U ime porodice

Poglavlje 25

Aleksandar

Posle dva dana alkoholisanja, treći sam provodio spavajući i upijajući sunčevu svetlost sa prozora. Oko podneva u otključan stan je ušao sam Arsen.
Pogledao sam ga na kratko i okrenuo se na drugu stranu.
-Ti si načisto propao. - rekao je smoren i seo u ugao kreveta.
-Kada odlaziš? - promumlao sam.
-Čim budeš ustao. -
-Mislio sam iz Srbije kada odlaziš.-
-Sutra.-
Uspravio sam se i pogledao kese iz pekare koje je doneo sa sobom.
-Kako je prošlo Helenino i tvoje zbližavanje? -trudio sam se što mirnije da zvučim.
-Zadnja tri dana smo od jutra do mraka na slučajevima radili zajedno. Emotivno je primila ono sa kumovima, ovako imam neke sitne zamerke ali uhidaće se. Dao sam joj rok do avgusta, posle toga kreće na obuku i ako Bog dozvoli dolazi u Rusiju.-
-Da li su razmotrio Vladimirovu bračnu ponudu? - sipao sam mu kafu dok sam oblačio majicu u kuhinji.
-Aleksandre, ne zajebavaj me.-
-Znam da ti je ona primamljiv interes za glasove Arsene. -
-I ja znam da ona nije bilo koja drvojka čim si se toliko iscimao... Čim si mene lagao. - osetio sam gorčinu u njegovom glasu.
-Nisam te lagao. -
-Da li imaš dokaz da je ona Helena Romanova? To jr bila misija Kaspere... Ti si rešio da je odugovlačiš... Ona zna tvoj identitet i dao si joj pehar tvoje porodice... I imaš taj dokaz koji mi je potreban... Ali sukobljen si u sebi. Znam da si mu odan od svoje 19.godine i da bi uradio skiri sve zbog mene... I ti i ja jesmo prijatelji...ali poslovno si me izdao. I nadam se da razumeš moju odluku što te povlačim na Ural. Ja poštujem tvoje emocije prema Heleni, čak i ako trenutno ne radiš ništa. Poštuj i ti moju sujetu u političkom smislu. Na operaciji Romanovih nećeš više raditi.
Biraj momenat kad hoćeš da moji ljudi isceniraju pucnjavu koju sam ti obećao. Kako bi bila zaštićenija kada se povučemo. - ređao je rečenice kao da je celo jutro pripremao ivaj govor. I svaka mu je bila na mestu. Sjebao sam i mogao sam samo da klimnem glavom.
-Nećeš joj dozvoliti da te sretne? -
-Nikada. Što manje zna to bolje. Ovo razočarenje... Doći će joj dobro za odrastanje. -
-Onda je tvoja žrtva bila uzaludna. -
Uzdahnuo sam i palio prvu cigaretu. Posle ovog govora, hrana mi se gadila.
-Plašiš se da bi te terala da biraš između vojske i nje? Ili da neće videtu pravog tebe? - strzao sam ivicu stola.
-Odšetaj iz moje glave Arsene. Kao i prvi put Helena nije ništa. Samo iluzija nečeg što sam bio ja i što mi je bila inspiracija na kratko. Žao mi je za izdaju ali nisam mogao da joj uzmem dokaz, isećao bih se kao da uzimam slatkiš od bebe. Od emocija ne postoji ništa sem hormona, i dosta više o tome.- jutarnji bes plivao je između Arsena i mene. Na telefonu mi je pokazao sliku ispred zgrade kada sam je podigao i gnjavio u vazduhu kako bi se opustila.
Videla se njena stegnutost na slici, i trenutak gde je čvrsto držim. Bila je mutna ali te stvari su se janso videle.
-Aleksandre Mitroviču, poručniče... Kada si postao pičkica? - kada me je to pitao zaključao sam mu telefon i otišao na tuširanje.
Kad sam izašao, hvala bogu nije bio više tu.
Odvezao sam se do kancelarije na kraju grada u kojoj je provela zadnja tri dana.
Koliko sam obavešten, dobila je slučaj sa Markom, ali saznala da on ima silovateljsku prošlost. I sada ne zna šta da radi s tim dok rešava ostale Anine slučajeve. Znam koliko je jedu takve stvari i da ne može da nastavi dalje.
Pogledao sam poruku koju mi je poslala pre dva dana a zatim i njen lik na terasi dok je stajala sa Dušanom i uvlačila dim cigarete. Ogrubela je u licu, videlo se da manje jede i mabje spava. Način odevanja joj se promenio, zatvorila se u duge haljine koje nisu pokazivale njenu vrcavost i eleganciju u isto vreme. I uvek je vukla haljine na dole.
Stajao sam neko vreme, skriven od nje drvećem i hladovinom.
Na nekim segmentima vremena hteo sam da odem, zgrabim je u naručje i ponovo izgnjavim... I ispričqm joj sve.
Ali nisam želeo budućnost koja bi to nosila.
Nisam želeo ni nju ni njenu titulu, a pogotovo ne da budem grof Aleksandar Mitrovič koji je sa misije doneo ukras u vidu priveska familije Romanov. A mislim da bi me Arsen uslovio da je oženim, tako bi privremeno sakrio da je Helena počela da radi za njega. Arsen misli i da sam ugrozio svoj identitet, a identitet svih nas u odredu morao je uvek da bude tajan. Vratiće me da se bavim pitanjima buržujskog sveta ravno u politici ili će me poslati da radim za nekog drugog. Razumna odluka, i opravdana. Ali moje je bilo da pokušam to da sprečim time šti ću da udaljim Helenu. Moj identitet će time ostati nedodirljiv.
Nastao bi skandal ako saznaju da je čovek iz vodeće ruske porodice radio za tajny službu bivšeg predsednnika i radio ilegalne radnje. Ali taj scenario se neće desiti.
Seo sam u kola i pogledao opet Heleninu poruku : Želim da te vidim. Želim svoje objašnjenje.
Dvoumio sam se da li da odgovorim ili ne, ali agonija bi se samo produžavala. Zaključao sam mobilni i otišao.