U ime porodice

Poglavlje 56 (prvi deo)

Helena

Šminkala sam se u Aleksandrovoj sobi.
On je došao iz kupatila u teget pantalonama i teget košulji. Posmatrala sam ga i nakrivila glavu. Ovo nije dobro... Ali hvala Perunu pomislila sam da ovo može da se desi.
-Odlučio sam da ipak krenem sa tobom.- rekao je ozbiljno i seo do mene.
-Zašto? -
-Želim da budem aktivna uloga.-uzdahnuo je i gledao u patos dok je to pričao.
-Ti ne voliš zabave, a moj plan je... Specifičan. Neće ti se svideti. -
-Ispričaj mi ga onda pre nego krenemo. - znala sam da nećemo oboje otići na zimski valcer.... Ali vreme je da mu ispričam. Bacila sam pogled na telefon i poruku : Agent mu je upravo dostavio papire preko mejla.
-Oblačim haljinu kneginje Tatjane, kako bih privukla pažnju i pustila ljude da šuškaju. U početku neću raditi ništa... Cilj mi je samo da izbegnem prosidbu. U centru večeri, na podijumu ću održati govor.- ujela sam se za usnu - O tome kako već neko vreme slušam glasine o mojoj prirodici kao potencijalnoj kraljevskoj... I kako su to budalaštine. Za proveru sam uzela plašt osnivača loze... Ukratko jedna carica je rodila necarevu decu... Mi nemamo veze sa osnivačem loze. Dnk analizom, daću upravvo takav dokaz. I prestaje bitka za moju ruku.- slegnula sam ramenima a on je trepkao i, razrogačio oči.
-Poludela si.- promumlao je - Ne radi to.
Prevrnula sam očima i nastavila sa šminkom.
-Zašto? -
-Helena, ostaćeš nezaštićena. Bacićeš živ dokaz na sebe... Jer posle toga malo će trebati da te povežu sa poslednjim potomcima u dinastiji, a to je dovoljno. Bićete meta, nemate ničiju zaštitu iz Rusije.-
Stezala sam čvrsto četkicu u ruci dok sam crtala po svojim kapcima.
-Vreme je da ova kretenska predstava bude gotova. Nisam tražila tvoje mišljenje.-
-Mario ti je napunio glavu glupostima. Dovodiš sebe u opasnost. Ići ću s tobom. Dozvoli mi da ti pomognem na drugi način da sprečimo prosidbu? -
-Kako?! - mrštila sam se i pogledala u njegov telefon pored mene. Ekran je zasvetleo i stigao je mejl od njegovog agenta. Istog koji je istraživao šta se desilo sa dve vile koje su bile u mom vlasništvu.
Sranje. Pogrešan tajming. Ali se nije uhvatio za telefon.
-Kao što rekoh. Ti ne ideš na zabavu Kaspere. -
-Zašto?! -
-Moj otac i verovatno još ljudi znaju da si mi slabost...ne želim da ti se nešto desi niti da razmišljam u toku toga da li će.- ustala sam i prišla krevetu.

Aleksandar

Čuo sam je kako cepa kesicu od žvake dok mi je bila okrenuta leđima.
-Ne možeš da me sprečiš... Ja nisam tvoj podređeni.-
Okrenula je glavu blago prema meni tužna. Taj zamišljeni pogled bio je čest u zandje vreme.
-U pravu si tehnički ne mogu.- vratila je glavu ispred sebe. - Ali neke odluke moraju da se donesu. Želim te u životu. - rekla je i prišla mi. Spustila je ruku na moj vrat i obraz praznog pogleda ali mi je odmeravala telo
Obično je sledeći proces, kad je bila ovakva, skidanje.
Tako da sam naslonio ruku na njenu kosu i privukao je sebi.
-Biću dobro. -
-Znam. I mrzećeš me kada se probudiš iz više razloga... Ali seti se da ja ništa nisam uradila što ti nisi..i sve sam uradila da te zaštitim. -
-Kako to misliš?-
Obavijala je ruke oko mene i snažno me poljubila. I to je bio možda najstrastveniji i najromantičniji poljubac koji smo ikada imali. Ni previše erotski, ni previše nežan. Taman toliko da probudi obe naše strane. Pleo sam ruke po njenoj kosi, sve dok nisam, osetio nešto....
Ukus njenog jezika, sladak ali ne na fantastičan način.
-Kučko.- promumlao sam kroz plitko disanje dok sam osećao kako mi pridržava telo i vuče ka krevetu. Ovo je dakle leptirov poljubac?
Ubiću te Helena.

Helena
Postoje odluke u životu koje menjaju tok naše budućnosti. I što smo stariji, to su takve odluke prisutnije. Borba dobra i zla, i pravih i pogrešnih odluka...a opet svaka nosi sa sobom i prave i pogrešne stvari. Nadala sam se da će mi Aleksandar oprostiti što sam ga sklonila sa talona za ovu borbu. I što sam mimo njegovog znanja dala Mariju imovinu kojom će da vrati dobar deo dugova. A opet..ako reši da gleda samo sebe i ne pređe preko toga...to je samo znak da je gotovo. On će to tražiti. 
I da...ovo su jako loše stvari po našu vezu, ali ja ništa nisam radila što on nije. Ovo nije bila osveta, već sam samo igrala po postavljenim pravilima. I Aleksandar je krio od mene dosta stvari, i radio stvari po moju bezbednost mimo mog znanja. Oprostila sam mu...vreme je da vidimo Aleksandrov prag tolerancije. 
Mogla sam da lažem stvarnost, ali podsvesno sam bila besna što Aleksandar ne ulazi u priču braka sa mnom....i počela sam sve više da uzimam Sarine reči za ozbiljno... 
Navlačila sam crvenu zimsku haljinu, savila ruke iza leđa i zakopčavala dugmiće sve do početka ramena. Bila sam zakopčana do grla, a debeo materijal je potpuno pokrio moju bledu kožu. Po grudima se izvijao blag motiv zlatnih ruža u vidu veza, blage vidljivosti i sa po kojom zlatno-srebrnom vezicom koja je povezivala ruže sve do rubova haljine. Trebala je da se slaže uz crveno vojničko odelo Tatjaninog izabranika. 
I osetila sam nešto snažno dok sam nosila haljinu i gledala je u ogledalo. Podsetio me je na moj razgovor sa Sarom ispred groba Katarine Velike. 
Nasmešila sam se blago dok sam oštro posmatrala svoj odraz devojčice, u ovoj devojačkoj haljini. Stavila sam smaragdno zelenu ogrlicu, kako bi se nešto uklopilo sa smaragdno zelenim prstenom, obula štikle i proverila još jednom sve kako izgleda. Zamahnula sam haljinom, a dok se vrtela videla se na rubu haljine zlatna unutrašnjost, iste boje kao i vez ruža, što je haljini davalo dodatan šmek. Ne sviđa mi se kombinacija smaragdno zelene i crvene, ali sada nisam imala vremena da tražim drugačiji prsten a nisam htela da ga skidam.

Prišla sam Aleksandrovom uspavanom telu i zagrlila ga čvrst naslanjajući glavu na njegove grudi. Dok sam se nadala da to nije poslednji put. 
Ostavila sam mu koverat sa pismom pored glave i ogrlicu sa priveskom krsta koju mi je dao. Da ga podseti da je tada i dalje krio od mene da je Kasper i kurvinski otišao kao ja sada. 
Ustala sam i izašla iz vile. 

Arsen

Dok je zaključavala kapiju promatrao sam njenu haljinu. Bila je starinskog kroja...kao neka dama iz prošlog veka. I mora da se kuvala dok je zaključavala, jer ta haljina ima hiljadu slojeva. Izašao sam, pogledi su nam se sreli i nasmešila se mom svetlo plavom odelu sa motivima pahulja. 
-Gde je Aleksandar?- 
-Odlučio je da ne ide.- posmatrala me je zamišljena i blago nasmejana. A ja sam joj pokazao prstom da pridržavam vrata i čekam da uđe. 
-Pijemo i danas tekilu?- cerekala se dok je ulazila a ja sam prevrnuo očima. 
-Ne. Ne pijem s tobom više tekilu.- rekao sam i uvukao se unutra. 
-Prava si beba...o hvala Perunu pa je ovde ledeno.- rekla je i obočila se na vrata iza vozača i zatvorila oči zbog toga što je osetila val klime. 
Ova haljina...stoji joj kao salivena. I ona nosi haljinu, a ne haljina nju. Gledao sam u njenu ravnu kosu, i blažu šminku koja se složila sa mojim razmišljanjem. Od  devojčice koja pošto poto želi svakome da bude privlačna, postajala je dostojanstvena, i polako ali sigurno dobijala je svoj pravi stil i pravo mesto.. 
Naglo je otvorila oči. 
-Umesto što mi zuriš u dekolte, mogao bi da mi dodeliš neki kompliment.- 
-Gledao sam samo ogrlicu.- progunđao sam i okrenuo se na drugu stranu gledajući u automobile pored nas. 
-Ponosan sam na tebe Helena.- nisam mogao to da joj kažem dok je gledam u oči, bilo je previše glupo i neumesno...i istina je da sam je trenutno doživljavao kao prejaku ženu, iako to još nije bila, na momentima je imala taj zrak nade. 
-Zašto? Zato što se nisam obukla kao kurva?- 
-Zato što više nisi samo napaljena devojčica kojoj je vrhunac dana da bude sa Aleksandrom, ili sa nekim ko će joj posvetiti gram pažnje. I postaješ sve taktičnija. Trebalo mi je par minuta...ali shvatam da je ta haljina pirpadala nekome iz tvoje loze.- tada sam je pogledao dok je bila u čudu - drago mi je što prihvataš svoje poreklo, i što si na korak da ga otkriješ...nagoveštavaš to ljudima tom haljinom. Žao mi je što ne mogu da te pitam da ti budem pratilac večeras. To bi ti pokvarilo igru. 
Gledala me je belo i oborila pogled.
 -Aleksandar će me možda ostaviti večeras. Moram kako znam i umem da sačuvam svoju ruku.- 
-Da li želiš da...- 
-Ne. Ne želim da se mešaš, niti da pričam s tobom o tome. Aleksandar je tvoj prijatelj. Reći će ti on.- lažno mi se ovlaš osmehnula. Šta se desilo s njim? I nadam se da posle ovih komplimenata ne stoji pozadina te rečenice da ga je vezala za radijator da bi ga sprečila. 
Klima između njih nije dobra zato što Aleksandar nije sav svoj, ali večerašnji događaji ga možda podstaknu. Jer stvarno bi mogao da izgubi Helenu koja će biti zarobljena u Glebovim šakama...mada to ću sprečiti ja. Neću snajku u svojoj kancelariji...ali pustimo da vidimo šta je Helena smislila. 
-Jedan ples?- pitala me je bojažljivo i naivno kao dete. Zacerekao sam se i klimnuo glavom. 
-Ulaziš prvo ti. Nije dobro da nas vide da ulazimo zajedno.- rekao sam kada smo se parkirali ispred zimskog vrta. Izabrali smo parking pozadi koji je bio manje prometan. -Tamo će biti tvoj tata, Mario verovatno...možda Vanja, Gleb naravno..i još par uticajnih ljudi za koje si sigurno čula. Jana je u mojoj kući i dalje skrivena i bezbedna.
Klimnula je glavom i zagrlila me. Ja sam se prvobitno zbunio a onda nežno obavijao ruke oko njenih leđa. 
-Oprao si one mokasine?- pitala me je tiho. Coknuo sam i odmakao se prevrtajući očima. 
-Volim tu tvoju lenju i namćorastu facu.- iskikotala se, a zatim ponovo uozbiljila -Plašim se. 
Ispalila je drugu krajnost ko iz topa. 
-Nemaš razloga. Spremna si na svaku varijantu.- 
-Čak i ako me Aleksandar ostavi?- 
-Ne umire čovek zaista od slomljenog srca..i Aleksandar te voli...samo je pitanje koliku glupost si napravila. Koliko će mu trebati vremena da se navikne na ovaj život, i prihvati da si ti na korak do političkog igrača. A on prema svemu tome ima distancu na žalost.- 
Bili smo i dalje sami na tom delu parkinga, ali u prednji deo su pristizali automobili. 
-Spremna sam da ga ostavim iza sebe...ali boleće. Boli već sada.- procedila je kroz zube, ali odmah se smirila -Neću te razočarati. Samo veruj mojim odlukama. -pogledala me u oči a ja sam joj samo klimnuo glavom. Ona se dočepala kvake, i sve što je ostalo od nje je bio prag njenog parfema. Brojao sam minute do ulaska. 

Kada sam ušao ležerno, osmotrio sam prostoriju, Vanja je svoja dva sina držala za ruke i zvocala im o lepim manirima. Mario je bio odsutan kod šanka, i skenirao me, a pored njega je bio i Vladimir. Slika i prilika za zaljubljeni par...prva slika prijatelja. Nasmejao sam se, ali sam odmah skinuo osmeh s lica. 
Helene nema u ovoj zimskoj prostoriji punoj pahulja i gostiju. 
Sranje. Nadam se da ovi ljudi ne znaju da se dogovorila da ostane sa mnom...
Nadam se da zna šta radi.