U ime porodice

Poglavlje 40

Jana

Helena mi se nije javljala, a ja sam se preko komšijske kuće vratila u njenu sobu bez da su me Dominik i ekipa primetili. Otišla je sinoć kod Aksela i još uvek se nije vratila. Ja sam navukla peškir ponovo na glavu i legla. Njen otac je užurbano jutros otišao, a mama je standardno otišla na posao.Posmatrala sam njene knjige, i pročitala jednu od sinoć do sada. 
Nisam bila uplašena oko toga da li je živa, niko se ne bi usudio da na sebe baci takvo prokletstvo u vidu gneva porodice Romanov...a i neki s naslućivali da ima Arsenovu zaštitu.

Posle sat vremena, pozvao me je Matej. 
-Rekla si da te pozovem ako se otkrije još neki skandal.- rekao je grubo Matej. 
-Šta se desilo ? - 
-Pitali su me da li znam nešto o Heleni i Saši...i pokazali su mi njihovu sliku ispred vikendice...oni su sada tamo.- rekao je samouvereno. Namrštila sam se i naglo ustala...
Šuškalo se da je Kasper mrtav..ali ako imaju sliku od jutros znači da je za sada izbegao nesreću...ali šta će Helena s njim? I gde je Aksel?
-Kako si postupio u ostatku ? Ovo ne ugrožava tebe.- 
-Misle da pored toga što sam ubio Norvežanina, da krijem i Kaspera...u opasnom sam problemu Jano. Pomozi mi.-rekao je grubo. Preznojavale su mi se ruke iako u umu nisam imala ni mililitar emocija. 
-Šta su ti još rekli? Detaljiši mi ceo pretres?- upitala sam dok sam uzimala ključeve, i verala se po terasi do komšijske. Treći put od jutros prelazim ovu putanju i nikako mi se ne sviđa. 
-Ristanić je glavni, sporedni debeli je Rajković. Izvršili su pretres i ništa nisu našli. Zatim su krenuli da me ispituju.. Pitali su me da li znam da se Helena i Aleksandar i dalje viđaju. Da li si ti znala?- 
Helena mi nije rekla zato što mi nije verovala...i imala je prava...
-Šta je posle toga bilo?- 10ak sekundi nastala je tišina dok sam se spuštala niz oluk trudeći se da budem tiha. 
-Rekao sam da nisam znao, pa su krenuli da sumnjiče zbog toga što sam se pre neki dan čuo s njim. Njega jure agenti...žele da ga privedu, pitali su me koja je lokacija slike.- 
-Nisi im valjda to otkrio?- dočekala sam se na noge, kada sam na potiljku osetila nešto jako poznato. Tanka metalna cev, iritirala mi je nerve. Zagrlila sam čvrsto oluk slobodnom rukom kada mi je Matej rekao : "Šta sam drugo morao da uradim?". 
-Ugrozio si im živote..zovi ih dok ih ne dobiješ.- prosiktala sam i spustila slušalicu. 

-Uvek si znao kako da se šunjaš Dominik.-rekla sam da oseti moju samouverenost. 
-I ti si uvek znala kako da se šunjaš, ali ja sam bio bolji.- opsovala sam tiho na ruskom. 
-Ako je ovo i dalje takmičenje oko toga koga Arsen više voli, okreni ga. Aleksandar je u opasnosti...i Helena s njim. Reći će ti da me pustiš.- 
Sklonio je odmah pištolj sa mog potiljka a ja sam se okrenula. Dobro poznata vitka građa, ćelava struktura, i tipična smorenost. 
-Šta treba da uradimo?- pitao je odsečno. 
-Lepo je što za promenu slušaš moja naređenja...ne sme da se pročuje da Helena nije van kuće. Ne odgovara ni Arsenu, jer to može da dovede do novog skandala. Samo me pusti da se odvezem do tamo, i daj mi dva pištolja za svaki slučaj. Kaspera jure agenti...ona im je nebitna.-klimnuo je glavom. 
-Duguješ mi za ovo.- rekao je mazno kezeći se od uha do uha. 
Prevrnula sam očima i povezala se sa njegovim telefonom. On mi je doneo dva pištolja. 
-Imaš i neko prevozno sredstvo za mene?- izvila sam obrve. 
-Primetiće ova trojica...oni nisu Arsenovi ljudi.- klimnula sam glavom i krenula užurbano da iznajmim auto...treba mi nešto brzo i otporno...ne znam kakva će biti situacija kada ih nađem.

Okrenula sam Mateja kada sam ušla u auto i izlazila iz Pančeva. 
-Da li si ih dobio?-
-Za njen broj piše da nije u funkciji.-uključila sam mozak da vidim okolnosti. Neko ih je snimio ili slikao ispred vikendice...znači da ih je neko ciljano pratio...ali zašto je čekao put? Zašto nije iskoristio priliku dok su u vikendici? Šta se desilo u međuvremenu? I zašto su rekli to Mateju ako su želeli da se pobrinu za njega? Neke stvari ovde se ne poklapaju....Još jedno pitanje je zašto su Mateju tražili da otkrije lokaciju ako je osoba koja im je poslala to bila na licu mesta? 
-Da li si ih pitao odakle njima snimak?-
-Da.-
-I?-
-Anoniman izvor.-
-Zašto žele Kaspera?- 
-Smatraju da je uradio ilegalane radnje u Srbiji i da je špijun...žele da ga privedu.- 
-Da li si se čuo sa Sarom od kako te je ucenila?- ona je vrebala i dalje sve njih..a i dalje ne znamo njen motiv, ali ima i do toga da Matej nije ispričao celu priču. Moram pod hitno da pričam sa Helenom oko toga da preduzmemo nešto ozbiljnije....
- Ne Jano. Mene i dalje sumnjiče za ubistvo. Trunuću u zatvoru ako mi ne pomogneš. Sumnja koja je bačena da krijem Kaspera samo ubrzava to.- 
-Izvući ću te iz haosa...ali ne odmah. Moram prvo da im pomognem...Aleksandrov život je u opasnosti možda. Čućemo se kasnije. Ako dobiješ nekog od njih dvoje zovi me.- rekla sam i ugasila poziv. Skoncentrisala sam se na put i brzine..
Videla sam dva auta parkirana pored puta, crni je bio sav u mecima, a beli iza njega bio je netaknut.
Otvorila sam oba auta... Nije bilo nikog. Bočno se prostirala šuma. Ako je crni Kasperov, u gepeku je imao snajper.
Kada sam otvorila gepek, videla sam da sam bila u pravu. Kasper je bio u šumetini sa Helenom... I sa nepozvanim gostom.
Ja ne mogu odavde da uđem u njen telefon... Normalan je ostavila u sobi, ali Dominik može ako mu dam njen novi broj.
Zgrabila sam snajper za kaiš i okačila ga i uzela municiju za svaki slučaj.

-Poslala sam ti njen novi broj. Nađi mi je i podeli mi gps.-
-Jasno.-
-Gde je Tošić? -
-I dalje u vladi.-
-Drži ga dalje od kuće... Probaj da sprečiš da sliku nje i Kaspera dođe do njega. -
-Ja nisam toliko vešt haker.-progunđao je.
-Pošalji nekog na Matejevu adresu.-
-Neman ti ja ljude ovde Jano. - otkrio je u iznerviranosti svoj dalmatinski akcenat. U formalnom govoru skrivao ga je veštije. Frknula sam.
-Izmisli nešto Dominik. Izmisli da moraš da odeš. - rekla sam dok sam se zadihana pela na uzbrdicu i palila gps.
-Probaću ali ne obećavam. - rekao je i odjavio se.
Ja sam trčala u pravcu koji mi se pokazivao na telefonu spremna u svakom momentu da bacim isti i zgrabim oružije.
Šumska prostranstva su me podsećala na vojsku i misije... Svežina ovog dela šuma gde su se tek po neki zraci sunca probijali, inspirisala me je da trčim življe. Divljina je ponovo u meni budila život. Emocije. Kasper nije pogrešio kada je jendom rekao da ja nemam emocije bez adrenalina i neke panike...ali nije da nisam bila fokusirana... Sve vreme sam gledala i osluškivala. Usporila sam tempo kada sam videla dva čoveka okrenuta leđima kako drže uperen pištolj u njih dvoje. Kasper je bio ispred nje samo sa jednim pištoljem u ruci dok su oni nešto mleli.
On je slobodnu ruku iskosio i držao je  na Heleninim usnama... Znači da nije postupila diplomataki na početku razgovora nego predatorski...tipično.
Videla sam mu dobar i poznat bes kada je čučnuo i spustio pištolj na zemlju.. Helena je krenula da vrišti i urla na njih a on ju je vukao za nogu da prekine besan.
Jedan je izvadio lisice, a drugi je kretao ka Heleni.
U sledećem potezu ležali su obojica na zemlji. Ja sam prebacivala kosu iza leđa jer je počela da se mrsi sa kaišom puške kada mi se trznula u rukama.
Aleksandar me je pogledao i klimnuo glavom kao da je znao da ću doći, a Helena se odmakla od tela dok ih je psovala.
-Mogla si da ostaviš bar jednog da nam kaže nešto što nas zanima.-
-Nema na čemu.- rekla sam i izvadila iz njihovih džepova telefone. Iz ranca sam izvadila čokoladicu i pružila je Heleni koja je sedela na zemlji.
-Kako si nas našla? I kako si znala da smo u nevolji? - pitao je paleći cigaretu dok su mu se ruke i dalje tresle. Uplašio se zbog nje.
-Matej mi je dojavio da policajci imaju vašu sliku na Homolju.. Preko Heleninog broja sam vas našla... Odakle ti ovde? I gde je Aksel? - upitala sam gledajući njega umesto Helenu.
On je samo pokazao na vrat dok mu se brk smešio. Helena mu nije videla izraz lica niti pantomimu.
-Ubio ga je jer me je isprosio.-rekla je hladno.
-Nisam zbog toga nego... -
-Ne bih da vas požurujem ali automobili su nam pored puta... Laka smo meta za praćenje. Helena mora da se vrati kući. Ti, nisi bezbedan ovde. Povuci se. - rekla sam zapovednički.
-Moram do Vanje.-
-Tamo će da te traže Kaspere... Poslušaj me i idi pravo na vojni aerodrom. U opasnosti si na putu... Ja ću se pobrinuti za ovo. -
-Jana je u pravu.-ustala je Helena umrljana od čokolade. -I da te odvedem kući, bio bi i tamo u opasnosti. Idi Arsenu. Naći ću način da se vidimo uskoro.
-Ali ne kontaktiraj me prva Helenice...rizično je... Nemoj da te uzmu kao taoca zbog mene. - rekao je grabeći je za ruku.
Gledali su se u oči, a ja sam ih tada prvi put videla zajedno na javnosti... I bili su... Ne znam... Tako nevulgarni a tako su se gutali pogledima..
Između njih se osećalo podržavanje i upotpunjavanje. I na trenutak su  je zaboleli stvarnost i vreme... Jer ta dva nisu bila na njihovoj strani.
-Poslaću ti nešto na aerodrom kad mi kažeš gde polećeš.-rekla je. Ja sam im prišla i okačila mu snajper oko vrata za svaki slučaj.
-Nemojte dugo. Znate da dođete do puta.- kada su mi klimnuli glavom, ostavila sam ih da se pozdrave, ali vrlo brzo sam čula da idu dvadesetak metara iza mene.
Izgledaju jako lepo zajedno, i nadam se da znaju šta rade.