U ime porodice

Poglavlje 23

Na svakom spratu je bilo po par vojnika, oružanih do gole kože. Promatrali su Aleksandra i mene hladnokrvno, a ja sam pokušala da održim vojničko marširanje i isti takav pogled. Došli smo do stana 29. Pustio me je da osluškujem minut kod poluotvorenih vrata, pošto na tom spratu nikoga nije bilo sem nas dvoje. 
-Sabranost Helena, jer ja ću izaći kroz pola minuta od tvog pretresa.-
-Kada ću te ponovo videti?- 
Slegnuo je ramenima ali izbegavao mi je pogled. Mrštila sam se pokušavajući da održim fokus i smislim sve scenarije u glavi šta mogu da vidim unutra. 
Uzela sam Aleksandrovu ruku u svoju i pogledala ga poslednji put pre ulaska. 
-Oprostiću ti to Aleksandre...- 
-Šta ćeš tačno da mi oprostiš?- skupljala sam usne i mrštila se od suvoće u grlu. -Nisi spremna da prihvatiš istinu i realnost oko sebe Helena. Imaj i pravu verziju toga šta se desilo oko tebe...šta se desilo i sa Sašom i sa mnom..ali očigledno još uvek nisi spremna da je prihvatiš. Dok god mi ne postaviš direktno pitanje ili ne kažeš direktno šta si našla ili u šta sumnjaš, neću ti reći ništa. Ovako sve pokušavaš na blef.- šaputao je uzvraćajući mi stisak ruke. Pre nego što sam išta stigla da kažem gurnuo me je u prostoriju i zakoračio za mnom. 

Ušla sam u prostoriju koja je mirisala na čaj i neku slatku pitu. Ishireno sam skinula kapu i masku i bacila je pored, dok je pažnja dve velike zverke bila usmerena potpuno na mene. Treća mi je bila iza leđa i nisam mogla da je primetim. Sa desne strane bilo je tri strelaca. Sa leve još tri. 
-Helena?!- dreknuo je tata i ustao. Uradila sam tačno ono što je Aleksandar rekao da ne radim. Uhvatila sam snajper koji mi je visio preko ramena za kaiš i krenula da ga skidam i brzo prebacujem u ruke. Bes mi je ključao u rukama kada sam ugledala Vladimira kako ćaska sa Arsenom, smišljajući o scenariju u kojem me prodaje za određenu svotu novca. Čula sam da snajperisti sa leve(Arsenove) strane podižu ruke, ali ja sam svoj usmerila pravo u čoveka čije sam oči, izgled i temperament imala.
Prebacivala sam težište na desnu ruku dok sam levom nišanila, kada sam osetila da neko grabi kajiš, i hvata me za lakat, a to je bio Aleksandar. Izuvijao mi je skroz telo dok je snajper padao na zemlju, a mene je gurnuo na napred dok mi je čvrsto hvatao i drugu ruku. Vukao mi je ruke na nazad, a leđa na napred. 
Prostorija se odjekivala mojim vrištanjem dok sam videla kap pljuvačke kako mi pada na zemlju. 

-Priđite joj i razoružajte je dok je drži.Posle toga je pustite da sedne sa nama. Ti, olabavi.- rekao je Arsen dok me je gledao sažaljivo. Aleksandar mi je popustio pritisak na leđima ali jednom rukom mi je čvrsto držao obe dok je stajao pored mene. Znala sam da od besa ne može ni da me pogleda, ali nisam to više ni želela. 

-Šta radiš ovde Helena?! - dreknuo je Vladimir i ustao. 
-Rešila sam da svratim i vidim kako napreduje sastanak i o čemu ćaskate.- rekla sam opuštenim i umiljatim glasom. Posmatrala sam izraz Arsena i ovih šest čuvara koji su gledali i Arsena i Vladimira u čudu čekajući znak da me izbace. 
-Čemu uperivanje puške u mene?! Jesi li ti poludela?! Izvedite je odavde! -
-Neće izaći. Ja sam je pozvao da dođe. Rešili smo da pričamo o njoj zar ne? Nismo u srednjem veku da se o njenoj budućnosti pregovara bez nje.- rekao je Arsen jednakom opuštenošću kao ja, dok su me dvojica pipala po telu a Aleksandar držao čvrsto. Noge su mi se zatresle od bolova dok su me pipali po njima, zbog neudobnog materijala pantalona koji mi je iritirao kožu prepunu opekotina. Videla sam da me Aleksandar posmatra dok trzam noge na njihove dodire, ali nije komentarisao ništa. 
-Čista je.-rekao je jedan od njih dvojice na engleskom. Arsen je klimnuo glavom, i Aleksandar mi je pustio obe ruke. 
-Vladimire, izvinjavam se zbog njenog snajpera, rekao sam joj da može samo naoružana da uđe u zgradu i da je puška na vodu jer nije htela pravo oružije da drži u rukama, a htela je verovatno samo malo da vas uplaši zbog sumnje da ćete je isključiti iz mogućnosti da pregovara.-rekao je Arsen smoreno i nonšalantno. Svi su me gutali u očima u prostoriji sem njega. Što od straha, što od besa. Arsenovo objašnjavanje je bio izgovor za devetogodišnje dete, ali iz nekog razloga bio je uverljiv.
-Ne želim Helenu na ovom razgovoru, ne razume se još u politička pitanja, i ovaj razgovor je tajan.- 
-Ja ne želim pregovore ako Helena ne učestvuje u njima. Rade se o Heleni delom, a ja ću sarađivati sa Helenom...ne sa Helenom koja je upravljana od strane Vas...jer očigledno nemate uticaj na nju.- rekao je i došetao ispred mene. -Slobodan si. 
Obratio se Aleksandru koji je bez reči pokupio snajper sa zemlje i otišao. Skinula sam taktičke rukavice,a Arsen me je nežno povukao za ruku i doveo do mesta na čelu stola. Sa desne strane bio mi je tata, a sa leve Arsen.