U ime porodice

Poglavlje 12

Kada sam osetila da me neko uzima u ruke otvorila sam oči, telo mi je bilo smirenije.
Saša mi je držao ohladjeno i jedva pokretno telo. Kako sam opet dospela u ovu situaciju?
-Tu sam Helena. Prebaciću te u krevet... da li si gladna/žedna?-
-Ne sećam se kada sam tebe zvala... ali neko mi je nešto sipao... neću da jedem, ali mislim da mi treba mnogo vode.-rekla sam tiho
Prebacio me na krevet i seo sa moje bočne strane. Skinuo mi je čizme, zatim se posvetio skidanju nakita.
Gledala sam ga dok je to radio. Bacio je pogled na cveće pored, a ja sam mu mahinalno dodurnula ruku koja je bila na mojoj narukvici.
Ne znam koliko smo se trenutaka gledali, soba mi se i dale vrtela, ali posle nekog vremena on je ustao.
-Skinuću ti šminku vlažnim maramicama.- rekao je i mumlao posle nekoliko trenutaka nešto u mobilni što nisam mogla da registrujem, ali došla je posluga sa bokalom vode i krekerima. Saša se zahvalio i čula sam zatvaranje vrata.
-Kako si ti ušao?-
-lažirao sam identitet dole... Ko je Mitrovič?- stresla sam se na to prezime ali nisam htela da otvorim oči i vidim mu reakciju.
-Ne sad Saša.- kada je završio sa mojim skidanjem šminke pružio mi je čašu i napojio me je. Zatim me je položio u ležeći položaj i legao pored. Posmatrala sam kako se nećka , ali znao je da će ostati tu cele noći ... divim se što nije pozvao moje i što je došao na moj poziv kog se ne sećam.
Izvadio je tablete iz dzepa, i uzeo malo moje vode da je priguta.
Lek za spavanje? Naglo je ustao pa sam pomislila da se predmosilio, ali nisam imala snagu da se nadmudrujem pa sam samo duboko uzdahnula i okrenula se na stomak.
Proverio je još jednom da li je zaključano, zatvorio je sve prozore, zatim je skinuo kožnu jaknu, iz pojasa izvadio dva pištolja. Jedan je stavio na komodu u cveće, drugi ispod krveta. Ostao je u majci na kratke rukave i pantalonama. Izuo se i legao. Naporno mi je da pričam. Pokrio nas je, i iznenadila sam se kada me je provukao sebi, i obavio je ruke oko mene grleći me.. i i dalje na licu nije imao nikakvu reakciju ili emociju.
Uzvratila sam zagrljaj obavijajući ga oko struka i spuštajući se malo niže da mi glava padne tačno na grudi.
-Hvala ti Saša.-
-Spavaj.- rekao je i stavio mi ruku na potiljak.
To sam i učinila.

Saša

Pokušavao sam da zaspim, ali to su više bili dremeži nego spavanje. Trzao sam se na svaki šum i pribijao Helenu uz sebe, a drugu ruku sam spremao da dotaknem pištolj, nadrogirana je i njena porodica ništa nije primetila. Uzeo sam njen telefon, tu su bili pozivi od roditelja..nisu imali pojma gde je. Možda bih trebao da sačekam da se probudi i da odluči šta će da im kaže.
Odlučio sam da vidim način na koji im šalje poruke.Bez smajlija i bez tačke.
Iskucao sam tati poruku : Na sigurnom sam, vidimo se na ručku.
Ugasio sam telefon za slučaj da ga prate.
Mrsio sam joj krajeve kose i upijao njen miris nara i polako tonuo u san dok sam osluškivala njeno hrapavo disanje.
Zaboga miloga, završiću u zatvoru zbog toga što ne znam da ga držim u gaćama.

Kada sam sledeći put otvorio oči, svitalo je, naterao sam je da se probudi na trenutak da bi popila još vode i progutala magnezijum. Bez dodatnog pitanja ili prgavosti poslušala me je...ladno sam mogao da je ubijem nekim dodatnim otrovom zbog njene trenutne neopreznosti.

-Sići ću na kratko, zaključaću te...pištolj ti je ispod kreveta.- bez reči okrenula se na drugu stranu.
-Helena, gde je pištolj?- rekao sam strogo.
-Ispod kreveta.-promumlala je tiho...čudno mi je bilo komuncirati s njom bez njenog bolesnog humora i prgavosti.
Osvrnuo sam se po hodniku, nije bilo ničeg neobičnog. Sišao sam do recepcije i pitao da li je neko od političara još tu i pokazao dokumentaciju obezbeđenja.
Ostali su Rene i njegovi izaslanici, i par političara iz unutrašnjosti.
Tošići su se izgleda vratili kući.

Ali prevario sam se, za stolom u centru sedeo je Matej Tošić. I gledao je pravo u mene.
Poslednji put kada smo pričali, tužakao sam Helenu da je pobegla.
Prišao sam učtivo, on se raskezio od uha do uha.
-Znao sam da će Helena kad tad da te skine. Sedi.- rekao je i ispijao kafu. Ne mogu da ga pitam šta on radi ovde...ovo nije istraga. Helena je uvek odavala utisak kao da veruje Mateju...a meni je bila potrebna za nju neka infuzija i da je hidriram do podneva. Posle ću dati njoj reč oko toga da li će da kaže nešto nekome ili ne...ali Matej možda treba da zna...a i na kraju krajeva ne želim da me tuži Tošićima pa da dobijem otkaz...bar ne još...