U ime porodice

Poglavlje 44

Helena

Sedela sam u botaničkoj bašti, sa ogromnim naočarama za sunce i obučena kao sportistkinja. Ponovo, preuzela sam ulogu nekog drugog - bila sam u teniskim bermudama, majici na kratke rukave, patikama i kačketu. Posmatrala sam bilje i nisam imala poglede drugih ljudi. Danas ih nisam želela. Zastajkivala sam pored poneke klupe, izgubljena u moru zelenila, razmišljajući o svemu.
Ishireno sam se javila na ruski broj koji mi je pozvao željna da mu čujem glas.
-Gospođice.- osetila sam kao da je neko izručio kofu ledene vode kada sam čula Glebov glas.
-Greška.- rekla sam na srpskom i ugasila mobilni.
Kada sam završila svoju seansu u prirodi, izašla sam i krenula ka parkingu. Šlogirala sam se kada sam videla Gleba, skockanog u odelu, obočen na neki crni buržujski auto koji je verovatno izrentovao.
Sve bi bilo jako romantično da nisam malopre sjebala sve načisto i da nisam obučena kao da me je trener udavio u znohu na treningu.
-Dobar dan gospođice. Nije li slučajnost da se srećemo? - progovorio je brzo na ruskom.
-Izuzetna. Ne može Vas Beograd baš svakog dana videti.-osvrtala sam se da vidim gde je obezbeđenje. I ptavila sam se blesava da sam mu malopre rekla da je promašio broj.
Dominik je izašao iz kola i nimalo mu se nije svidela situacija u kojoj pričam sa Glebom... Nije mogao da odreaguje zato što se znaju. Pa je poslao drugu dvojicu da mi priđu ako dam znak.
-Odredili ste datum našeg druženja? -
-Ne gospodine. Leto mi je prebukirano, ali radujem se našem druženju na Vašem balu.-nasmešila sam se.
-Gospođice, navešću Vas da mi dođete. Znam da volite da budete tajanstveni. To mi je i znaimljivo. - ščepao mi je snažno ruku, a ja sam osetila ponovo snagu njegovih kožnih rukavica dok je primicao šaku svojim usnama. Gledali smo se u oči.
-Do ponovnog viđenja. - rekla sam ne skretajući pogled i kretala ka svom obezbeđenju.
Ušla sam kod Dominika, a ovu dvojicu poslala da se voze zajedno drugim autom.
-Nemoj da te buni njegova slatkorečivost. On ti je opasan čovik.-
-Provozaj, se jedan krug, zanima me gde će da ide. - pogledao me je skeptično.
-Gospođice.. To nije pametno. -
-Pratićemo ga izdaleka... I uostalom, zašto ga se plašiš? Vidiš da je tupav. -
-Da li si se čula sa Arsenom? - upalio je auto i krenuo da pravi krug oko botaničke bašte, dajući Glebu vremena da se isparkira i odabere pravac.

-Ne. Bila sam zauzeta. - istina je bila da sam ga izbegavala. Želela sam da znam kako je Aleksandar i da se prvo čujem s njim, da bih slagala ako treba da lažem za njega.
-Kasper je zdravstveno dobro. - prepoznao je moju tugu.
-Rekao bi mi da je mrtav? -
-Verovatno ne.-
-Onda me ne obaveštavaj ono što samo ti želiš. Pozvaću Arsena kada budem spremna. -
Pokazao mi je prstom ka Glebu koji je bio dva automobila ispred nas. Ispratili smo njegovu rutu do hotela... Ali najzanimljivije od svega, ispred hotela je bio poznat motor. Sara je vozila takav, i nisam bila ekspert ali sigurna sam da je njen motor tako izgledao.
Besan i nabudžen u boji trule višnje. Izvadila sam mobilni i pozvala Dominika.
On se zbunio.
-Šta to radiš? -
-Javi se kako bi ostao u pripravnosti, i budi spreman da budeš vitez i spasiš me.-rekla sam i povukla kvaku.
-Helena?! - krenuo je da me zgrabi ali naglo sam izašla.
-Ne zaboravi, telefon odzvanja trideset sekundi. Javi se što pre. - iskočila sam i ušla u hotel. Trebalo mi je brzinsko presvlačenje. Odmerila sam neku azijatkinju koja je bila identične građe kao ja. Posle nagovaranja od par minuta, i plaćanje njene masaže ušla sam u njenu odeću iz kofera. Imala sam zelenu suknju do poda, istobojnu majicu, i maramu sam obavijala oko kose. Sportske naočare sam na žalost morala da zadržim na glavi.
Znala sam kako otprilike izgleda ovaj hotel, imao je visoki balkon sa kafićem i dole je bio bazen. Pretpostavljam, da Gleb obučen ide na balkon da se sastane sa Sarom, osim ako ne idu ravno u sobu. Za početak je bolje da siđem kod bazena. Što aam i uradila. Na balkonu su nonšlaslantno sedeli. Sara je ćaskala sa njim, ali nije bilo teorije da bilo šta čujem. Previše su bili daleko.
Posle nekog vremena, videla sam da zovu konobara, a ja sam brzo ušla u lobi i naslonila se na zid koji ne bi trebalo da zapaze kad uđu. Htela sam da probam da čujem nešto.
Ali iskreno, nisam očekivala da ću čuti ruski između njih dvoje u interakciji. A čula sam ga. Jasno i glasno.
-Sve smo se dogovorili onda.- rekla je Sara.
-Jesmo, lepoto.. Čekamo Heleninu grešku i način da se sastanem s njom. Zatim žurku. - na samom ulazu okrenula se ka njemu, a on joj je uzeo ruku.
Delovala je nesigurno dok ga je gledala u oči.
-Ovo će se uskoro završiti...i onda ti zauzimaš njeno mesto. Ne brini. Cena će toliko da joj padne posle žurke, sa više neće moći da bira. Udaće se za njega, a tebi se otvaraju novi horizonti.- rekao je i privukao čvrsto k sebi. Nije je ljubio, ali držao ju je čvrsto oko struka.
-I dalje mi nije jasno... Zašto nisi pustila da Matej trune u zatvoru. - spustila je ruku na njegove grudi.
-Trebao mi je da otkuca Kaspera politici, i lakše nadgledam situaciju tako što njime manipuliše.-
Stegla sam zube i čvrsto izgrebala zid iza sebe. Biću otkrivena, i kako bih to sprečila povukla sam se nazad u hodnik.
Preuzela sam haljinu od krojačice, ali nisam je otvarala i vadila iz navlake.. 
Položila sam je u klizni ormar dok niko nije bio u kući i vratila se u stan na dan. Moji se nisu mešali u to što dva dana nisam kući, znali su da sam besna kao ris i da ću se uskoro vratiti. Tata je predao neku bednu priču mami da se drndam oko žurke verovatno. 
Prišla sam Dominiku i zahtevala od njega da sutra ujutru samo on krene sa mnom..da idemo na put. A i meni je trebalo malo da pustim mozak na ispašu. 
U ranim jutarnjim časovima, zaputili smo se prvo ka Beloj Crkvi. Varoši u Vojvodinu, gde je počivao Veliki Par...
Objasniću vam...Nikolaj je imao 4 ćerke, dve starije - Olgu i Tatjanu, nazivale su veliki par...uvek su se držale zajedno...mlađe - Mariju i Anastasiju, nazivali su mali par. 
Olga i Tatjana, počivale su na istom mestu. Počela je da pada kiša kada su se Dominikova kola zaustavila ispred groblja.
-Moram sama dalje...- 
-Da li ste dobro?- 
-Ne brini, niko meni preterano blizak nije umro.- nasmešila sam se nežno i izašla. Nije bio ljut što sam mu pobegla juče, i za razliku od Aleksandra je shvatao takve stvari lično.
Približavala sam se zadnjem delu groblja...sve dok nisam videla imena 
"Olga Tošić, od 3.novembra 1895. do 13.juna 1924. "
Njen život se završio smrću, tako što se udavila u viru. 
Zapalila sam prvu sveću, prekrstila se i izvela kratku molitvu. 
Zatim sam se približila drugom spomeniku, 
"Tatjana Tošić 10.jun 1897. do 17.februara 1967." Smatrana je najlepšom ruskom princezom, i bilo je mnogo tračeva...sa jedne da je zavela i samog princa Aleksandra Karađorđevića, dok je bio kadet u Moskvi, a sa druge strane da je garnizon bio njen kupleraj.
 Janina priča oko haljine bila je tačna sa druge strane...iz njenog dnevnika, ako i to nije bila laž, pisalo je da ju je zaveo vojnik dok je imala šesnaest godina, i naručio haljinu za njeno punoletstvo, koje nije uspela da proslavi zbog Velikog rata. Tajno su se viđali, a on je i jedan od vojnika koji je držao njenu porodicu u karantinu...vojniku se posle "pokolja" gubi svaki trag. 
Za nju se zna da se udala u Srbiji, za izvesnog Igora, koji je prihvatio da se njeno prezime nastavi...i zahvaljujući njoj, to prezime nosim i ja, i dan danas. 
Zapalila sam još jednu sveću za nju. 
-Izbavi me iz ove bolesne kletve Romanovih, daj mi znak.- rekla sam smirena. Posle nekog vremena, shvatila sam da pravim preterano bajkovit momenat na groblju, ustala i popravila haljinu.