U ime porodice

Poglavlje 50 (prvi deo)

Aleksandar

Probudio sam se sam od sebe i video da je već podne, čuo sam u daljini Helenin glas kako u dnevnoj razglaba o nekim Rumunima, ali bilo mi je previše politike za par dana , a tek će i biti, tako da se nisam uključivao u proces. Podigao sam blago roletne, istuširao se i ušetao u dnevnu. Helena je drndala laptop jednom rukom, a ispred nje su bili papir i olovka. Nasmešila mi se i stavila ispred mene neko pecivo. 
Sačekao sam da završi poziv dok sam kuvao oboma kafu. 
-Što me nisi budila?- osećao sam njen pogled na sebi, s obzirom da sam bio samo u boksericama. 
-Htela sam da se naspavaš.- pogledao sam je i izvio obrve. Šepurim se polugo pred njom, a ona i dalje mirno sedi...divim se ženama što imaju toliko samokontrole. 
-Koliko još imaš?- 
-Završavam.- rekla je i krenula da slaže papire. Pored je bio papir sa njenim porodičnim stablom koje je išlo od Nikolaja i Tatjane...ali čudno kod tog stabla je što se nastavljalo još jedno stablo. Ali pored nisu bila imena, ucrtala je Anastasijinog sina - Nebojšu , zatim dodala "Nebojšin sin" , "Nebojšina unuka". Izvio sam obrve...
-Šta bi Helenice? I što brojiš kolena?- 
-Sedi. Objasniću ti skoro sve.- uzdahnula je i približila stolicu mojoj. 

-Mario mi je ukazao na teoriju da se loza nastavila i još jednim putem...i ta tvrdnja se pokazala kao tačna.- namrštio sam se zato što je uvažila njegovu teoriju, i pitao sam se zbog kakve je koristi to uradio. -Ogranak porodice je živeo u Vrnjačkoj Banji i Kruševcu...Nebojša - rekla je i zaokružila njegovo ime -Probao je da kontaktira moog dedu da se vrate u Rusiju. To se nije dobro završilo.- skupila je usne. 
-Ali što je to bitno Helenice.Mislim...zašto je bitno sada?- 
-Zato što mislim da mi se deo porodice sveti, kod dede se pre godinu ipo pojavila devojka koja se predstavila kao ja...tada teorija zavere oko mene nije bila ovoliko rasprostranjena.- nasmešila se panično -i mislim da ona vuče konce iz senke. 
-Ko ona?- 
-Nebojšina unuka. Pokupila je dnevnik i još neke stvari koje mi izmiču kontroli...ne bi me čudilo da je i kod nje bila Tatjanina haljina.-trgao sam se na njenu rečenicu.
-Nije bila kod nje.- rekao sam grubo i pročistio grlo -Bila je kod Sare. 
U početku je održavala leden pogled usmeren pravo na mene, jednim delom sam pomislio da joj je pala neka vrsta olakšanja, zatim je ustala i krenula je ka kupatilu. 
-Helena!- viknuo sam i krenuo za njom. Savila se nad wc šoljom i krenula da povraća. Obmotao sam ruku oko njene kose i držao je čelo. 
Kada se smirila pomogao sam joj da se umije. Gledala me je namrštena vlažnih očiju i rumenog lica. Ušao sam u dnevnu i navukao trenerku, i natočio joj vodu. 
-Jedna od devojaka koje si zavodio dok si se prenemagao jer si ubio dete?- ledeno i lagano je pitala...znao sam da je pod besom, zato što nikada nije naglašavala reč "dete", uradila je to da bi mi stala na žulj. 
-Helena, ako ti je za utehu ja se nje ne sećam.- rekao sam mršteći se ka njoj takođe. 
-Ona se tebe očigledno seća.- nasemjala se i krenula da plače -zašto mi ranije nisi rekao za haljinu? 
-Mislio sam da me je samo neko opljačkao, ili da nije neko ko zasigurno zna gde si.- 
Prevrnula je očima i sela.
-Čekaj....kako si znao da je haljina kod Sare ako se ne sećaš?- pitala je oprezno...sranje. 
-Jana je smatrala da treba da čuješ to od mene, a ne od nje. Solidarisala se sa mnom jer je ona tada bila takođe u Švajcarskoj...odgovorna je i ona. Dala mi je rok...zato sam zatražio tvojoj mami da te vidim.-

-Mrzim stvari koje mi prećutkuješ Aleksandre, a tiču se mene.- cedila je reč po reč..sporo -A haljina me se ticala! Mrzim što se vratiš na dva dana, to bude bajkovito, i onda ti posle ponovo po 15 dana ne čujem glas. Ja ti nisam tražila da se odrekneš Kaspera, i prekini da me kažnjavaš zbog toga. Ja tebe ne kažnjavam zato što mi se život izokrenuo od tvoje pojave..- plitko je disala, a crvenilo joj je zamenilo bledilo. Približavao sam joj se polako, dok me je posmatrala kao plen. 
Spustio sam joj ruku na rame. 
-Mozak te laže Helenice...-pogledao sam je kao da se ništa ne dešava...i kao da bes nije ponovo nadvladao njeno telo. Ali osmotrio sam ceo sto dok sam prilazio, nije bilo nijednog oštrog predmeta. Tako da je se nisam plašio, i nisam skidao pogled sa njenih očiju dok sam stajao ispred nje -Znaš da se nismo čuli samo iz obostrane bezbednosti...pliva ti neopravdana ljubomora koju ti je moj ćale verovatno usadio pričicama...to liči na njega. Pričao je takve stvari i mojoj verenici...to nisu stvari koje se tiču njega, već tebe i mene...ali mislim da sam ja taj koji treba da postavim pitanje šta si radila sa Akselom u sobi, i zašto si išla na vlacer sa Dušanom, ako sumnjaš u njegove namere...a ne postavljam.- rekao sam opušteno -Je l tako?- premestio sam prste na njen obraz i milovao je. Mrštila se i dalje ali više se nije tresla.