U ime porodice

Poglavlje 46

Matej

Već 3 sata sam sedeo na parkingu ispred Sarine zgrade, i čekao neku zanimljivu ličnost da uđe u zgradu. Helena mi nije odgovarala na pozive. Setio sam se tatinog naređenja da ne zovem nikoga i ne reagujem na pozive.
Skinuo sam naočare jer je već padao mrak, ali sam ih vratio kada sam video da izlazi Sara. I zaputila se pravo ka meni iako sam bio u drugim kolima, i skriven onoliko koliko sam mogao.
Uspaničio sam se kada je otvorila suvozačeva vrata.
-Saro... Zdravo. Kakva slučajnost. - nasmešio sam se šmekerski a ona mi je pružila dva mafina.
-Sigurna sam da ti je smena naporna... Ne pomeraš se jako dugo, pa sam rešila da ispadnem dobra i donesem ti mafin.-nasmešila se nežno. Pogledali smo se ozbiljno, i video sam da varniči. Zgrabio sam je za ruku i povukao unutra, dok su mafini padali na nju a zatim na zemlju. Dupe joj se srušilo na sedište.
-Odakle ti haljina? Ona nije bila među stvarima.- rekao sam grubo.
-Našla sam je i brzo shvatila šta je. - nasmešila se i otrgla ruku iz moje. Uzela je vlažne maramice iz pregrade i krenula da briše haljinu.
Prekršio sam drugo Vladimirovo pravilo - ne sastajati se sa Sarom Nikolić.
-Čula sam da si u kazni... Kako ti je? -
-Odlično... Kao neki godišnji odmor... Bar me ne muči nejebica za razliku od tebe.-
-Seljačino.- procedila je. Čim je i dalje ostajala u autu znači da joj je trebalo nešto.
-Zašto si htela da otkucam Kaspera? -
-Htela sam da ga jure da bi otišao...-
-Zar nije jednnostavnije da ga ubiješ?-
-Ne... Potreban mi je. Gleb je hteo njegovu smrt, tu se nisam mešala... Ja želim samo da se povuče.-
-Zašto? Nisi glupa da shvatiš da je on potreban Heleni. Znači joj... Mislio sam da želiš d ajoj napakostiš. -
-Više bi volela da se razočara u njega.- raskezila se, bilo je zaista nešto zlo u tom osmehu. - I shvatiće da su ljudi koji joj znače u ovom svetu slabost. Napravila je sama sebi šansu da je ucenjuju zarad nnjegove bezbednosti.
-Šta ti želiš sada od mene? Znam da si ovde jer želiš neku informaciju. - raskezio sam se i nagnuo.
Gledala me je i dalje tim cijanidnim pogledom. Spustila je ruku na moj vrat, i prstima prošetala do košulje.
-Aha... Želiš da ti sredim nejebicu, samo što si previše sofisticirana da pitaš.- iscerio sam se, i dobio nežniju ogrebotinu kao kaznu.
-Polazi gore. Pre nego se predomislim.- rekla je zapovednički i uhvatila kvaku ali shvatila je da je zaključano.
-Ja diktiram pravila sada.- rekao sam i gurnuo ključ krećući da vozim ka skrivenom delu Košutnjaka.
-Mrzim kad pokušavaš da budeš dominantan... Previše si nežan za tu poziciju.- prekrstila je ruke. - Dakle... Nisi ni za Helenu a ni za mene... Na čijoj si strani zapravo?
-Počni da se skidaš.- trgla se na mojoj ton, i za veliko čudo, bila je poslušna.

Kad smo završili sa činom, nervozna se oblačila. Bila je na ivici histerije.
-Šta Helena radi na Paliću? -
-Otkud ja to znam?-
-Matej...-premišljala se -Aksel mi je rekao, da će je Gleb zaprositi na svečanosti u Rusiji. Upozori je na to.
Rekla je i pomazila me po obrazu zamišljena. Prevrnuo sam očima i kretao da vozim nju kući.
-Ne zanima me šta će biti sa njom i svadbom. Ionako i ona gleda samo sebe.-
-Ako joj niko ne da ponudu do tada... Gleb neće imati konkurenciju. I oženiće je. - gledala je kroz gužvu u saobraćaju i kapljice kiše koje su se mešale sa staklom i brisačima.
-Vidiš... U tebi ipak ima nešto dobrote i sažaljenja.- pogledao sam je zamišljeno, a ona mi je samo uzvratila osmehom.

Vladimir

Gleb mi se pridružio na večeri u skrivenom odeljku Subotice.
-Prošlo je sve kako treba.- rekao je Gleb bez okolisanja -Čak me je i pozvala jutros da zatraži da promenim tematiku zabave..biće zimski valcer.- šlogirao sam se ovo kad sam čuo.
-U sred leta gospodine Gleb? -
-To je par mašina za sneg i temperatura na oko 5 stepeni i malo takve dekoracije...a svakako neobično a elegantno. Ali naše druženje je bilo prijatno, bez skandala i ponašala se učtivo. Mislim da to pije vodu... Samo moram da znam... Ko ju je verio? -
Sada je potrebno da uključim mozak.
-O tom činu malo znam. Ona neće sa mnom da priča o tome, ali nije se srela ni sa jednim muškarcem od incidenta sa Akselom... Mislim da joj je taj prsten dao vojnik, bili su zaljubljeni, ali šteta što je otišao na druge misije... Izabrao je karijeru. Znate verovatno da je Arsenov vojnik bio ovde.. Arsen i on su se sporečkali oko nje... Prsten je ili Arsenov ili Kasperov. Na Heleni je da otkrije tako nešto. -
-Kasper je mrtav. Smetao mi je i naredio sam da ga uklone. - rekao je samopouzdano.
Saznao bih preko Marija tako nešto... Zar ne? I ako se šuškalo da je Helena bila sa njim na Homolju.. To ne može biti istina.
-Arsen i Helena ne bi zaživeli dugo. Nadam se da ne pregovarate oko te stvari. - nasmešio se opasno.
Namrštio sam se. On sumnja.
-Njih dvoje imaju prijateljski kontakt... Ja se nisam sreo sa njim.-
-Ali Helena ga je srela na aerodromu. -
To treba da pitate Helenu... Ja garantujem samo njen miraz, i naš udeo u svemu tome. -
-A garancija da ste Vi Romanovi? -
Ovaj čovek... nije previše pametan.
-Gospodine... Romanovi su mrtvi... Ali sigurno mislite na Karađorđeviće... Moja žena potiče iz njihove porodice... Odakle Vam tako nešto za Romanove? - kikotao sam se.
-Jedan moj agent, izneo je taj trač od nama svakako...dakle, ako mi nađete dokaz da ste Romanovi, ja ću kleknuti ispred Helene na zimskom valceru.- rekao je sigurno i pogledao me u oči - Cela Vaša porodica dobija zaštitu, Vi dobijate uticaj u mojim firmama i u prebračnom ugovoru će stajati da dobijate i mesto u vladi. Ja kao miraz tražim samo Helenu Romanovu, da bude predstavljena sa tim imenom znači, a oko materijalnih sitnica ćemo se dogovoriti. Voleo bih da obnovim par palata, ali to je sve manje važno.- nasmešio mi se ljupko i dečački.
Fanatik...ima 25 godina, tako da je razumljivo zašto ne zna ništa o pregovorima, i zašto je tako ishitren...glupo ishitren.
-Ja nemam dokaz, jer kao što rekoh, mi to nismo. Uzmite ili ostavite...na valceru će biti i Vaš brat?-stisnuo je pesnice i klimnuo glavom besan. Kad ih bude video kako pričaju, doneće odluku...siguran sam u to.
-I Mitroviči su pozvani....ali da...Aleksandar je mrtav.- delovao je kao da pokušava da mi natrlja to na nos, ali nije znao da je meni on bitan koliko i voditeljka na tv programu. Podigao sam čašu i čak i nazdravio s njim. Da je zaista mrtav, to bi došlo do Helene...i bila bi sjebana...allli moji izvori ne mogu da dopru dotle.