U ime porodice

Poglavlje 45

Helena

Palila sam cigaretu za cigaretom, i odbijala Matejeve i Dominikove pozive dok se Gleb nije pojavio. Tada sam samo ugasila mobilni. Nalazili smo se u baru čija je tematika večeri bila tango.
Nije bio preterano oduševljen, zaobišao je podijum na sredini i seo ispred mene. Ja sam već ljuštila vino.
Odabrala sam ljubičasti kombinezon, minđuše sa ljubičastim perjem i salonke.
On je imao  teget pantalone, belu košulju i teget kravatu. Jedan klasičan stajling, za razliku od Arsena koji je voleo laganije stvari.. I praktikovvao je havajske motive. Nije propustio da stavi, ovog puta satenske rukavice.
Šta je sa njegovim rukama? Ožiljci? Vitiligo? Nema jedan prst?

Možda prozivodi led kao princeza Elsa.
-Drago mi je da ste prihvatili moj poziv na tango. - rekla sam otmeno.
-Nisam previše oduševljen, majstori su u drugom delu kuće... Morao sam da ih ostavim same dok se ne pojavi batler. -
-Šta popravljate? -
-Pre mesec dana izbio je požar... To se sređuje. Ja samo nadgledam. -
Ujela sam se za usnu.
-Dakle... Počeli smo kao Jehovin svedok i čovek sa rozom kravatom. - nasmešio mi se detinje kao što se smešio i Sari juče. - Još tada sam naslućivao da ste interesantna devojka plamenog temperamenta. - podigao je čašu i nazdravio sa mnom.
Ukrštali su se crno i belo vino, proizvodeći oštar zvuk usled dodirivanja stakla. On i ja smo se gledali u oči, i simbolika nazdravljanja je trebala da bude da želimo sve najbolje onom drugom. Istina je bila da želimo sve najgore, svako iz svog interesa. Još jedan od cehova koje plaća visoko društvo - morao si da se praviš da voliš razno razne ljude, a da opet budeš dosledan sebi.
-Čudi me da Vam to ne smeta...znate kako kažu :"Gde je Helena Tošić, tu je i skandal."- uzvraćala sam mu smešak.
-Nikako. Mada... Pogledao sam vesti gde gušite nekog dečkića iz Norveške... Delovali ste jako ljuto na snimku... Da li Vas je povredio? - toliko dobro je glumio sentimentalnost da sam morala da spustim ruke ispod stola kako ne bi primetio da stežem pesnice.
-Nisam ga videla od te večeri. On je... Pripretio mi je. A ja sam odreagovala na provokaciju.. - i ja sam se pravila kao da me je sramota da pričam o tome.
-I niste čuli ništa o njemu?-
-Ne..zašto? Je l pretio i Vama? - upitala sam uplašeno a on je postao vrlo zbunjen mojom brigom.
-Nije... - trebalo mu je par sekundi da razmisli šta se dešava. Moja procena je da nije posedovao mnogo taktičke inteligencije, ali morala sam da budem oprezna.
-Dakle, dolazite na svečanost u Moskvi? - pružio mi je ruku jer je počinjala nova pesma - Mislim da je vreme da uvežbamo tango.
Prihvatila sam mu ruku a on je osmotrio smaragdno zeleni prsten.
Pratila sam ga gledajući ga u ramena. Držanje mu je bilo ravno i grubo, nimalo vrckavo... Davao je utisak da zna da pleše, ali da je celo kićenje figure na meni.
-Plesali ste i sa Arsenom? - pitao je oprezno.
-Nikad...zašto? Vi jeste pa mi preporučujete? - nasmešio se i obrnuo  me.
-Naprotiv, mislim da se kreće kao gej.- nisam mogla da se ne nasmejem.
-Čar plesa jeste da pokažete što elegantniju stranu, to što neko izgleda emotivno dok to radi ne čini ga gejom.-nasmejala sam se pogledavši ga u oči.
-Kreće se ženstveno... Osobu poput Vas bi to vređalo. -
-Zašto to mislite? Mislite da bih pored njega posumnjala u svoju ženstvenost? -
-Shvatićete šta Vam govorim ako ikada budete plesali sa njim.-nasmejao se i napravio bliskiji raskorak ka meni. Pratila sam ga, i nisam dozvolila da se uspaničim od njegovog pokušaja zavođenja kroz ples.
-Tango me uvek podseti na Rusiju. -
-To je latino ples. Rusi su slovenski narod.- šlogirala sam se, a on je iskulirao moju zgroženost i osluškivao promenu ritma u pesmi.
- Sa Rusijom je uvek išlo isto... Jedan napred, pa dva koraka nazad. Okret, komplikacija... Pa opet. Pogotovo za vreme Romanovih. - idemo ponovo.
-Dakle Tango Vas podseća na Romanove? - izvila sam obrve.
-Tako nekako... Znate li gde smo se sreli danas u parku? - trepkala sam nevino i gledala ga i dalje opuštena.
-Nemam blage veze.- znala sam tačno na šta mislim.
-Iz nekog razloga, Srbi su na paliću podigli spomenik Nikolaju Romanovu. Došao sam da vidim taj spomenik...-
-Čudi me da ga niste videli... Vikendica Vam je jako blizu Palića, ako Vas istorija toliko zanima. - nesvesno, povela sam jedan takt ja, on mi se nasmejao.
-Dozvolićeš- prešao je na "ti" i oteo mi kontroku igre pribijajući me ponovo uz sebe -znaš li šta je još čudno kod te statue?
-Šta? - pitala sam bez čekanja.
-Osveštana je.. Spomenici se ne osveštavaju... Ali grobovi se osveštavaju. - u grudima mi je postalo napeto, dok mi je potpuno iskosio telo, pa vratio nazad k sebi.
Pogledala sam ga još jednom za kraj i pesma se završila.
Naklonila sam se učtivo i krenula ka šanku.
Još malo i ova drama oko moje debilne porodice... Biće okončana. Pogledala sam iskrzan pramen kose, zatim vratila pogled na Gleba.