U ime porodice

Poglavlje 19

Matej 

Tehno muzika treštala je u kancelariji dok sam grubo prelazio po tastaturi i slao mejlove. Skretao sam konsantno sebi misli nekim sitnijim poslićima, pa tako i sada kada se bližio kraj radnog vremena. Ugovarao sam sastanke u firmi i pregledavao brzinski budžet. 
-Planiraš li uskoro da završiš?-pojavio se tata sa kancelarijskom torbom u rukama. Seo je u fotelju i zagledao se u isključen televizor.

-Zapravo radio bih još par sati.- 
-O čemu se radi? Kada si postao pčela radilica?- progunđao sam namršten. -Muči te ona Sara zar ne? -
-Samo ne želim previše da razmišljam. Možeš da ideš.-
-Ostavila je ona tebe zar ne?-
-Ja sam nešto saznao, pitao je, ona je rešila da ne odgovori i ode. Ali ne mešaj se.- mrštio sam se i režeći već da mi ne prelazi granicu. 

On je coktao i masirao se po čeonoj regiji. 
-Matej, nije mi se sviđala ni tvoja prva devojka, ali ova je čista fejkara. I to smo svi videli bez da je upoznamo sem tebe.- 
-Ne znaš ništa o mojoj prvoj devojci-
-Oh...znam sve.-rekao je ponosno stavivši mi ponovo doznanja da on kotnroliše i zna sve oko sebe.
-Saznao si nešto novo o Kasperu?- shvatio je da sam mu natrljao na nos njegovu rečenicu "Znam sve" ali rešio je da dostojanstveno iskulira. 
-Šuška se da je Arsen tajno doputovao, da je pred razvodom...poveo je dete sa sobom.- 
-Zašto misliš da nije neki tajni sastanak?- 
-Da je političke prirode ne bi dete poveo...ne vodiš sa sobom svoju slabost na opasne pregovore, slabost će ti postati taoc. Upamti to.- rekao je namršten  - više se priča da je tu zbog rekreacije..
-A ti misliš da se sada svet vrti oko Helene?-
-Kasper je Arsenov proizvod...to je jedino logično...Pitanje je samo da li Gleb i Arsen glume trenutno "zaraćene strane" , ali da...sa sudbinu porodice je presudna da u Heleninom životu bude dva čoveka koja se nadmeću.- nasmešio se blago a ja sam se prekrstio neprimetno. Jeziv mi je sa ovakvim izjavama. 
-Šta ti je Gleb tačno rekao po pitanju toga da želi Helenu?- zaustavio sam ceo rad pripremajući se da čujem ovaj odgovor. 
-Rekao je ; "Siguran sam da će vaša ćerka u pravom trenutku dobiti prave odgovor." - 
-Vladimire, on nije  time jasno stavio doznanja da je želi...tu ima mnogo dvosmislenosti.- vratio sam se na kucanje prikrivajući šokiranost ka očevoj ideji i razmišljanju. Helena je živela u bajkama da će se njen Saša vratiti, moj otac je sa druge strane živeo u svojim ali daleko više patološkim. Ali i u tome su bili slični. Oboje su bili u nerealnim oblacima. 

-Samo da potpalimo malo vatru. Biće to sve po mojim proračunima.- nasmešio se - ako je u Subotici, testira je. Arsen je jako oprezan i izbirljiv čovek....a ja sam siguran da će se Helena nesvesno snaći u toj ulozi. Oboje su grabljivice čak i u normalnom razgovoru i poseduju ogroman takmičarski duh. Dopašće mu se Helena.- 
-I onda se porodica Nikolajevič takmiči oko lepe Helene...bajkovito.- frknuo sam i prevrnuo očima. 
-Ko zna, možda se baci i neko treći.- 
-To bi značilo da je tajna procurela.- 
-Naivan si ako misliš da nije Matej..-
-Ja i dalje verujem da Helena nije rekla ništa nikome. Kada se vraća?

-Sutra. - biće to dug dan. Volja joj je delovala malo slomljeno ali po tatinoj priči se nadala da je došlo do greške ili da he vremenom odustao od misije...Helenino samopouzdanje što se tiče izgleda bilo je veličine Amerike, ali samo što se tiče toga. Sve ostalo je glumatanje tom lepotom. Tako dobija ono što želi.

-Koja je završna istraga o Saši? I odakle ti uopšte informacija? -
-Rekao sam ti... Poslali su mi na mejl. -
-Nisi istražio? Meni deluje kao nameštaljka. -
-I jeste nameštaljka. Saša je bio igračka i možda plaćeni glumac. Da drži Helenu blizu sebi. Drago mi je što se Helena razočarala i što je to zatvorila.-
-Uništio si je time. Mogao si da joj daš poslednnji razgovor sa njim. Da joj objasni. Meni nije delovao kao loš. -
-Helena ne može da traći vreme na ove zezancije... Čeka je ruska kruna.Uostalom vojna policija je sakrila sve. Ne daju ni meni da ga vidim.-
Ježio sam se od njegovog pogleda u daljinu dok je verovatno zamišljao vidljivu moć Rusije. I Helenu kako nosi sve to.
-Vidimo se onda i ti i ja sutra. - rekao sam da buh otkačio. Shvatio je poruku i otišao. Razgovor s njim je sve mučniji.
Naručio sam hranu i nastavio sa prepiskama i tabelama dok sam na televizoru pratio fudbal s vremena na vreme. Kada je pala noć čuo sam parkiranje automobila ispred firme. Pomakao sam zavese i video dva pajkana kako promatraju ulaz u firmu.
Radno vreme je završeno i ulaz je zaključan, ali nisam video razlog zašto ne bih sišao dole da vidim šta se dešava. Lagano sam sišao i otvorio im vrata.
-Dobar dan gospodo, tražite li nekog? - obočio sam se na vrata dok su dva pajkana srednje građe promatrala moje pokrete i ton.
-Matej Tošić? Želeli bismo da popričamo s vama. Zanima nas gde ste bili pretprošlog vikenda.-rekao je jedan hladno. Sklonio sam se sa ulaza pustivši ih da uđu.
Ovo nikako nije dobro. Dok sam išao ka spratu i svojoj kancelariji iza njih okrenuo sam krišom jedan broj. Redhead. Mora da se javi...