U ime porodice

Poglavlje 56 (drugi deo)

Arsen 

Prošlo je oko sat vremena od Heleninog odlaska...On se sigurno osvestio. Naglo sam ulazio sve sa zaštitom u otključanu kuću i zatekao Aleksandra na krevetu. Pored je bila stvarno krupnija starija žena koj je montirala stalak za infuziju i smarala ga da jede. 
-Detoksiraćeš se što pre...i onda idemo na valcer.- 
-Ne idemo.- progunđao je i namestio kesu leda na čelo. -Pusti me da se odmaram...vrati se ti tamo.- mumlao je. 
-Ne inati se.- rekao sam nadrkano i seo pružeći mu kutijicu. -Treba da isprosiš Helenu...Vladimir ju je uslovio. Mora da bude verena do kraja večeri.- 
Pružio sam mu kupovnu limunadu. On se uspravio u sedeći položaj i eksirao je.
-Gospođo Olga...možete li da nas ostavite.- rekao je ljubazno. 
-Ko ti je ova?- 
-Ne znam. Helena ju je verovatno platila da me drogira fiziološkim rastvorom i javi joj ako pobegnem.-smoreno se dohvatio telefona. 
-Dakle ....dižeš ruke od Helene?- pogledao me je besno i tužno u isto vreme. 
-Nadrogirala me je. Sarađivala sa mojim ocem. Dala je kao milostinju dve vile Mariu...i ništa od toga mi nije rekla.- naslonio je potiljak na drveni naslon kreveta. 
-Želela je da te sačuva od toga da budeš taoc...preko  oca je htela da se približi tvojoj porodici...to za dve kuće...bio je samo pogrešan potez u pogrešno vreme...ali želela je da ti pomogne...kako bi se ti ponašao da sa dvadeset godina imaš 10 poseda po Evropi i držiš deo firme, a Helena je u dugovima...Helena te voli Aleksandre.- stavio sam mu kutijicu u ruke i otvorio je -Skrati sve ovo. Ona će dobiti zaštitu porodice Mitrovič koju i dalje svi poštuju...neće se igrati ovo bitka oko nje...i na kraju krajeva to oboje želite. Vladimir će da dobije mrvice bivstvoanja u ruskim društvima dok ga neko krupniji ne samelje...ali ti ...ti želiš Helenu zar ne?-otvorio sam kutijicu u kojoj je virio srebrni prsten sa ametistom.
Ametist, ljubičasti dragi kamen, koji bi savršeno stajao...pogotovo kad Helena od nervoze krene da mrsi svoju dugu crnu kosu. Bio je simbol stabilnosti, i zaštitnik duhovnih vibracija...po legendi pretvarao je svu energiju i stres u ljubav. Ono što je trebalo Heleni kad ne razmišlja svojom glavom. 
-Moraš da je vidiš...i mora društvo da te vidi. Oblači se.- rekao sam i naglo ustao. Poslušao me je i dalje tek detoksirano ustao i krenuo da se sprema. Zgužvao je neko pisance i bacio ga u kantu. Nisam se vraćao da ga pročitam. To je bila njihova stvar. 
Tada me je pozvala Jana. 
-Izgubila sam te u gužvi....slušaj me. Helena je htela da ti ispričam. Planira da dokaže da ona nije Romanova...ima dokaz. I na taj način će sprečiti dalja koškanja i tračarenja...niko više ne bi hteo njenu ruku.- 
Stao sam na stepeništu i gledao u svoje cipele. 
-Jano...ona je poludela....to je smao odlaganje. Neko može da ih ubije za tih par dana istrage...neko poput trenutnog predsednika.- 
-Helena misli da ima sve konce u rukama...i da će do tada naći način kako da se izmigolji. Zapretiće Glebu, i tako će izbeći njegovu prosidbu. A na govoru će reći da nije Romanova i dokazati, kako bi sprečila dalju. Mario će potvrditi.- 
-Potrudi se da ne uradi tako nešto u narednih pola sata...ja stižem.- 
Stiskao sam pesnice i naslonio se leđima za zid. Time će umrljati moju reputaciju, baciti celu porodicu u opasnost, i napraviti od sebe još jedan skandal...i ono najtragičnije...kada se dokaže da su se geni Romanovih izgubili kroz neverne carice...baciće blato na celo svoje porodično ime. Razumeo sam da želi da izbegne prosidbu po svaku cenu, ali nije uvidela da je ovo kratkotrajan potez i da posle ovog samo sledi mat, sramota i možda izgnanstvo ili smrt njenoj porodici. Jer su pretnja svakome...pogotovo Vladimir koji je sve vidljiviji u senkama ruskog društva i zavera. 
-Dođi na zabavu. Moram da sprečim Helenu u obelodaljavanju tajne da nije Romanova.- rekao sam glasno. 
-Stižem.- 
-Ne zaboravi prsten Aleksandre.- 
Izašao je iz kupatila kopčajući svoju košulju. 
-Spreman si da je zaprosiš?- 
-Da...rekao si da to ona hoće...želim to i ja.- bio je nesiguran...ali siguran sam bio da je bio samo nespreman na celu situaciju. Pozdravio sam ga i izjurio. 

Helena

-Kako ide Mario...da li si se ohladio?- previše nonšalantno sam se ponašala za nekog ko mu je uništio dugogodišnji rad. Tada je podigao ruku da bih prošetala oko njega jer nije mogao da me gleda očima. Gleb me je povremeno osmatrao sa nekom drugom partnerkom, i nije delovao zadovoljno. 
-Naravno.-on me je držao nežno i pravio dosta sitnih i vijugavih koraka....izgledalo je kao da igraju dve žene, ali igrao je skroz pravilno. 
-Samo me zanima...kako planiraš da ispričaš one svoje gluposti..- 
-U ponoć...Gleb će krenuti u plan prosidbe sa pesmom Sway na žičanim instrumentima...malo ću da sprečim žičane instrumente da sviraju.- nasmešila sam se. 
-I to je sve?- 
-Sažeto...ali ne bi bilo interesantno ako bih ti ispričala kraj.- slegla sam ramenima. Jana se vratila. 
-Izvini me.- rekla sam i naklonila se -Nastavićemo obećavam. - A s obzirom da me Mario nije muvao nije ni bilo razloga da se ljuti. Prišla sam joj i izvila obrve. 
-Dominik je dobro.- 
Prišla je i Sara kao konobarica a Jana je uzela dva koktela. 
-Glebov čovek će oteti Aleksandru, da bi sklonio Arsena sa talona.- primetila sam kako nam se približio Vladimir, i onda sam ih obe povukla za ruke i sklonila u hodnik. 
-Rekla sam prljavštinu...kojom mogu da ga ucenim.- rekla sam jako tiho. 
-Imam dokaz da je poslednji Akselov razgovor bio sa Glebom, i da je zataškano da su se viđali...to će mu baciti sumnju na ubistvo. Dobro?- 
Coknula sam. To mi nije bilo dovoljno.
-Helena.- rekla je Sara sa nekom težinom i ja sam se trgla. Ide teška priča...čujem po njenom tonu -Gleb je dobio slučaj oko procesa sa sirotilištima...da podstakne da se u Rusiji lakše papirološki usvajaju deca...- zamislila sam se i posmatrala je kako obara pogled. 
-Nastavi.- 
-Deca su stvarno počela da ...kako da kažem...- 
-Ne prenemaži se.- rekla sam oštro. 
-Nestaju...on je ubrzo slikan sa mitingu kako sedi sa Patrijarhom Grgurom...sa njim je svaka vlast imala problem...pričalo se da je...bolesnih fantazija.- uzdahnula je i pružila mi sliku nekih devojčica koje su obučene kao časne sestre, i sledeću sliku istih tih devojčica u sirotilištu. 
Pogledala sam krišom Janu i namignula joj da proveri sve to, a ja sam se ishireno vratila u dvoranu. 
Pozvala sam svoja dva sporedna čoveka koja su bila zadužena za bezbenost Aleksandra, koji se do sada nadam se probudio i bio na putu ovamo. 
-Nađite Arsenovu ćerku...Aleksandru i čuvajte je kao oči u glavi.- rekla sam i prekinula. 
Dobila sam poruku od Jane : Tačno je. Imam i dokaz da je te tri devojčica lično Glebov advokat oslobodio nadležnosti sirotilišta i pomogao Grguru da ih se dokopa. Time je sadašnji predsednik dobio zaštitu od crkve. Gleb je sudelovao i izvršio zadatak. 

Ja : Pošalji Saru na ove koordinate za dva sata kad obavi poslednji deo. Tu će je čekati avion. 
Jana : Da li si sigurna? 
Ja : Biću sigurnija sa jednim neprijateljem manje...ne mogu joj ništa. Matej je voli. Odslužiće svoju kaznu...ali sada mi je delimično pomogla. Bacila je Gleba u tamnicu...ne može da se oženi nijednom Romanovom.

Prišla sam kockarskom stolu, za kojim je bio Gleb i odmarao je od pokera. 
-Moja runda je sledeća.- 
-Plesa?- izvio je obrve
-Ne. Pokera- pogledala sam ga svirepo, divlje i uverljivo. Ovo je bilo čisto improvizovanje....ali rekao je Arsen da skupljam svoje vreme? Ima još sat vremena do ponoći...za kad je zakazana pesma. 
Đavo je između Gleba i mene promešao špilove...i šteta je što je mene više voleo. Ja ću dobiti rundu...i preko nje ću dobiti sve što želim... 
-Podelite i dami karte i pustite je na čelo stola...dajte joj žetone.- smeškao se dok sam se montirala preko puta njega. 
-Gospođice...ja sam kreator...to mi jako liči na jednu haljinu iz 1915.godine...nosila ju je...-
-Kneginja Tatjana.- rekla sam punih pluća a oči su mi odavale tajnu adrenalina i uzbuđenja. Da sam imala dekolte sada bi pukao...
Narodu Rusije za pokerskim stolom....dobrodošli u moju igru...iako mislite da je ovo teren vaš.   Ništa mi neće okovati domali prst sem ovog smaragdnog prstena i Aleksandra, ako bude želeo da mi oprosti. I dok su delili karte samo sam o tome razmišljala. Pogledala sam poslednji put u letnju noć na zimsko ukrašenom prozoru, a srce mi je treperelo od straha da jedina stvar preko koje neće moći da mi pređe su dve vile...poslednji put pustila sam to pokajanje. I skoncentrisala sam se na igru.