsen bi preko nje dobio mnogo medijske pažnje pogotovo ako primeni slatkorečivost koju Helena ima.
To je mogla da bude jedna od varijanti. Druga je da hoće od Helene da uzme informaciju da bi ucenjivao mene, ali zašto bi to uradio ? Nije imao način da sazna da ja vučem vojnu industriju, par hotela i još neke mrvice po Rusiji, po papirima su to sve drugi ljudi. Čuva me moj odred, koji je iskusniji od njegovog zabavišta, iako nisam smeo tako olako da ih potcenjujem.

Pogledao sam Arsenovu sliku, svetlo plave kovrdže i grubo lice sa tamnim očima. Neoženjen.
Da li je to njegov plan? To je sve pod pretpostavkom da Kasper i dalje radi za njega, ali da ne radi, razlog zašto se povukao bi isplivao u javnost.
Na kraju krajeva, Gleb, Arsenov mlađi brat radi pri trenutnom predsedniku - Dimitriju. Jako zanimljiva porodična situacija...ali Gleb bi iskoristio te informacije da ukalja odred, i Dimitrij bi uradio sve da ga povrati - pa čak i zloupotrebio informacije protiv samog Kaspera.

Ustao sam da smirim misli i da naručim cedevitu, pokušavao sam da se opustim i da ne zamršavam sebi dodatno priču, ali želeo sam da znam. Želeo sam da znam za koga Kasper radi, i šta su hteli od Helene. Po tome, moj potez će biti precizan i jak.

-Šta imaš novo zamene?- saleteo sam mog čoveka sa vrata.
-Kasper ne radi za Dimitrija, Arsen je stavljen pod prismotrom , verovatno suza to kriva naša pitanja o Kasperu.-
-Što znači da Kasper radi za Arsena najverovatnije.-
-Ili da to Rusi nagađaju. Šta imaš još novo?-
-Matej je u Dubrovniku...trač je da noći provodi u hotelskoj sobi SareNikolić.-
Nikada nije imao ukus za devojke. Sranje. Ali samo sam klimnuo glavom, kao što sam ostao hladan i neumešan kada mi je rekao za Helenu i Renea, dok za Helenu i Nikolu jesam. Ali to niko ne zna.
-Još nešto?-
-Gleb, Arsenov rođeni brat...u Srbiji je. Biće na velikoj večeri. Susreo jeHelenu u crkvi malopre.- rekao je i pokazao sliku njega i Helene za vreme litrugije. Kamere u ikonama su odradile svoj posao. Ona ga je gledala smoreno sa prebačenim njegovim braon sakoom. Nasmejao sam se na njenu drkadžijsku facu,sa njom liči na svoju majku.
-Dobar posao, znači Gleb ima oko koliko ono beše godina?-
-25-
-Dakle ovde je samo kao posmatrač...ali mogao je da izabere mnogo kvalitetnije sastanke za učenje, probaj da saznaš zašto je ovde, gde je odseo i kuda sekreće. Ne deluje mi kao mnogo pobožan lik, misliš da je mogao da zna da ćeHelena doći ovde?-
-Pa...nismo zaštitili informaciju da je Saša pušten ovog vikenda, za nekog koprati takve stvari pretpostavio bi da bi otišla ili u Kristal ili u crkvu,Helenin temperament za takve situacije je na žalost očigledan. Isključili sumogućnost da će u Kristal jer je tamo dobila ono što je mogla da sazna. U crkvumislim da nije išla do današnjeg dana.-

Zagledao sam se u jednu tačku procesuirajući šta mi je rekao...da...može da bude slučajnost, ali može da bude i praćenje. Svakako imamo dve struje Arsenovu prvu , i drugu koja ide preko Dimitrija i Gleba. Ali to mora detaljnije da se ispita.
-Šta da preduzmem? Da pojačam obezbeđenje? Pratim Gleba?-
-Ne impulsivnije do sada..zagrišćemo mamac...pravimo se kao da ne znamo ništa,Gleba ću čak pozvati i na ručak posle svečanosti.- ovaj potez ga je zbunio aliznao je da mu neću detaljno objasniti ako pita. Otpio je malo svog čaja iprešao na informacije koje ima o Sari Nikolić..maloj folirantkinji.

Matej

Otvarao sam polako teške kapke, i na trenutak kako sam naglo ugledao svetlost učinilo mi se da duga crvena uvijena kosa pada niz njena leđa, okreće se ka meni i doziva me uz kikot. Ali ta boja glasa ne dolazi od osobe koju sam video. Tada sam se trgao i uspravio susretajući se sa Sarinim dubokim plavim očima. Ovaj momenat prošlosti nisam imao od srednje škole. 

-Loše si sanjao?- nasmešila se blago. Klimnuo sam glavom ali počeo sam da se teglim i upijam prve znake života. 
-Imam probu staze za pola sata, misliš da ćeš izdržati celo jutro bez mene?- pitala je podmićivajući me mafinom i kafom. 
-Razmisliću u skladu sa kvalitetom mafina.- nasmešio sam joj se, ščepao je i privukao da je gnjavim. Ovako detinje zaljubljeno se nisam osećao od srednje škole, možda zato sanjam gluposti i glupa sećanja. Sara je tako slična njoj...poseduje mnogo divljine, egzotičnosti i ne otkriva se tako brzo. Pametna je i ne zanima je moj novac, to je retko...tata bi rekao da je to samo zato što je i sama buržujka, ali smarao bi me zbog toga što joj je ćale opozicionar bla bla...klasika. 

-Šta ćeš ti da radiš celo jutro?- češkala me je po bradi dok joj je glava ležala u mom krilu. 
-Posetiću neke stare prijatelje iz Dubrovnika, možda odem na plažu..pošto sam završio za dva dana one gluposti u Splitu, slobodan sam do petka.- njoj je tada završna trka. Uspravila se i pogledala ka prozoru. Umela je da se uozbilji i  nestane iz prostora, ali premalo sam je znao i nisam umeo da čitam te znake. 

-Srećno danas.-rekao sam provocirajući zato što je bila sujeverna, streljala me je pogledom a ja sam umro od smeha i krenuo da je golicam. Nije bila oduševljena. Posle par minuta je otišla sa kiselim izrazom na licu zato što sam joj bacio malo baksuza. Žene. 

Navukao sam havajsku košulju i bermude. Danas sam odlučio da budem samo turista. Video sam sve pozive od Helene i roditelja, ali rešio sam da ih  izbegavam dok se ne vratim. Dok en shvatim da li želim da obelodanim Sarinu i moju vezu. Nisam je se stideo, ali bio sam sebičan prema tom osećaju...sebično se ponašam prema osećanjima, želim da ih imam samo za sebe. Isto se desilo i prošli put...ali smatram da sam lakše tako i preboleo. Drugo znao sam da će Vladimir vraški da se umeša, uvek se svugde mešao, nekada vidljivo, nekada ne. 
Znam da je Heleni uništio njenu prvu fakultetsku vezu, pitam se da li je predvideo i da će mesec dana posle toga otrčati Reneu u zagrljaj, i da li bi tako postupio da je mogao to da predvidi. 

Šetao sam buržujskim sunčanim ulicama, jer Dubrovnik je bio upravo to...okamenjen i buržujski. Kao poručen za filmove, romantiku i neki nestvaran svet. I cela Dalmacija je takva...izgleda kao da tvoji problemi stoje u mestu i kao da si u sred neke bajke, ja sam obožavao taj osećaj, pogotovo kad je romantizirajuć. Helena ga je mrzela, zato je uvek manje volela letovanja...osećala se beskorisno u prostoru i vremenu. 

Kada sam došetao do tvrđave Lovrijenac, već sam osetio vetar kako se suprotstavlja mom pravcu kretanja, i kao da je pokušao da me spreči. Ugledao sam nju, devojku duge crvene kose kako pada niz njena leđa dok je ona  obočena na ivici. Nije bilo gužve, a ja sam po šljokičavim starkama, sličnom džemperu i farmerkama ukapirao o kome se radi. Muški sam nastavio da prilazim...
Bože..poslednji put sam je video kada sam imao dvadeset? Tako nešto...znao sam da je zatvorena u svojoj sferi zanimanja, i zarađivala je već visoko kao solo igrač. Prava alfa vučica. 

-Redhead?- upitao sam je na šta se okrenula...devojka od 15 godina i zbunjena zurila u mene. Jednom delu mene je laknulo što to nije bila ona...a deo je vraški želeo da je vidi, zgrabi je opet...jer bili smo prokleta deca. 
-Izvini, pomešao sam te sa nekim drugim.- rekao sam grubo i krenuo ka drugom delu tvrđave. Šta ja to radim ? Sa drugom devojkom sam... 

Užurbano sam krenuo nazad ka hotelu i krenuo besno da se pakujem. 
Pustio sam jednu poruku : "Iskrslo mi je nešto, moram hitno do Zadra." 
Nisam objašnjavao kada ću da se vratim, u tom trenutku nisam znao ni da li ću. Spakovao sam se seo u kola i jurio kao lud po putevima Dalmacije. 

Moje veče ponovo je prošlo jureći sponzoruše na splavu, i uspeo sam...sa pogledom na Zadar...gradom koji smo na više načina obeležili Redhead i ja.