U ime porodice

Poglavlje 37

Helena

Sedela sam u trpezariji. Tata se šetkao nervozan po prostoriji. Ne krijući više da sam nikotinski zavisnik, palila sam cigaretu za cigaretom. Nisam bila nervozna zato što mi je tajna sa Reneom iscurela, bila sam nervozna zato što se Matej iz nekog razloga okrenuo protiv mene. 

-Zašto si to uradio?! - otac je urlao u slušalicu treći put od jutros. -Aman Matej! Sve si sjebao! I sve uvek ili sjebeš ili odradiš do pola! 
Pauza. 
-Ama šta te boli kurac šta radi Helena?! Setio si li se da je okreneš lično?!- 
Pauza. 
-Ne možeš tako da razgovaraš sa mnom.Ne izlazi mi na oči.- tresnuo je slušalicu. Natočio je sebi rakiju koju nije ppreterano voleo, ali je valjda sa njom znao da neće da preteruje. Dok je palio cigaretu i pridružio mi se u deljenju piksle. 

-Pametan postupak sa onim prstenom, ne izjašnjavaj se oko toga ko ti je dao.- 
-Neću. Ionako je to samo predstava.- očigledno nije prepoznao da je to porodični prsten. 
-Da li ti je dao čovek iz kafića? Dominik me je upozorio da se neko susreo sa tobom.- trepkala sam i odmahla glavom. 
-Sama sam sebi uzela prsten.- trebalo je drugačije da oformim rečenicu za slučaj da shvati da je to naš prsten, ali nisam lepo odreagovala. 
Frktao je. 
-Sada se plašiš da će cena mog miraza da poraste?- upitala sam skupljajući kosu u punđu. 
-Da. I da će iskopati lešinari još nešto i lakše te usloviti. Manje ćeš imati mogućnosti da biraš.- 
-Da li si načuo nešto o Glebu? - 
-Samo da jej ovde. Ali nije pametno da ga zovem prvi. Bila si u pravu da bi to bila pogrešna poruka Arsenu, i time bismo bacili ogromnu sumnju sada da ti je prsten uručio on i da je stvar rešena. Na neki način ćeš možda preko te slike vereničkog prstena podstaći ljude da dođu sa konkretnim ponudama...muške figure vole da raskidaju tuđe veridbe.- klimnuo je glavom. 
-Nećeš ništa da me pitaš za Nikolu?- rekla sam oštro. 
-Tvoja stvar, nisi bacila ogroman trag za tobom. Sumnjaju da si ti , ali nemaju dokaz. To je takođe dobro odrađen posao. Ne interesuje me šta će biti s njim.-proteglio se. 
Nismo se viđali par dana, kasno se vraćao iz kancelarije ili je bio na putu...ili na razgovorima. Ja sam odlazila ujutru kod Ane u kancelariju i vraćala se predveče. 

-Podseti me, ko iz Srbije zna našu tajnu?- 
-Stefanović, Mirilović. Ali garantujem ti da ništa nije procurelo preko njih. Ja sam se postarao za to.- 
-Da li je mogao da sazna Maletić za to? Predsednik?- nervozno je izbacio toksičan dim iz sebe gledajući me namršten. 
-Dušan ti je spomenuo nešto? Šta se dešava?- 
-Nije. Samo me zanima. Procenjujem još koliko mogu da mu verujem.- slegla sam ramenima.
-Mislim da ne. Ne verujem da bi Dušan bilo šta uradio po tom pitanju i da zna. Deluje mi da voli da bude viđen s tobom u društvu.- 
-Kako to misliš?- izvila sam obrve. On je znao neke trikove koje ja nisam...zato što je muškarac i zato što je bolje poznavao Maletiće. Nije bio preblizak sa tom porodicom ali svakako je bolje poznavao njegov način funkcionisanja. 

-Dušan je  uvek bio stidljivo dete. Nikada nije bio viđen sa nekom devojkom na javnosti na duže staze. Sa druge strane, ti si se mnogo puta videla s njim na javnosti u ovih mesec dana. Mnogi su pomislili u par navrata da ste par i pitali me za to. Mislim da to Dušanu godi. Da bude viđen u društvu lepe i uticajne devojke. Ne mešam se u to da li te simpatiše ili ne, znam da ti se ne sviđa.- pogledao je na sat. 
-Ali misliš da se ja njemu dopadam?- bila sam zbunjena ovim njegovim objašnjenjem. 
-Ti znaš kada se nekome dopadneš ili ne? Zar ne? Zašto ti je bitno moje mišljenje oko njega? Ja njega ne poznajem. Ovo je nagađanje. Uvek ti je blizu, sklonio te je u vreme krize na svoj posed, ne deluje da mu smetaju tračevi oko tebe ili oko toga da ste par. A i on je poprilično anksiozan. Mislim da je on zamislio romantičnu budućnost najboljih prijatelja.- slegnuo je ramenima.