"Ovde"
Nalazimo se u zemunu, u mojim poznatim katakombama. Iza mene su isli moj deo klana koji su se nosakali s uspavanim Dusanom. Stavili smo ga na stolicu i zavezali. Izvadila sam crni debeli bic i njime ga malo pipnula po clanku noge. Iz uspavanosti se probudio kao vojnik. Gledao je oko sebe pa na kraju bacio oko ispred, na mene.
"Jesi se naspavao?"
Gledao me je nervozno i zastraseno. Nije prvi muski koji me se boji.
"Gde sam ja?"
Bilo mi je prvo pitanje, a ona se samo osmehnula podmuklo.
"Trenutno se nalazis u zemunu, mojim katakombama"
Zaledio sam se. Telo mi je obuzela neka jeza jer sam samo mogao da gledam u nju kojoj je pogled bio mrtav ozbiljan. Spremna je u svakom trenutku da me ubije. Samo da izabere na koji nacin.
"Mihaela molim te"
Crni bic joj se preplitao oko ruke, taman nadajuci se da ga ne osetim vise na goloj kozi sinula me njim svom snagom. Trudio sam se da ostanem koliko toliko hladan i da me ne dotice. Medjutim videvsi to zamahnula je jos jednom i jace me udarila. Kao neposlusno kuce.
"Aj Mihaela jebote!"
Posto sam bio zavezan za stolicu dosla je do mene i cucnula. Glavu sam spustio put poda ali ona mi je kaziprstom podigla da se gledamo pravo u oci. Samo svako je zureo na drugaciji nacin..
"Prvo, ko ti je dao dozvolu da me zoves s imenom? Drugo odakle uopste znas moje ime?"
Zacudjeno me je pogledala, a ja sam poceo da pricam.
"Dok si mi se unela u facu u klubu onaj te je pozvao imenom. Tad sam ga zapamtio i nisam mogao da ga izbacim iz glave, medjuostalom i tebe"
"Hm..zanimljivo, ima li neki razlog sto ne mozes da me izbacis iz glave?"
"Pa ima ali otkrij sama"
Nasmejala se i tada sam iz bliza bio obasjan najlepsim osmehom ikada.
"Volim da otkrivam. Znajuci moju intuiciju nece biti tesko"
"Super"
Pognuo sam glavu kao u prethodnom polozaju, put poda. Ona se ustala i otisla do svog stola i okrenula neki broj na stari telefon iz doslovno proslog veka. U sobu su usla dva nabildana lika i pocela da me odvezuju. Misli su me dobro zajebale jer mi je na pamet pala sloboda..
"Srce moje nema za tebe slobode jos uvek"
Kako je moguce da je znala o cemu razmisljam? Verovatno po faci koja se pretvorila u kilometarski osmeh, ali ubrzo je spao.
"Idemo u glavnu sobu"
Ustali su me sa stolice i izlazili smo dok je ona isla iza nas. Hodali smo dugackim hodnikom punim raznoraznim skupocenim detaljima poput slika, vazi, biljaka. Sa svake strane su bila po neka crna vrata, zakljucana. Iza njih su se culi glasovi. Zatvorenici ili njeni ljudi.
Posle pomalo duzeg hodnika ispred sebe sam video dvoje ono spojenih crnih vrata, otvorili su ih, a tamo je bilo makar njih desetak koji su sedali zavezani na stolicama kao ja malopre. Seli su me na jednu praznu i tada je ona zasela u svoju ispred svih nas.
"Jos jedan za slatko druzenje"
Pocela je da se smeje, a zatim se okrenula put ne zida vec jedno dvadeset crnih sefova. Otvorila je jedan slobodan i okrenula se put nas, ali direktno meni upuceno.
"Ovako, daces mi karticu kreditnu, ustvari ceo novcanik, kljuceve kola,pare i najbitnije sifru bankovnog racuna"
Opet jeza, strah i trepet. Oko mene su bili svi muski i razgovarali su u smeh jedni s drugima dok su neki posmatrali situaciju. Svi su moze se reci multi-milioneri. Nisam imao izbora pa sam dao sve sto je trazila.
Zakljucala je i sifru kartice stavila na sef. Ponosno je dosla do mene i 'pomilovala' me po glavi.
"Divan si decko ali mislim da ti treba malo batina"
"Sta-?"
Obezbedjenje cim je culo doslo je do mene i odvuklo me u sporednu sobu. Zakljucali su i unutra su bile sve moguce sprave za mucenje. Odrobijali su me kao najpostenijeg roba. Posle dobrih dvadeset minuta smo se vratili u sobu sa svima, sav sam bio u modricama i jedva sam hodao, a kamoli pricao.
"Kako je proslo za prvi put?"
Obratila se ljudima koji su bili samnom tamo i samo su nasmejano klimnuli glavama. Doslo mi je da se obesim sa sve ovim kanapom sto sam vezan. Naravno posle toga oni su napustili sobu, a doslo je da se izjavi i misljenje glavnog roba, mene..
"Kako je bilo Vlahovicu? Nisi navikao na batine a?"
Cutao sam. Nisam imao ideju za dobar odgovor.
"Jesu li i jezik mucili?"
Citava soba je prasnula u smeh i kikotanje. Jedini ja sam se saosecao sa sobom. Osvrnuo sam se i zapravo video jednog koji me je gledao s tugom u ocima, verovatno zna bol.
"Jeli Dusane?"
Vise se nije smejala i sada je zapravo trazila moj odgovor kakav god bio.
"Ne znam sta bih rekao"
Nisam je ni pogledao, moram priznat da nisam ni smeo.
"Sagovornik se gleda u oci, imbecilu"
X:"Moj Dusane najebao si ti dobro"
Cuo se lik do mene i poceli su da sapucu jedni drugima. Ona nije skidala pogled s mene sto mi je dalo jos vecu mucninu nakon svega.
"Ajmo da se rasporedimo u celije"
Dosao je deo njenog klana bilo ih je povise, ko zna koliko ih je ukupno. Svakoga su odvezali i vezali samo za ruke. Vodili su nas kroz onaj isti hodnik i po njih dvoje bi bilo u jednu manju celiju. Zapao sam sva sreca s onim likom.
"Laku noc svima, necu da sam cula glasa do ujutro. Budite se po obicaju u 6:30h za vezbe. Dovidjenja"
"Dovidjenja"
Svi su se oglasili i zatvorili su se mali prozorcici na vratima celija. Ja sam se okrenuo put ovog koji je sedao za malim stolom. Seo sam i ja da se upoznamo.
"Dusan drago mi je"
Pruzio sam ruku i on je.
"Dragan, drago mi je takodje"
Usli smo u dublju konverzaciju.
"Otkad si ovde?"
"Ima pet dana"
Negde do skoro dva ujutro smo pricali. Prispavalo nam se i ususkali se u svoje spratne krevete. On gore, dole ja. 'Laku noc' znajuci da je to najveca laz i zabluda ovde..
