U ime porodice

Poglavlje 27

Helena
Obezbeđenje koje je upalo na bazen me je vozilo ka kući dok sam ja držala Aleksandrov donji deo trenerke da ne padne dok hodam. Ništa nisu pričali između sebe i nisu odgovarali na moja pitanja, ali sigurna sam da je tata tako naredio. 
Čekao me je u dvorištu blago namršten i smrknut. Pitala sam se kako je znao gde da ga nađe, i da li zna da je Saša Aleksandar?
-Da li si išla da se sastaneš sa Sašom? - stiglo je pitanje kada sam izmakla stolicu i sela za sto.
Uključi mozak. Ovi ljudu su ga videli... Moram da kažem da jesam.
-Da. Htela sam da znam istinu.-
Mrštio se i zagledao me.
-Mogla si da nastradaš Helena. - rekao je nervozno ustao u zagrlio me nežno odzada. Nisam uzvraćala već sam samo čekala da završi.
-Da li te je povredio? Čula sam da je pucao na tebe? - namrštila sam se na ovo ali nije ni video reakciju. Pogledala sam u 4 specijalca. Jedan, ćelav sa crnim očima je iskoračio.
-Video sam da je uperio pištolj u tebe u  momenat kada smo ušli. Ali da je namestio da izgleda kao da je pištolj tvoj. - rekao je mrtav ozbiljan i spustio pištolj koji mi je Aleksandar predao u ruke na sto.
Ovo je Aleksandrov čovek, a njemu je bio plan da se oko mene pojača obezbeđenje... Kako se za ovako kratko vreme ušunjao u redove specijalaca? Pritom sigurna sam da nije znao da oni dolaze.
-Dobro sam..- nisam želela obezbeđenje ali nisam želela ni da mi naudi neko ko je podmetnuo onaj požar... Možda je ovo zapravo pametna odluka?
-Čekajte me u kući.- klimnuo im je tata i oni su otišli.
-O čemu ste pričali? -
-O tome šta se desilo... Da li je bilo realno... - pokušavala sam da mislim sada unapred, jer nisam smislila koji mi je cilj u ovom razgovoru a treba da postavim talon tako da sprečim provodadžisanje.
-Da li si dobila svoj odgovor? - izgubio se na trenutak i iz kuhinje doneo dve hladne kafe i jedan puding.
-Zašto te to interesuje? -
-Ćerka si mi Helena... Želim ono što je najbolje za tebe, čak i kada se to "najbolje" razlikuje u tvom i mom razmišljanju. Znam da se ljutiš za Arsena, ali znam da je dobar čovek i da bi se pored njega bavila čime želiš.-uzdahnuo je i cevčio kafu. Bila sam premorena od dužine jutra. Želela sam da što pre odem u sobu i naspavam se. -I moram da znam ...da li si trudna? 
-Ko ti je to rekao?-
-Znaš da ti to neću otkriti.- rekao je nežno i gledao me i dalje uplašeno. Odmahnula sam glavom, a on je delovao kao da mu je laknulo. Usledili su momenti tišine, a red je bio na mene da pričam o tome što je rekao da me i dalje vidi u braku sa Arsenom.
-Želim da živim život normalne osobe mojih godina. -
-To će ti biti uskraćeno... Oduvek je i bilo. Stvorena si za veće stvariod toga... Možeš da imaš sve što poželiš samo kad bi promenila način razmišljanja. -
-I kad bih pristala da budem Arsenova žena, koji me takođe ne želi direktno kao ženu. -
-Nisam tako siguran. - zastao je - raspitivao se za tebe. I onda odustao.. Nije Kasprra poslao samo da vi otkrio tajnu. Nije džabe došao u Suboticu. -
Na pamet mi je pao jedan čin... Testiraću prag tolerancije i spremnost da se prilagodi situaciji...ali mogu da upadnem u glupost. Za ime Peruna... Da li me vodi hir?
Promatrala sam par trenutaka nebo i prirodu oko kuće, tata je to primetio ali nikada mi nije prekidao misli,jer je i on imao takve faze i u ovakvim razgovorima - njemu se nikada nije žurilo.
-Ako se udam za Arsena, neće se pročuti da smo mi Romanovi? -
-Ne tako glasono, ljudi će više da pretpostavljaju, daćeš mu deo glasova ako potvrdiš... I mnogo miraza. U početku će se samo pretpostavljati. -
-Šta ćeš reći mami? - pogledala sam ga direktno a on mi je uzvratio opreznim pogledom.
-Ako se naglo obelodani reći ću da nismo znali.-
-Zašto joj ne veruješ? -
-Pričali smo o ovome kada sam ti rekao za dinastiju... Imala si 15 godina, tada sam ti objasnio da ne treba ds zna svako, Nevena je divna žena i volim je... Ali ova tajna se ne deli ljudima od kijih nam ne zavisi život i koji mogu da stradaju zbog tajne. - masirao se po čelu napet i izuzetno ozbiljan. Nisam razumela ovo... Žena mu je, a nije imala pojma o ovom delu svog muža. Jadno.
-Kako može da strada? -
-Iz namere da pomogne.-gledao je u prazno - ova tajna, i ovo nasledstvo traži određeni ceh... Žrtvu. Ja sam otplatio svoj. Sačuvao sam tajnu i na naš talon postavio ljude od poverenja. Jednoga dana, u koji si već zakoračila to će biti na tebi. Treba ti pravi ruski partner... Ti imaš ambicije negde duboko u sebi. Znam to. Samo potiskuješ jer si previše zaslepljena moralom. - upijala sam mu reči ne razmišljajuću o njihovij tačnosti - zato je tu Arsen. Dobar i human kao ti. Ali lider... Lider uz kojeg bi napredovala, bila pod zaštitom i imala moć. Uzdigla bi svoje ime. Plašiš se ds će te ljudi gledati preko prezimena samo.. I da će te osuditi za naše zločine jer ih ti tako gledaš... Veruj u sebe. -