U ime porodice

Poglavlje 26

Aleksandar
Sedeo sam na ivici bazena i stiskao se za ramena koja su bila napeta. Isplivao sam tri kruga olimpijskog bazena i umorio sam se... Ruke su mi vibrirale.
Pomoglo mi je da skrenem misli o njoj... Sutra odlazim nazad i moj život bi trebalo da se vrati u normalu.
Saša joj je slomio srce, a ja sam napravio varku oko nje. Do kraja leta ući će u Arsenovu službu, ali nećemo da se srećemo. Nisam sretao Arsena sa njegovim polutičkim prijateljima. Ja sam bio u senci.
Prelistao sam par naših slika sa Homolja, kada sam živeo u bajkovitoj iluziji da nešto može da se promeni. Da možemo da ostanemo, ali istina je da bismo privukli previše pažnje. Sa druge strane šokirala me je Helenica kako nije besna oko izigranosti na kontu Saše i kako i dalje insistira da ga vidi.
Zavibrirao mi je mobilni sa poznatim brojem.
-Nedostajala si mi Helenice... Zaboravila si da mi daš poslednji pozdrav? -nasmešio sam se.
-Sigurna sam da jesam.- osetio sam oštrinu u njenom glasu. - Kaspere, od kako smo se upoznali uživo, deluje mi da te ne privlačim više... Dakle samo si pičkica uživo, ili sam ružna izbliza?

Lagano je vodila konverzaciju sa nekom dozom nadmenosti. Sranje.
-Moram da se povučem... Ne mogu da produbljujem ovaj odnos. Zato sam distanciran. Ja nisam pičkica. - zastao sam i koncentrisao se da hladnoću svog glasa. Zatvorio sam oči i prisećao se njene duge crne kose, u glavnom nestašnih talasa, koja je skroz nasuprot njenom bledom tenu i svetlim očima, modrim i zelenim u isto vreme.Na suncu su joj se jasno videle fleke i mane na koži, ali prikrivala je to šminkom po potrebi. -Ali nedostajaćeš mi.
Jedva su mi preletele te tri reči preko usana.
-Sigurna sam da hoću.- sledeće što sam čuo je spuštanje slušalice...volela je teatralnost i te dramatične postupke. Zbog toga mi je bila još više slatka. I istinski mi je žao što sam dao Ivanu da joj se predstavi kao Kasper...ali tako je moralo da bude.
Uzdahnuo sam i naglo izašao iz bazena i ogrnuo peškir. Kosa mi je i dalje bila izuzetno kratka ali mahinalno sam obavijao peškir oko nje.

Bila je tišina, dok na zvučniku nije zazvonila neka pesma Cetinjskog. Namrštio sam se i osvrnuo oko sebe.
-Druže ti li si?- viknuo sam. Vlasnik bazena mi je dao ključ, ali on obično ne navraća ovde.
Pogledao sam na klupu gde sam ostavio stvari i šlogirao se kad sam video da nema ključa, bio sam tom mestu okrenut ledjima zadnjih pola sata.
U rancu imam jedan pištolj. Zaklonio sam se iza stuba, a preko ogledala na plafonu sam otprilike mogao da pratim pokrete po celoj sobi do svlačionice i do kontrolne sobe. Ali iz kontrolne sobe je puštena muzika, lovac na mene je tamo.

Da je hteo da me ubije uradio bi to do sada.. zazvonio je opet mobilni. Sranje Helena.
Samo sam se javio i ništa nisam pričao. Ali kada sam načuljio uši, u slušalici je odzvanjala muzika koja je puštena i ovde... shvatio sam.... U sobi je Helena. Čujem istu ovu muziku na slušalici.
Začuo sam jedan metak kako prolazi pored stuba gde sam ja. Sve bih dao da vidim koliko se trznula na zvuk pištolja u dodatku sa prirodnim trzajem.

-O Helenice, nisi to uradila.- rekao sam preteći. -Ne dolaziš tek tako se pretnjama na vojno lice koje zna da ti otme tu igračku.
Rekao sam i provirio iza stuba, nije je bilo nigde. Iz njenog ugla nije mogla prostorija da se posmatra iz odraza. Ušao sam polako i brzo u vodu. Nije bilo svrhe da idem do pištolja, previše vremena ću da izgubim, ali mogu polako da otplivam do te strane bazena.

Čuo sam natezanje njenog pištolja.
-Kakva koincidencija da je Kasperov mobilni kod tebe Saša. Koju priču ćete sad da mi prodate?!- histerija u njenom glasu nije dobra. Ne znam za šta je sposobma pod napadima panike, ali svakako je dovoljno pametna da me nadmudri.
Video sam da se približava bazenu, opalila je još jedan metak ka stubu iza kog sam početno bio.
Tako je, pridji mi još bliže. Kako je prišla shvatio sam da moram brzo da reagujem, a opet da joj sprečim da koristi ruke.
Samo sam iz vode dohvatio vrh njene haljine koji je dodirivao zemlju i cimnuo je na napred, vrisnula je čim mi je videla ruku i krenula da pada na mene. Uhvatio sam je za ruke čvrsto dok je padala napred pravo na moju glavu, i cimnuo joj levu u kojoj joj je stajao pištolj koji je bućnuo u vodu. Zatim sam je gurnuo na nazad u sedeći položaj na ivicu bazena, jer je odrala kolena kako ne bi upala u vodu.Mada se to nije videlo pod haljinom.